Petak, 05.06.2026.

Kursna lista

	Kup.	Prod.	Sred.
	117.02	117.73	117.38
	100.74	101.35	101.05
	127.63	128.4	128.01

Digitalne čitulje

Digitalno izdanje

Autor: Radoš Bajić

Kolumnisti

29.10.2016 u 08:15

Đenerali i generali

I ovog oktobra, slobodarski Beograd je proslavio dan svog oslobođenja. Ponovo se na Terazijama razvilo kozaračko kolo, mladići s petokrakama i titovkama igrali su pobedničke igrokaze slobode na beogradskim ulicama. Obuzeti dužnim pijetetom, srpski političari su u stavu mirno držali vatrene govore. Pominjani su ruski maršali i slavni komunistički generali koji su Beogradu doneli slobodu. Razumljivo – o đeneralu i vojvodi Petru Bojoviću nije bilo ni reči. A i zašto bi? Kao osvedočeni ratnik kojeg je i neprijateljski nemački okupator poštovao – stari srpski vojvoda Petar Bojović je Drugi svetski rat proveo u svojoj kući u Beogradu. Uoči Svetog Jovana 19. januara 1945. godine – u vojvodinu kuću je nasilno upala grupa mladih komunista i bezbožnika s namerom da ga izbace na ulicu i da se u

Kolumnisti

01.10.2016 u 09:30

Vera za večeru

Kada su me 1971. godine kao radoznalog golobradog seljačića, koji je bio vredan i nije odbijao ni jedan posao, predložili da ispred svoje srednje muzičke škole postanem član predsedništva opštinskog odbora omladine u Nišu – brže bolje sam se vratio u zavičaj i dotrčao kod ujaka Đole Mutavdžića u Veliku Drenovu. I danas, kao da ga vidim kako neobrijan, s crnim podočnjacima – sedi ispod krošnje velikog oraha i ispija špricer sa sodom. Kad sam ga pitao da li da prihvatim poziv za moju prvu političku funkciji ili ne – odgovorio mi je: – Svi znaju ko su Betoven i Mocart. A malo njih zna kako su se u to vreme zvali dvorski paževi i ministri. Za dvadeset godina i za navek – svi će znati ko je bio najveći dramski umetnik Ljuba Tadić, a skoro niko ko je danas jugoslovenski ministar spoljnih

Kolumnisti

01.09.2016 u 08:15

Jedan dan u Zagrebu

Dok jednolično bruje motori i fijuču elise ATR-a „Er Srbije” – pokušavam da se setim kada sam prvi put leteo avionom za Zagreb. Bilo je to daleke 1975. godine, kada sam mlad, visok i mršav odlazio u „Jadran film” na probno snimanje svog prvog igranog filma „Atentat u Sarajevu” – u režiji najznamenitijeg Crnogorca u hrvatskoj prestonici, autora čiji je svaki film premijerno svoj život započinjao na Brionima, ovenčanog slavom jugoslovenskog Bondarčuka – Veljka Bulajića. Sećam se drmanja, turbulencije i svakog otkucaja uplašenog srca dok kroz prozor od pleksiglasa zveram u magloviti ponor ispod sebe. Asistent Bulajića Gojko Kastratović, koji je bio zadužen da nas nekolicinu mladih glumaca sprovede od Beograda do Zagreba – šalio se, da JAT daje poklone putnicima koji prvi put putuju

Kolumnisti

09.08.2016 u 08:15

Naša drugarica Gordana Kosanović

Leta 1972. godine u kafani „Kolarac”, u Knez Mihailovoj ulici, upoznao sam mladog učitelja, rodom iz Ravnog Sela u Vojvodini. Završio je Učiteljsku školu u Somboru, imao je godinu više od mene, blago povijen orlovski nos, tršavu smeđu kosu i plave oči. Zvao se Lazar Ristovski. To je onaj veliki glumački car iza kojeg je danas impozantna profesionalna karijera krunisana mnogim nagradama i priznanjima – od kojih je poslednja „Velika zlatna arena” za glavnu ulogu u filmu „S one strane” hrvatskog reditelja Zrinka Ogresete. Osvojena ovoga leta, na očaj njegovih konkurenata, usred pulske Arene, koja po značaju, važnosti i jugonostalgiji ima značaj balkanskog Oskara. Kad sam mu poslao SMS čestitku – odgovorio mi je: „Bajo, razbio sam ih kao zvečku...” Iste godine, u holu nekadašnje Akademije

Kolumnisti

12.07.2016 u 08:15

Za Evropu vija Zloduh

U selu Zloduh podno Stare Planine u napuštenom zadružnom domu jedina je prodavnica u tom kraju. Na poroznim zidinama zgradurine na kojoj su izvaljeni prozori vise umrlice, poneki rukom ispisan oglas da neko prodaje prvi otkos trave ili jagnjad – i do pola iscepana afiša izvesne firme iz Pirota koja najavljuje da će i ove godine da otkupljuje borovnicu. Ispred prodavnice su drvene klupe i jedan izljušteni bicikl bez prednjeg točka naslonjen na skamenosanu gromadu šljake i putarske soli. Nekada je neko na tom biciklu došao dotle, skinuo prednji točak koji mu je jedini valjao – i otišao. Ovih sparnih letnjih dana u seoskoj svaštari na čijim rafovima su, s jedne strane, šećer, kafa, ljute bombone, napolitanke, peraći sapuni, sardine, mesni narezak, najprostiji toalet papir i krpe za

Kultura

17.06.2016 u 22:00

Iz Petlovca u večnost

Nebesko sazvežđe najvećih srpskih glumaca koji su nas prerano napustili od pre nekoliko dana postalo je bogatije. U pedeset petoj godini, u punoj snazi, u širokom stvaralačkom zamahu – prestalo je da kuca umorno srce jednog od najtalentovanijih i najomiljenijih junaka srpske kulturne scene, televizije, filma i teatra – Milorada Mandića Mande. U Petlovcu su se oglasila crkvena zvona, u Beogradu ne prestaje neverica, u celoj Srbiji muk i velika tuga. Iz Vankuvera, Čikaga, Sidneja, Melburna, Osla, Johanesburga, Londona, i odasvuda gde se srpski jezik razume – stižu SMS poruke iskrene žalosti i saučešća. Otišao je u večnost još jedan vrhunski srpski glumac. Prerano, nepravedno i u punom uzletu. Mnoge velike uloge koje su opravdano bile namenjene samo njemu i njegovom raskošnom talentu – neće biti

Kolumnisti

10.05.2016 u 08:15

Društvo mrguda

Ovaj tekst sam počeo da pišem pre Vaskrsa. Nisam žurio ni da ga završim – niti da ga objavim. Nije mi se dalo. Kao šiljati kamičak u cipeli – bola me je pomisao da je u susret najvećem prazniku u Srba neprikladno pisati o destrukciji i mržnji. Sada, kada smo u duhu uskršnje blagosti širokogrudo oprostili jedni drugima – žurim da otvorim srce. Da mi direktno iz duše kao vreli vosak iscuri žalost zbog bujanja zla i pakosti, zbog rušilaštva i mržnje kojoj smo izloženi u svakom trenutku i na svakom koraku. A mržnje je na pretek – toliko da nam diše za vrat. Prati nas na ulici, na poslu, u gradskom saobraćaju, na stadionu, na TV ekranu, na naslovnim stranicama naših tabloida. Čak i tamo gde nikada nije bila i ne bi smela da bude – u školskim dvorištima, u čekaonicama zdravstvenih ustanova i

Kolumnisti

30.03.2016 u 08:15

Obren, Mirko i Miloš

U jesen 1914. Obren Bajić je imao 24 godine. Mobilisan je odmah nakon atentata u Sarajevu. Posle izginuća za slobodu i krst časni na Ceru i Kolubari, i izgona Austrougara s one strane Drine kojim je srpska vojska zadivila ceo svet – decembra iste zlokobne godine, iza kralja Petra Prvog Karađorđevića na belom konju – sa švapskim šrapnelom u telu ušao je hramljući u opustošeni i poharani Beograd. Njegov sin Mirko (moj deda) imao je tada šest godina. Uz ognjište i pucketanje vlažnih drva u vatrištu – trebio je vaške iz očevog šinjela i slušao priče o bitkama na Mačkovom kamenu, o noći pred Mišićev kontraudar, kada je stari kralj sišao u rov da okuraži vojnike i ponudi im cigaru duvana i komad tvrdog tanina... Ali ne zadugo. Posle Vaskrsa u proleće 1915. nedovoljno oporavljen i zalečen –

Kolumnisti

01.03.2016 u 08:15

Dolazak cirkusa

Maja 2012, pre nepune četiri godine, na ovom istom mestu, pod naslovom „Odlazak cirkusa” objavljene su moje impresije povodom tek okončanih parlamentarnih izbora u Srbiji. Posle velike halabuke i medijske torture nova politička elita, gladna vlasti, pobednički je zaposela fotelje, kabinete, skupocene automobile i ušla u svet moći, uticaja, novca, privilegija – i ko zna još čega. O čemu se malo zna, jer nijedna vlast, dok vlada, nikada ne istražuje samu sebe, već po pravilu samo onu bivšu... Otvoren je lov na izdajnike i vinovnike naše propasti u liku razbijenih i smetenih demokrata koji se ni u snu nisu nadali da će na izborima biti poraženi. Ni oni – ni njihov predsednik. Započelo je mukotrpno razdvajanje nepodobnih od podobnih. Otvorena je nova stranica raskola i tragičnih srpskih

Kolumnisti

27.01.2016 u 08:15

Pradedovska krv

Sava Prokić je slavio Svetog Savu. Zbog toga je i kršten tim imenom. Imao je tri sina – Obrena, Sibina i Miloja, tri snahe i porod od po troje dece od svakog sina. Sa njim i sa baba Simkom u Prokića zadruzi u selu Ljubičevac podno Rudnika bilo ih je sedamnaestoro. Živeli su u dve kuće. Jedna dolma sa ognjištem i velikim odžak kalkanom na sredini, a druga na kamenom podrumu, sa komkom, gostinskom i dve male devojačke sobe, u koje jedva staju kreveti i mladenački kuferi –gde ženska čeljad slaže najbolji vez, štrikeraje i kao sneg beli lan. Na perdi prozora su melezne mirisne dunje i, ostavljen da prezimi – pelcer muškatle u glinenim saksijama. Preko kufera prebačene su najlepše čerge po kojima su prosuti suvi cvetovi lipe i kamilice, crvene bordo bobice šipka, kresta zaklanog petla, guta

Prethodna Sledeća

1
2
3
4
5
6
7

Početna / Radoš Bajić

05.06.2026 u 19:25

Cvijanovićeva: Podrška naporima SAD ka reafirmaciji suvereniteta BiH

05.06.2026 u 19:20

Odbornik Narodnog pokreta Srbija Miroslava Aleksić Bojan Petrović fizički nasrnuo na načelnicu Opštinske uprave

05.06.2026 u 19:17

Putin: Ruski dug i budžetski deficit značajno niži od EU

05.06.2026 u 19:15

Makronov rejting najbolji za 12 meseci, ali i dalje ga podržava samo 26 posto Francuza

05.06.2026 u 19:09

Vučić govorio istinu: Vatrogasci iz Obrenovca bili među dobrovoljcima u Crnoj Gori

05.06.2026 u 19:05

Fon der Lajen: EU želi da i Srbija bude deo EU, Beograd mora da ispuni kriterijume