Субота, 13.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.03	117.73	117.38
	101.13	101.74	101.43
	127.07	127.83	127.45

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Аутор: Слободан Кљакић

Друштво

07.07.2016 у 16:00

Нобелова награда које није било

„Из Копенхагена добијамо вест, да је за Нобелову награду за физику предложен чувени електротехничар Србин Никола Тесла.” Наведену вест, под насловом „Нобелова награда Србину”, „Политика” је објавила 7/20. октобра 1911. на трећој страни, што је послужило као повод да читаоце на сажет начин упозна с најважнијим моментима из Теслиног живота, пошто његова слава „има за нас, сасвим појамно, нарочитог интереса, јер он је чистокрвни Србин, можда једини, који српском имену чини тако огромну част у туђем свету”. Одбио прво одличје Видосава Јанковић, професорка Београдског универзитета у пензији, у тексту „Тесла и Пупин према породичним сећањима”, објављеном у часопису „Теслиана” 1994, наводи и детаљ из бележнице свог оца Радоја Јанковића, југословенског конзула у Чикагу и

Друштво

06.07.2016 у 16:00

Три српска горостаса – Тесла, Пупин и Чокор

Колпортери који су у касне поподневне сате истрчали на улице Београда 12/25. јануара 1904. године, узвикујући име дневног листа који се зове „Политика”, морали су брзо да се враћају до штампарије, да узму додатне нарамке тог новог листа, за који су се читаоци грабили, изненађени и обрадовани што су се такве, на четири листа штампане новине у великом формату, појавиле на улицама српске престонице. После крваве смене српских династија и потоњег новог Устава из 1903. био је изгласан и нови, либералан Закон о штампи у јануару 1904. године, неколико дана пре него што ће се појавити „Политика”. Тај нови лист нашао се у богатом венцу тадашњих српских новина, показујући већ првим бројем да су деценије борбе за слободу штампе у Србији награђене и „Политиком”. Њену изузетност одмах је

Друштво

07.06.2016 у 09:05

Славни конструктор Јосиф Хвој ипак није заборављен

Пре три недеље, 16. маја, обележена је 43. годишњица рада Енергетско-пловидбеног система „Ђердап”, чија је градња започета 1964, а у оквиру којег се налазила спомен-табла с именом пројектног менаџера „Ђердапа 1”, инжењера Јосифа Хвоја (1911–1997). У октобру 2014. чланови удружења Чеха у Београду – познате и угледне „Чешке беседе” –посетили су овај комплекс. У групи су били и ћерка инжењера Хвоја Нада Петровић и његов зет Вук Петровић. Спомен-таблу с именом оца ћерка Нада је видела 1988, а сад је није било, као ни одговора на питање кад је уклоњена. Одмах су Петровићи започели преписку с надлежнима, доставили им податке и документе из којих се види да је Хвој у „Енергопројекту” био водећи електро и машински инжењер и дизајнер. Почео је рад на елаборату Ђердап 1953. да би на пословима

Друштво

28.02.2016 у 20:05

Дипломата у ратовима

Полемичко сучељавање представника Пентагона и званичника САД са челницима српске владе о страдању српских дипломата Слађане Станковић и Јовице Степановића ваљда ће допринети да истина о овој трагедији изађе на видело. Од како су њих двоје били отети, у средишту драматичних збивања нашао се и амбасадор Републике Србије у Либији Оливер Потежица, коме је већ „пресуђено”, како је прошлог четвртка указао сарадник „Политике” Маринко Вучинић. Он је дигао глас против таласа наслова „пласираних на првим страницама новина који изгледају као класичне потернице” и извештавања у медијима које „потпуно депресонализује нашег амбасадора”. Ко је, у ствари, Оливер Потежица (1953)? Академик Радомир Лукић рекао је 2002. да је најбоља генерација у његовој професорској каријери она која је 1972.

Друштво

27.02.2016 у 22:00

„Политикин Забавник” данас слави 77. рођендан

Данас „Политикин Забавник” слави 77. рођендан. Таквог листа нема у сазвежђу новина ни на страни ни на домаћој сцени, не само због дуговечности, него пре свега због разлога који је 2007. можда понајбоље формулисао Зефирино Граси, главни уредник овог култног недељника. „Политикин Забавник”, написао је Граси, „измишљен је како би уз помоћ старијих привукао млађе читаоце и припремио их да касније буду ’испоручени’ ’Политици’”. Ову истину, разуме се, другачије срочену и шире образлагану, чуо сам неколико година раније од Предрага Милоjевића, на дружењу код Слободана Нешовића, коме је у госте из Русије дошао Ђорђе Лобачев, легендарни илустратор „Политикиног Забавника”. Било је то у време драматичних промена у Србији, дакле и у „Политици”, али је прича времешних новинарских асова у

Друштво

26.01.2016 у 22:11

Цензорске маказе за Пјерове карикатуре.

„Политика” је карикатури увек придавала велики значај, а радови Пјера Крижанића (1890–1962) носили су нарочит печат. „Прави народни карикатуриста готово фолклорног даха и маха, који је свој раскошни таленат уткао у дневну, ангажовану карикатуру, то је био Пјер”, написао је Станислав Винавер 1954. године. Прву карикатуру објавио је у „Политици” 3. октобра 1923. и све док их је цртао наредне три деценије, оне нису тражиле од читаоца, што написа Винавер, да „главом много мућка”: „Публици се допадало код Пјера – поред разумљива густа цртежа и крепке и језгровите легенде – што се све може прокљувити, без по муке”. У време постојања официјелне цензуре у Краљевини Југославији, поготово током тридесетих година прошлог века, на мукама су били и „Политика” и Пјер. Карикатуру „Да види

Друштво

25.01.2016 у 22:05

„Њујорк тајмс” у јуну 1939. започео текст на српском.

Први пут у историји америчког новинарства, највећи лист у Америци, ’New York Times’ штампао је један чланак, који је почео текстом на нашем, српскохрватском језику. То је чланак о томе како је председник Ла Гвардија говорио на нашем језику, приликом отварања нашег павиљона на Светској изложби у Њујорку“ – јавио је 11. јуна 1939. специјални извештач „Политике“ Момчило Јојић (1914–1968) у репортажи под насловом „Југословенски павиљон на Светској изложби одлично је уређен и привлачи велики број Американаца који се одушевљавају лепотама наших предела и ношњи“. „Моја порука добром народу Ваше земље, Хрватима, Словенцима, Србима, Црногорцима, Босанцима, Херцеговцима и Далматинцима је ова: волите се међу собом као браћа и цијели свијет ће вас волити“, цитирао је Јојић речи Ла Гвардије

Култура

23.01.2016 у 22:00

Документи међу корицама 130 књига

Прошлог четвртка, 21. јануара, Архив Југославије (АЈ) обележио је радно 66 година постојања – представљена су издања објављена током 2015, о којима су говорили наши угледни историчари, сарадници АЈ, професори историје на Филозофском факултету Љубодраг Димић, Мира Радојевић и Милан Ристовић, као и директор АЈ Миладин Милошевић. После свечаности упитали смо домаћина, господина Милошевића, зашто су се одлучили да рођендан обележе на овај, помало неуобичајен начин?– У оквиру своје законом прописане делатности АЈ ради и на објављивању архивских докумената, историјских извора првог реда, а публиковање докумената сматра се у архивској струци за крајњи домет рада једног архива. То значи да су у стручном погледу заокружени сви послови на сређивању и обради архивских фондова из којих се

Србија

03.01.2016 у 09:55

Снег изазвао колапс на ауто-путу код Ниша

Саобраћај на ауто-путу код Ражња из правца Ниша ка Београду, од 12 сати био је у прекиду, јавио је дописник ,,Политике” из Ниша Тома Тодоровић. Шлепер без зимске опреме, због клизавог коловоза и снега, препречио се на путу и потпуно блокирао саобраћај. Због тога је на овој деоници створена велика колона возила у правцу Београда, док се саобраћај у супротном смеру одвија отежано. Снег и ветар су оковали Србију, упркос напорима и великом труду путара, комуналних служби, запослених у јавним предузећима и грађанима који улажу велике напоре да очисте главне путне правце од снега и центре градова у којима живе.

Уводник

10.12.2015 у 22:00

Политика и истина

Поступак за судску рехабилитацију ђенерала Милана Недића, председника тзв. Владе народног спаса, несумњиво квислиншке владе коју је у окупираној Србији током Другог светског рата инсталирао Хитлеров Трећи рајх, поново привлачи пажњу. Јавна спорења су оживљена и сва је прилика да ће политички и идеолошки аспект саме ствари бити важнији од питања историјске истине и моралне основе са које се сагледава Недићева улога у окупираној Србији. Када је почетком деведесетих настајала књига „Сто најзнаменитијих Срба”, која ће бити објављена 1993. године, историописац Васа Казимировић, аутор прилога о Николи Пашићу, огласио се јавним протестом и повукао свој рад, зато што је уређивачки одбор на листу „најзнаменитијих” уврстио и Милана Недића. У оно време ревизионистичка историографија започела

Претходна Следећа

1
2
3
4
5
6
7

Почетна / Слободан Кљакић

13.06.2026 у 01:59

Дејвид Бекам добио звезду на Холивудској стази славних

13.06.2026 у 01:49

Додик: Очекивања од Трампове администрације још нису у потпуности испуњена

13.06.2026 у 01:38

Србије са 3:1 савладала Белгију

13.06.2026 у 01:25

Северна Кореја осудила америчко одобрење продаје ракета Јужној Кореји

13.06.2026 у 01:14

Дмитријев позвао Хантера Бајдена да проговори о корупцији своје породице у Украјини

13.06.2026 у 00:25

Аракчи: Иран је победио, сачували смо сувернитет на Ормузом, деблокираће новац