Autor: Boris Begović

Naravno, postoji i čovek koji je hteo da bude premijer. Izrekao je to u opuštenoj postizbornoj noći, uz prigodnu muziku. Pa ga je nešto kasnije minula želja. Što ga nije sprečilo da nastavi sa predizbornom retorikom, izjavljujući da je on protiv štednje, a za privredni rast. Za neupućene u osnove ekonomije: suprotnost štednji nije privredni rast nego potrošnja. Nego, koliko vidim, najveći protivnik...

 „Ne bih da budem sarkastična”, kazala je Sonja Liht i dodala „ali čini mi se da muški (politički) kadar nije pokazao fantastične rezultate…”. Slažem se, nego bih jedino dodao da ga je ženski politički kadar izuzetno dobro pratio. Nesumnjivo, sve se više pokreće pitanje žena u politici. Te konvencija „Glasam za žene”, te predsednik (nakon samoskraćivanja mandata)objavi da ima dve žene – kandidate...

Predizborna obećanja nisu ugovorne obaveze. Zbog toga niko i ne može da ode na sud zbog toga što nije ispunio svoja predizborna obećanja. Koliko bi pljuštalo parnica da može! Najzanimljiviji deo tih obećanja su ona o milijardama, evra naravno, koje će oni, ukoliko pobede, doneti. Kako? Budući da oni koji to obećavaju ne zbore ništa na tu temu, da pokušam da razmotrim metode „donošenja” milijardi u...

Sve češće i češće čujem tradicionalno poređenje: „Dužan kao Grci!”. Nije da nije na mestu nego mi je žao što se Grčka sve više svodi na njen dug. A nije da izreka „Hrabar kao Grci!” ne bi bila utemeljena u činjenicama. Ne mora da se ide u istoriju čak do Termopilskog klanca ili Salaminskog tesnaca; može da se pročita i šta Vinston Čerčil svedoči o tome. Nego, da se vratimo na dug. Ni posle...

Priče strave i užasa koje dolaze iz evrozone ne opadaju u intenzitetu. Još uvek nema odlučujućih koraka ka rešavanju duboke finansijske i institucionalne krize. Sad se čekaju detalji ranije dogovorenog otpisa 50 odsto potraživanja grčkih privatnih poverilaca. Zapelo je oko kamatne stope na ostatak duga. Evrozona sve više podseća na bivšu Jugoslaviju (onu drugu), po političkoj blokadi i nedostatku...

U pokušajima da se dokaže kako je „Kosmet srce Srbije”, posete našeg ministra spoljnih poslova raznim egzotičnim zemljama podsetile su nas da Afrika, ipak, postoji. Nešto što se podrazumevalo nekad, u doba politike nesvrstanosti, tada jedine „principijelne i pravedne” spoljne politike. U međuvremenu smo, opčinjeni sobom i sopstvenom tužnom sudbinom, na Afriku – zaboravili. Hvala na pitanju, šta se...

Najveći problem za spas evrozone je – Velika Britanija! Da li je to zaista tako? Da bismo to ispitali, pretpostavimo da je Dejvid Kameron na sve pristao. I šta bi se dobilo? Rešenje krize evrozone? Malo verovatno, budući da se u Briselu početkom meseca „velikani” nisu bavili krizom evrozone, već isključivo krizom državnih dugova. Nisu se postavljala ključna pitanja, još manje su dati uverljivi...

Vreme krize je, načelno posmatrano, vreme velikih reformskih zahvata. Upravo se, kada stvari ne funkcionišu, stvaraju podsticaji za osmišljavanje i realizovanje novih ideja. Stoga i ne čudi da se nedavno, nadajmo se na vrhuncu krize javnih finansija evrozone, pojavila ideja radikalnog preoblikovanja Evropske unije – Evropa sa dve brzine. Ideja o tome nije potpuno nova, ali tek je sada na pozornicu...

Glavnu reč u Evropi vodi Nemačka! Dok ovo pišem jedino što je izvesno jeste da će Grčka bankrotirati, da će banke koje su Grčkoj pozajmile novac morati da otpišu dobar deo svojih potraživanja, a koliki – o tome se pita Nemačka. Vrlo zanimljivo, imajući u vidu da su najveću grčki poverioci francuske banke. A koliko je za nas sve to bitno? Ne mnogo. Za naš privredni rast je bitno da se završi...

Koliko događaja u poslednje vreme! I koliko teških pitanja! Na primer, da li treba preduzeti neku od mera iz diplomatskog arsenala zbog pitanja ruskog ambasadora „Ima li ovde Srba?” Ili, na primer, pitanje ko se krije iza maštovitog nadimka Ćoki? Možda je tu negde i Koki? Pod velom za Srbe tako fundamentalnih pitanja ostao je gotovo nezapažen jedan istorijski događaj. Upravo tako, premijer Cvetković...