Kup.	Prod.	Sred.
117.03	117.73	117.38
101.13	101.74	101.43
127.07	127.83	127.45

Društvo

07.07.2016 u 16:00

Nobelova nagrada koje nije bilo

„Iz Kopenhagena dobijamo vest, da je za Nobelovu nagradu za fiziku predložen čuveni elektrotehničar Srbin Nikola Tesla.” Navedenu vest, pod naslovom „Nobelova nagrada Srbinu”, „Politika” je objavila 7/20. oktobra 1911. na trećoj strani, što je poslužilo kao povod da čitaoce na sažet način upozna s najvažnijim momentima iz Teslinog života, pošto njegova slava „ima za nas, sasvim pojamno, naročitog interesa, jer on je čistokrvni Srbin, možda jedini, koji srpskom imenu čini tako ogromnu čast u tuđem svetu”. Odbio prvo odličje Vidosava Janković, profesorka Beogradskog univerziteta u penziji, u tekstu „Tesla i Pupin prema porodičnim sećanjima”, objavljenom u časopisu „Tesliana” 1994, navodi i detalj iz beležnice svog oca Radoja Jankovića, jugoslovenskog konzula u Čikagu i

Društvo

06.07.2016 u 16:00

Tri srpska gorostasa – Tesla, Pupin i Čokor

Kolporteri koji su u kasne popodnevne sate istrčali na ulice Beograda 12/25. januara 1904. godine, uzvikujući ime dnevnog lista koji se zove „Politika”, morali su brzo da se vraćaju do štamparije, da uzmu dodatne naramke tog novog lista, za koji su se čitaoci grabili, iznenađeni i obradovani što su se takve, na četiri lista štampane novine u velikom formatu, pojavile na ulicama srpske prestonice. Posle krvave smene srpskih dinastija i potonjeg novog Ustava iz 1903. bio je izglasan i novi, liberalan Zakon o štampi u januaru 1904. godine, nekoliko dana pre nego što će se pojaviti „Politika”. Taj novi list našao se u bogatom vencu tadašnjih srpskih novina, pokazujući već prvim brojem da su decenije borbe za slobodu štampe u Srbiji nagrađene i „Politikom”. Njenu izuzetnost odmah je

Društvo

07.06.2016 u 09:05

Slavni konstruktor Josif Hvoj ipak nije zaboravljen

Pre tri nedelje, 16. maja, obeležena je 43. godišnjica rada Energetsko-plovidbenog sistema „Đerdap”, čija je gradnja započeta 1964, a u okviru kojeg se nalazila spomen-tabla s imenom projektnog menadžera „Đerdapa 1”, inženjera Josifa Hvoja (1911–1997). U oktobru 2014. članovi udruženja Čeha u Beogradu – poznate i ugledne „Češke besede” –posetili su ovaj kompleks. U grupi su bili i ćerka inženjera Hvoja Nada Petrović i njegov zet Vuk Petrović. Spomen-tablu s imenom oca ćerka Nada je videla 1988, a sad je nije bilo, kao ni odgovora na pitanje kad je uklonjena. Odmah su Petrovići započeli prepisku s nadležnima, dostavili im podatke i dokumente iz kojih se vidi da je Hvoj u „Energoprojektu” bio vodeći elektro i mašinski inženjer i dizajner. Počeo je rad na elaboratu Đerdap 1953. da bi

Društvo

28.02.2016 u 20:05

Diplomata u ratovima

Polemičko sučeljavanje predstavnika Pentagona i zvaničnika SAD sa čelnicima srpske vlade o stradanju srpskih diplomata Slađane Stanković i Jovice Stepanovića valjda će doprineti da istina o ovoj tragediji izađe na videlo. Od kako su njih dvoje bili oteti, u središtu dramatičnih zbivanja našao se i ambasador Republike Srbije u Libiji Oliver Potežica, kome je već „presuđeno”, kako je prošlog četvrtka ukazao saradnik „Politike” Marinko Vučinić. On je digao glas protiv talasa naslova „plasiranih na prvim stranicama novina koji izgledaju kao klasične poternice” i izveštavanja u medijima koje „potpuno depresonalizuje našeg ambasadora”. Ko je, u stvari, Oliver Potežica (1953)? Akademik Radomir Lukić rekao je 2002. da je najbolja generacija u njegovoj profesorskoj karijeri ona koja je 1972.

Društvo

27.02.2016 u 22:00

„Politikin Zabavnik” danas slavi 77. rođendan

Danas „Politikin Zabavnik” slavi 77. rođendan. Takvog lista nema u sazvežđu novina ni na strani ni na domaćoj sceni, ne samo zbog dugovečnosti, nego pre svega zbog razloga koji je 2007. možda ponajbolje formulisao Zefirino Grasi, glavni urednik ovog kultnog nedeljnika. „Politikin Zabavnik”, napisao je Grasi, „izmišljen je kako bi uz pomoć starijih privukao mlađe čitaoce i pripremio ih da kasnije budu ’isporučeni’ ’Politici’”. Ovu istinu, razume se, drugačije sročenu i šire obrazlaganu, čuo sam nekoliko godina ranije od Predraga Milojevića, na druženju kod Slobodana Nešovića, kome je u goste iz Rusije došao Đorđe Lobačev, legendarni ilustrator „Politikinog Zabavnika”. Bilo je to u vreme dramatičnih promena u Srbiji, dakle i u „Politici”, ali je priča vremešnih novinarskih asova

Društvo

26.01.2016 u 22:11

Cenzorske makaze za Pjerove karikature.

„Politika” je karikaturi uvek pridavala veliki značaj, a radovi Pjera Križanića (1890–1962) nosili su naročit pečat. „Pravi narodni karikaturista gotovo folklornog daha i maha, koji je svoj raskošni talenat utkao u dnevnu, angažovanu karikaturu, to je bio Pjer”, napisao je Stanislav Vinaver 1954. godine. Prvu karikaturu objavio je u „Politici” 3. oktobra 1923. i sve dok ih je crtao naredne tri decenije, one nisu tražile od čitaoca, što napisa Vinaver, da „glavom mnogo mućka”: „Publici se dopadalo kod Pjera – pored razumljiva gusta crteža i krepke i jezgrovite legende – što se sve može prokljuviti, bez po muke”. U vreme postojanja oficijelne cenzure u Kraljevini Jugoslaviji, pogotovo tokom tridesetih godina prošlog veka, na mukama su bili i „Politika” i Pjer. Karikaturu „Da vidi

Društvo

25.01.2016 u 22:05

„Njujork tajms” u junu 1939. započeo tekst na srpskom.

Prvi put u istoriji američkog novinarstva, najveći list u Americi, ’New York Times’ štampao je jedan članak, koji je počeo tekstom na našem, srpskohrvatskom jeziku. To je članak o tome kako je predsednik La Gvardija govorio na našem jeziku, prilikom otvaranja našeg paviljona na Svetskoj izložbi u Njujorku“ – javio je 11. juna 1939. specijalni izveštač „Politike“ Momčilo Jojić (1914–1968) u reportaži pod naslovom „Jugoslovenski paviljon na Svetskoj izložbi odlično je uređen i privlači veliki broj Amerikanaca koji se oduševljavaju lepotama naših predela i nošnji“. „Moja poruka dobrom narodu Vaše zemlje, Hrvatima, Slovencima, Srbima, Crnogorcima, Bosancima, Hercegovcima i Dalmatincima je ova: volite se među sobom kao braća i cijeli svijet će vas voliti“, citirao je Jojić reči La Gvardije

Kultura

23.01.2016 u 22:00

Dokumenti među koricama 130 knjiga

Prošlog četvrtka, 21. januara, Arhiv Jugoslavije (AJ) obeležio je radno 66 godina postojanja – predstavljena su izdanja objavljena tokom 2015, o kojima su govorili naši ugledni istoričari, saradnici AJ, profesori istorije na Filozofskom fakultetu Ljubodrag Dimić, Mira Radojević i Milan Ristović, kao i direktor AJ Miladin Milošević. Posle svečanosti upitali smo domaćina, gospodina Miloševića, zašto su se odlučili da rođendan obeleže na ovaj, pomalo neuobičajen način?– U okviru svoje zakonom propisane delatnosti AJ radi i na objavljivanju arhivskih dokumenata, istorijskih izvora prvog reda, a publikovanje dokumenata smatra se u arhivskoj struci za krajnji domet rada jednog arhiva. To znači da su u stručnom pogledu zaokruženi svi poslovi na sređivanju i obradi arhivskih fondova iz kojih se

Srbija

03.01.2016 u 09:55

Sneg izazvao kolaps na auto-putu kod Niša

Saobraćaj na auto-putu kod Ražnja iz pravca Niša ka Beogradu, od 12 sati bio je u prekidu, javio je dopisnik ,,Politike” iz Niša Toma Todorović. Šleper bez zimske opreme, zbog klizavog kolovoza i snega, preprečio se na putu i potpuno blokirao saobraćaj. Zbog toga je na ovoj deonici stvorena velika kolona vozila u pravcu Beograda, dok se saobraćaj u suprotnom smeru odvija otežano. Sneg i vetar su okovali Srbiju, uprkos naporima i velikom trudu putara, komunalnih službi, zaposlenih u javnim preduzećima i građanima koji ulažu velike napore da očiste glavne putne pravce od snega i centre gradova u kojima žive.

Uvodnik

10.12.2015 u 22:00

Politika i istina

Postupak za sudsku rehabilitaciju đenerala Milana Nedića, predsednika tzv. Vlade narodnog spasa, nesumnjivo kvislinške vlade koju je u okupiranoj Srbiji tokom Drugog svetskog rata instalirao Hitlerov Treći rajh, ponovo privlači pažnju. Javna sporenja su oživljena i sva je prilika da će politički i ideološki aspekt same stvari biti važniji od pitanja istorijske istine i moralne osnove sa koje se sagledava Nedićeva uloga u okupiranoj Srbiji. Kada je početkom devedesetih nastajala knjiga „Sto najznamenitijih Srba”, koja će biti objavljena 1993. godine, istoriopisac Vasa Kazimirović, autor priloga o Nikoli Pašiću, oglasio se javnim protestom i povukao svoj rad, zato što je uređivački odbor na listu „najznamenitijih” uvrstio i Milana Nedića. U ono vreme revizionistička istoriografija

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Autor: Slobodan Kljakić