Život je maskenbal

Napisao je Duško Trifunović gomilu pesama koje se pevaju i pamte, a jedna od njih počinje ovako: „Obuci staru krinolinu/ i prebaci bijeli šal/a ja ću svirat violinu/i biće maskenbal”. U refrenu se kaže da je život maskenbal, a da su ljudi krivi, pošto se s tuđom maskom (svakako) lakše živi.

Veličina Trifunovića kao pesnika je između ostalog u združivanju velike (nesistematične) erudicije sa svakodnevnom mudrošću. Iz pesme „Život je maskenbal” nije nužno jasno da li je Trifunović čitao Bahtina, ali opet svakom Bahtinovom čitaocu, ova pesma priziva jedno čuveno poglavlje iz „Problema poetike Dostojevskog”. U najkraćem, Bahtin srž poetike Dostojevskog pronalazi u formi Menipove satire, a njen neformalni nastavak u hrišćanskoj srednjovekovnoj Evropi on prepoznaje u duhu karnevala.

Karnevalska poetika u tom smislu podseća na onu legendarnu rečenicu Dušana Kovačevića: „Sve je suprotno od onog što izgleda da jeste”. Stoga i karneval (odnosno maskenbal) može biti kontekst koji daje najmanji zajednički sadržilac jednoj viziji društva.

Društvo se uvek bazira na nekom najmanjem zajedničkom sadržiocu. Istoričar Erik Hobsbaum piše u jednoj svojoj knjizi kako je odluka Bi-Bi-Si radija da emituje centralne vesti u sedam uveče imala krucijalan značaj u formiranju modernog britanskog društva. U neka ranija vremena, društvo se formiralo na tragu crkvenih propovedi nedeljom u podne, a sada je to mesto zauzeo radijski dnevnik. Na istu stvar ukazuje Hegel kad čitanje novina proglašava jutarnjom molitvom modernog čoveka.

Šta je najmanji zajednički sadržilac savremenog srpskog društva i postoji li zapravo uopšte i dalje savremeno srpsko društvo kao celina? Nekad je to, bez ikakve sumnje, bio RTS-ov drugi dnevnik u pola osam. Sada ipak različiti ljudi gledaju različite informativne emisije i nema tako moćnog najmanjeg zajedničkog sadržioca.

U takvom kontekstu raste simbolički značaj drugih manifestacija koje su nadilazile ideološke razlike. A primer takve manifestacije je Sajam knjiga. Stoga je teško ravnodušno dočekati vest kako je odlučeno da se ovogodišnji Sajam knjiga održi od 11. do 19. septembra. Lako je dokučiti logiku koja se krije iza ove odluke. I prošle godine, makar još nije bilo vakcina, leto je bilo vreme kad se virus kovid 19 širio mnogo sporije. Zapravo, sve do polovine oktobra, u Srbiji je broj novozaraženih bio, u globalnom kontekstu, minimalan. Nažalost, posle je krenuo drastičan rast. Na tragu mogućnosti da ove godine bude slično, organizatori su odlučili da Sajam knjiga smeste u dve poslednje letnje nedelje.

Na prvi pogled, to nije neka drastična promena, plus minus mesec i po. Ako se samo malo dublje zamislimo, međutim, promena je ogromna. Najpre, u globalnom kontekstu, nije taj kraj oktobra isisan iz malog prsta. Najveći i najvažniji svetski sajam knjiga, onaj u Frankfurtu, dešava se u prvoj polovini oktobra; nije ni najmanje zanemarivo to što se Sajam knjiga u Beogradu zbiva nedelju-dve nakon što se završi Sajam u Frankfurtu. Takođe, kraj oktobra već se decenijama potvrđuje kao vreme Sajma jednako za izdavače i pisce, kao i za čitaoce. Izdavači i pisci imaju celo leto da pripreme nove naslove, a čitaoci, naročito oni sa decom školskog uzrasta, krajem leta imaju neke druge, važnije, troškove. Ubacivanje Sajma knjige usred septembra pravi problem i izdavačima i piscima i čitaocima, ne znaš kome veći.

Koliko god to zvučalo preterano, bolje je da Sajma i nema, nego da se dešava u septembru. I to ne samo zbog pomenutih problema za „insajdere”, nego još i više zbog reperkusija za celo društvo. Sajam je, naime, jedan od tih „društvenih događaja” koji nešto znače celom društvenom spektru, nezavisno od dnevnopolitičkih orijentacija. Ovako će se Sajam pretvoriti u nekakav bizarni marginalni „ivent”. A što je najgore, posle dvogodišnje pauze, teško je verovati da se i iduće godine, čak i ako pandemija bude potpuno stvar prošlosti, tradicija može posve komotno nastaviti. Umesto događaja koji nadilazi društvene podele, i Sajam knjiga će se postati deo uobičajenog socijalnog karnevala: „Nemoj da skrivaš lice malo/pusti ga neka sja/nikome nije do nas stalo/sami smo samo ti i ja.// Život je maskenbal, svako se krije/ ako u sebe siguran nije/život je maskenbal, ljudi su krivi/sa tuđom maskom lakše se živi”.

Pisac i novinar