Петак, 05.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа
Латиница
accessibility-tools
Politika logo
Дигиталне читуље Дигиталне читуље Дигитално издање Дигитално издање

Аутор: Мухарем Баздуљ

Култура
12.01.2022 у 21:15
Овај пут за цео свет
РЕЧ ГОДИНЕ 2021 Реч вакцинација долази од латинске речи крава – Vacca. Пре 12 година Светско првенство у фудбалу одржано је у Јужноафричкој Републици. Химна тог првенства била је песма колумбијске певачице Шакире Wака Wака (This Time for Africa). Фраза Wака Wака у камерунском сленгу значи „Уради то”, а This Time for Africa на енглеском је, наравно, „Овај пут за Африку”. Дванаест година касније камерунска Wака се као никад раније римује с латинским Vacca. Песма би се заправо могла звати Wака Vacca, што ће буквално рећи „Уради вакцину” Болест ковид 19 појавила се у Кини крајем 2019. године – отуда јој и име. Ипак, док смо чекали нову 2020, мало ко је очекивао да ће та година бити обележена пандемијом. Тек у фебруару 2020, кад је кренула масовна зараза у северној
Колумнисти
07.01.2022 у 18:00
Рејтинг-ефендије
На почетку једно мало признање; с групицом другара имам групу на „Виберу” на којој уочи сваких избора у последњих седам- осам година прогнозирамо резултате. Радимо то из чисте забаве и за свој грош, а прогнозистичке вештине нам варирају. На последњим председничким изборима, ја сам (а имам датиране дигиталне доказе и неколико сведока) у проценат погодио резултате Саше Јанковића и Вука Јеремића. Белог Прелетачевића сам био мало потценио, али опет сам погодио да ће проћи боље од Јеремића. На последњим парламентарним изборима сам, међутим, заказао. Типовао сам да ПСГ сигурно прелази цензус. Један пријатељ, друг и колега, међутим (јавна личност којој овде неће откривати идентитет), исправно је наслутио да ниједна странка из „небојкоташке опозиције” неће прећи чак ни умањени цензус. Била је
Колумнисти
19.12.2021 у 18:00
Млатити глогиње туђим комфором
Прошло је отад четири-пет година, али памтим ту ситуацију као понешто парадигматичну. Добио сам био неку стипендију „Савета америчких учених друштава” из Њујорка да се појавим на конференцији о Источној Европи у Лавову. Дали су ми хиљаду долара, и требало је за тај новац да допутујем, боравим тамо три-четири дана и вратим се. Није тада било летова за Украјину из Београда, конекција преко Беча је била прескупа, па сам летео Будимпешта–Кијев, па Кијев–Лавов, а повратна карта ме је дошла, чини ми се, око сто педесет долара. Комби до аеродрома у Будимпешти још педесет. Добар хотел у Лавову можда две стотине, а имајући у виду тамошње цене, са још стотину-две сам могао да живим максимално опуштено. На крају сам, дакле, још био у плусу барем четиристо долара. Уз остале конференцијске обавезе,
Колумнисти
05.12.2021 у 18:00
Илустрација лустрације
Социолог Слободан Антонић разложно је недавно приметио да у делу српске јавности постоји скоро патолошка опсесија реваншизмом и лустрацијом. Много је илустрација тога, али тешко је наћи савршенију од оне из скорашњег интервјуа позоришног режисера Кокана Младеновића који је изјавио како би било корисно „осудити на губитак грађанских права 700.000 чланова СНС-а, макар као доживотни подсетник да су плесали са ђаволом онда кад им се чинило да се та игра исплати”. Одакле уопште почети са анализом наведеног исказа? Шта значи одузети неком грађанска права? Изузети их из правног система? Пера Перић из Крагујевца, рецимо, је члан СНС-а, а осим тога је и власник фризерског салона, половног аудија и двоипособног стана. Да ли је Младеновићева идеја да након промене власти свако ко није члан СНС-а
Колумнисти
28.10.2021 у 18:00
Сајам без сајма
Није то било толико давно; био је крај јуна заправо, кад је била донета одлука да се Сајам књига у Београду уместо у последњој недељи октобра, ове године одржи средином септембра. На овом истом месту, у „Политици”, тих сам дана написао: „Колико год то звучало претерано, боље је да Сајма и нема, него да се дешава у септембру. И то не само због (...) проблема за ’инсајдере’, него још и више због реперкусија за цело друштво. Сајам је, наиме, један од тих ’друштвених догађаја’ који нешто значе целом друштвеном спектру, независно од дневнополитичких оријентација.” Чини се да је та аргументација била пријемчива за српске издаваче, па се одустало од промене термина и одлучено је да се Сајам одржи или у уобичајеном термину или да се уопште и не одржи. Сада кад је јасно да Сајма уопште неће
Колумнисти
19.09.2021 у 18:00
Терор пандемије
Опасност: републикански конгресмен из Аризоне Енди Бигс на обележавању две деније од терористичког напада у ЊујоркуОвих дана се навршило тачно двадесет година од догађаја који је врло брзо након што се десио проглашен симболичким крајем двадесетог века. Ради се, наравно, о терористичким нападима на Њујорк и Вашингтон једанаестог септембра 2001. године. Ако је време после пада Берлинског зида било проглашено „крајем историје”, ово је била илустрација суштинске рањивости Запада. Иако је било много апокалиптичних тонова пре те две деценије, понеко се знао присетити и чувене песме Т. С. Елиота „Шупљи људи”, односно њеног самог завршетка (овде у преводу Ивана В. Лалића): „Овако свету дође крај/ Овако свету дође крај/ Овако свету дође крај/ Не с тутњем већ са цвиљењем.” Време је показало
Колумнисти
31.07.2021 у 18:00
Све о Шмиту
Режисер Александар Пејн снимио је 2002. године запажен филм под насловом „Све о Шмиту”. У изврсној глумачкој екипи доминирали су Џек Николсон и Кети Бејтс, али су памтљиве улоге остварили још неки глумци попут Хоуп Дејвис, Дермота Малронија и Кони Реј. Николсон и Бејтсова су били номиновани за Оскаре за главну мушку, односно женску улогу, али најпрестижније глумачке награде те године ипак нису добили. Николсон је, међутим, за насловну улогу добио Златни глобус за најбољу мушку улогу у драми. Остала је упамћена његова слављеничка полуиронична изјава да је он све време мислио да снимају комедију, а не драму. У једној од телевизијских најава, филм „Све о Шмиту” се описује овако: „Ворен Шмит је обичан човек и живи обичним животом. Средња класа америчког Средњег запада. Има 66 година, у
Колумнисти
05.07.2021 у 18:00
Живот је маскенбал
Написао је Душко Трифуновић гомилу песама које се певају и памте, а једна од њих почиње овако: „Обуци стару кринолину/ и пребаци бијели шал/а ја ћу свират виолину/и биће маскенбал”. У рефрену се каже да је живот маскенбал, а да су људи криви, пошто се с туђом маском (свакако) лакше живи. Величина Трифуновића као песника је између осталог у здруживању велике (несистематичне) ерудиције са свакодневном мудрошћу. Из песме „Живот је маскенбал” није нужно јасно да ли је Трифуновић читао Бахтина, али опет сваком Бахтиновом читаоцу, ова песма призива једно чувено поглавље из „Проблема поетике Достојевског”. У најкраћем, Бахтин срж поетике Достојевског проналази у форми Менипове сатире, а њен неформални наставак у хришћанској средњoвековној Европи он препознаје у духу карневала. Карневалска
Колумнисти
07.06.2021 у 18:00
Загреб нема исти позивни
Седим пре недељу-две с пријатељима у кафани преко пута манастира Поганово. То је на неких пола сата вожње од Пирота, у пејзажу који личи на онирички Нови Зеланд из „Господара прстенова”, место колико прелепо, толико забачено да ми се први пут у Србији десило да ми мобилни телефон не „хвата” сигнал моје мреже, да је овде сада не (анти)рекламирам. Ту, у срцу заборављеног Балкана, из кафанских звучника „пичи” „Парни ваљак”: „Назови да ти чујем глас/Назови, кажи ми како си/Загреб има исти позивни”. Па нешто размишљам: Је ли некад песма толико очигледно демантовала саму себе? Не, брате, није тако. Загреб нема исти позивни. Песма је из 1987. године, па оно што Аки Рахимовски отпева након речи „позивни” оно „нула, четири, један” свима у то време надолази природно. Већ дуго, међутим,
Колумнисти
10.04.2021 у 18:00
Слобода и здравље
Грађани из региона похрлили су на вакцинацију у Србију: ред испред Београдског сајмаКад су последњег мартовског викенда десетине хиљада грађана Босне и Херцеговине, Северне Македоније, Црне Горе, Албаније, али и других земаља, похрлиле ка Београду на бесплатну вакцинацију, то је инстантно била светска вест. Готово да би се могло казати да се у последњих тридесет година о Србији у свету није писало позитивније. Чак и асоцијације које призивају спортисти као Новак Ђоковић или Никола Јокић тешко могу да се пореде са овом ситуацијом. Наравно, било је дежурних скептика који су покушавали све то да сведу на меру сопственог цинизма. По њима све то није ништа више од покушаја Србије да се успостави као регионални хегемон. Тобоже, ето, вакцине би свакако пропале, па је боље да се некако потроше
Почетна / Мухарем Баздуљ
05.06.2026 у 23:05
У Кијеву испод црног жита отете милијарде евра
05.06.2026 у 22:54
​Лариса Рикелме уживо на Мондијалу
05.06.2026 у 22:52
ДР Конго: Потврђен 71 нови случај еболе за 24 сата
05.06.2026 у 22:49
​Милош Косановић одлази у Спартак
05.06.2026 у 22:45
Додик: Наш главни циљ у овом тренутку јесте да се ослободимо западног туторства
05.06.2026 у 22:40
Пораст породичног насиља у Северној Македонији
Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions  &  TNation