Četvrtak, 04.06.2026.

Kursna lista

	Kup.	Prod.	Sred.
	117.03	117.74	117.39
	100.79	101.39	101.09
	127.45	128.21	127.83

Digitalne čitulje

Digitalno izdanje

Autor: Muharem Bazdulj

Kultura

12.01.2022 u 21:15

Ovaj put za ceo svet

REČ GODINE 2021 Reč vakcinacija dolazi od latinske reči krava – Vacca. Pre 12 godina Svetsko prvenstvo u fudbalu održano je u Južnoafričkoj Republici. Himna tog prvenstva bila je pesma kolumbijske pevačice Šakire Waka Waka (This Time for Africa). Fraza Waka Waka u kamerunskom slengu znači „Uradi to”, a This Time for Africa na engleskom je, naravno, „Ovaj put za Afriku”. Dvanaest godina kasnije kamerunska Waka se kao nikad ranije rimuje s latinskim Vacca. Pesma bi se zapravo mogla zvati Waka Vacca, što će bukvalno reći „Uradi vakcinu” Bolest kovid 19 pojavila se u Kini krajem 2019. godine – otuda joj i ime. Ipak, dok smo čekali novu 2020, malo ko je očekivao da će ta godina biti obeležena pandemijom. Tek u februaru 2020, kad je krenula masovna zaraza u severnoj

Kolumnisti

07.01.2022 u 18:00

Rejting-efendije

Na početku jedno malo priznanje; s grupicom drugara imam grupu na „Viberu” na kojoj uoči svakih izbora u poslednjih sedam- osam godina prognoziramo rezultate. Radimo to iz čiste zabave i za svoj groš, a prognozističke veštine nam variraju. Na poslednjim predsedničkim izborima, ja sam (a imam datirane digitalne dokaze i nekoliko svedoka) u procenat pogodio rezultate Saše Jankovića i Vuka Jeremića. Belog Preletačevića sam bio malo potcenio, ali opet sam pogodio da će proći bolje od Jeremića. Na poslednjim parlamentarnim izborima sam, međutim, zakazao. Tipovao sam da PSG sigurno prelazi cenzus. Jedan prijatelj, drug i kolega, međutim (javna ličnost kojoj ovde neće otkrivati identitet), ispravno je naslutio da nijedna stranka iz „nebojkotaške opozicije” neće preći čak ni umanjeni cenzus. Bila je

Kolumnisti

19.12.2021 u 18:00

Mlatiti gloginje tuđim komforom

Prošlo je otad četiri-pet godina, ali pamtim tu situaciju kao ponešto paradigmatičnu. Dobio sam bio neku stipendiju „Saveta američkih učenih društava” iz Njujorka da se pojavim na konferenciji o Istočnoj Evropi u Lavovu. Dali su mi hiljadu dolara, i trebalo je za taj novac da doputujem, boravim tamo tri-četiri dana i vratim se. Nije tada bilo letova za Ukrajinu iz Beograda, konekcija preko Beča je bila preskupa, pa sam leteo Budimpešta–Kijev, pa Kijev–Lavov, a povratna karta me je došla, čini mi se, oko sto pedeset dolara. Kombi do aerodroma u Budimpešti još pedeset. Dobar hotel u Lavovu možda dve stotine, a imajući u vidu tamošnje cene, sa još stotinu-dve sam mogao da živim maksimalno opušteno. Na kraju sam, dakle, još bio u plusu barem četiristo dolara. Uz ostale konferencijske

Kolumnisti

05.12.2021 u 18:00

Ilustracija lustracije

Sociolog Slobodan Antonić razložno je nedavno primetio da u delu srpske javnosti postoji skoro patološka opsesija revanšizmom i lustracijom. Mnogo je ilustracija toga, ali teško je naći savršeniju od one iz skorašnjeg intervjua pozorišnog režisera Kokana Mladenovića koji je izjavio kako bi bilo korisno „osuditi na gubitak građanskih prava 700.000 članova SNS-a, makar kao doživotni podsetnik da su plesali sa đavolom onda kad im se činilo da se ta igra isplati”. Odakle uopšte početi sa analizom navedenog iskaza? Šta znači oduzeti nekom građanska prava? Izuzeti ih iz pravnog sistema? Pera Perić iz Kragujevca, recimo, je član SNS-a, a osim toga je i vlasnik frizerskog salona, polovnog audija i dvoiposobnog stana. Da li je Mladenovićeva ideja da nakon promene vlasti svako ko nije član SNS-a

Kolumnisti

28.10.2021 u 18:00

Sajam bez sajma

Nije to bilo toliko davno; bio je kraj juna zapravo, kad je bila doneta odluka da se Sajam knjiga u Beogradu umesto u poslednjoj nedelji oktobra, ove godine održi sredinom septembra. Na ovom istom mestu, u „Politici”, tih sam dana napisao: „Koliko god to zvučalo preterano, bolje je da Sajma i nema, nego da se dešava u septembru. I to ne samo zbog (...) problema za ’insajdere’, nego još i više zbog reperkusija za celo društvo. Sajam je, naime, jedan od tih ’društvenih događaja’ koji nešto znače celom društvenom spektru, nezavisno od dnevnopolitičkih orijentacija.” Čini se da je ta argumentacija bila prijemčiva za srpske izdavače, pa se odustalo od promene termina i odlučeno je da se Sajam održi ili u uobičajenom terminu ili da se uopšte i ne održi. Sada kad je jasno da Sajma uopšte neće

Kolumnisti

19.09.2021 u 18:00

Teror pandemije

Opasnost: republikanski kongresmen iz Arizone Endi Bigs na obeležavanju dve denije od terorističkog napada u NjujorkuOvih dana se navršilo tačno dvadeset godina od događaja koji je vrlo brzo nakon što se desio proglašen simboličkim krajem dvadesetog veka. Radi se, naravno, o terorističkim napadima na Njujork i Vašington jedanaestog septembra 2001. godine. Ako je vreme posle pada Berlinskog zida bilo proglašeno „krajem istorije”, ovo je bila ilustracija suštinske ranjivosti Zapada. Iako je bilo mnogo apokaliptičnih tonova pre te dve decenije, poneko se znao prisetiti i čuvene pesme T. S. Eliota „Šuplji ljudi”, odnosno njenog samog završetka (ovde u prevodu Ivana V. Lalića): „Ovako svetu dođe kraj/ Ovako svetu dođe kraj/ Ovako svetu dođe kraj/ Ne s tutnjem već sa cviljenjem.” Vreme je

Kolumnisti

31.07.2021 u 18:00

Sve o Šmitu

Režiser Aleksandar Pejn snimio je 2002. godine zapažen film pod naslovom „Sve o Šmitu”. U izvrsnoj glumačkoj ekipi dominirali su Džek Nikolson i Keti Bejts, ali su pamtljive uloge ostvarili još neki glumci poput Houp Dejvis, Dermota Malronija i Koni Rej. Nikolson i Bejtsova su bili nominovani za Oskare za glavnu mušku, odnosno žensku ulogu, ali najprestižnije glumačke nagrade te godine ipak nisu dobili. Nikolson je, međutim, za naslovnu ulogu dobio Zlatni globus za najbolju mušku ulogu u drami. Ostala je upamćena njegova slavljenička poluironična izjava da je on sve vreme mislio da snimaju komediju, a ne dramu. U jednoj od televizijskih najava, film „Sve o Šmitu” se opisuje ovako: „Voren Šmit je običan čovek i živi običnim životom. Srednja klasa američkog Srednjeg zapada. Ima 66

Kolumnisti

05.07.2021 u 18:00

Život je maskenbal

Napisao je Duško Trifunović gomilu pesama koje se pevaju i pamte, a jedna od njih počinje ovako: „Obuci staru krinolinu/ i prebaci bijeli šal/a ja ću svirat violinu/i biće maskenbal”. U refrenu se kaže da je život maskenbal, a da su ljudi krivi, pošto se s tuđom maskom (svakako) lakše živi. Veličina Trifunovića kao pesnika je između ostalog u združivanju velike (nesistematične) erudicije sa svakodnevnom mudrošću. Iz pesme „Život je maskenbal” nije nužno jasno da li je Trifunović čitao Bahtina, ali opet svakom Bahtinovom čitaocu, ova pesma priziva jedno čuveno poglavlje iz „Problema poetike Dostojevskog”. U najkraćem, Bahtin srž poetike Dostojevskog pronalazi u formi Menipove satire, a njen neformalni nastavak u hrišćanskoj srednjovekovnoj Evropi on prepoznaje u duhu

Kolumnisti

07.06.2021 u 18:00

Zagreb nema isti pozivni

Sedim pre nedelju-dve s prijateljima u kafani preko puta manastira Poganovo. To je na nekih pola sata vožnje od Pirota, u pejzažu koji liči na onirički Novi Zeland iz „Gospodara prstenova”, mesto koliko prelepo, toliko zabačeno da mi se prvi put u Srbiji desilo da mi mobilni telefon ne „hvata” signal moje mreže, da je ovde sada ne (anti)reklamiram. Tu, u srcu zaboravljenog Balkana, iz kafanskih zvučnika „piči” „Parni valjak”: „Nazovi da ti čujem glas/Nazovi, kaži mi kako si/Zagreb ima isti pozivni”. Pa nešto razmišljam: Je li nekad pesma toliko očigledno demantovala samu sebe? Ne, brate, nije tako. Zagreb nema isti pozivni. Pesma je iz 1987. godine, pa ono što Aki Rahimovski otpeva nakon reči „pozivni” ono „nula, četiri, jedan” svima u to vreme nadolazi prirodno. Već dugo, međutim,

Kolumnisti

10.04.2021 u 18:00

Sloboda i zdravlje

Građani iz regiona pohrlili su na vakcinaciju u Srbiju: red ispred Beogradskog sajmaKad su poslednjeg martovskog vikenda desetine hiljada građana Bosne i Hercegovine, Severne Makedonije, Crne Gore, Albanije, ali i drugih zemalja, pohrlile ka Beogradu na besplatnu vakcinaciju, to je instantno bila svetska vest. Gotovo da bi se moglo kazati da se u poslednjih trideset godina o Srbiji u svetu nije pisalo pozitivnije. Čak i asocijacije koje prizivaju sportisti kao Novak Đoković ili Nikola Jokić teško mogu da se porede sa ovom situacijom. Naravno, bilo je dežurnih skeptika koji su pokušavali sve to da svedu na meru sopstvenog cinizma. Po njima sve to nije ništa više od pokušaja Srbije da se uspostavi kao regionalni hegemon. Tobože, eto, vakcine bi svakako propale, pa je bolje da se nekako

Prethodna Sledeća

1
2
3
4
5
6
7
8
9

Početna / Muharem Bazdulj

04.06.2026 u 22:47

Putin: Spremni i voljni da pregovaramo s Ukrajinom na osnovama utvrđenim na Aljasci

04.06.2026 u 22:42

Janša: Buduća vlada želi „dosadni mandat” kako bi normalno funkcionisala

04.06.2026 u 22:36

Vaks: Tramp pozitivno gleda na odnose SAD i Srbije, Ekspo veoma važan

04.06.2026 u 22:30

Drecun: Bezbednosni aparat Crne Gore nema kapacitet da garantuje sigurnost Vučiću

04.06.2026 u 22:23

Fon der Lajen u Tivtu: Samit posvećen sledećem poglavlju evrointegracija Zapadnog Balkana

04.06.2026 u 22:13

Prava mađarske manjine postala cena evropskog puta Ukrajine