Kup.	Prod.	Sred.
117.03	117.73	117.38
101.33	101.94	101.63
126.77	127.54	127.16

Magazin

28.12.2017 u 13:15

Moda važi i za jelku

Psiholozi imaju objašnjenje zašto najvećem broju ljudi novogodišnja dekoracija izaziva pozitivna osećanja. Svetlucavi ukrasi na jelci, sveće u obliku Deda Mraza, patuljaka, girlandama okićene tavanice, vrata i prozori išarani veštačkim snegom – na prelasku iz stare u novu godinu imaju moć da nas vrate, makar u mislima, u detinjstvo. Šarenilo lampiona, prskalica i konfeta budi uspavani kontakt sa unutrašnjim detetom. U tih nekoliko prazničnih dana i noći, odrasli se osećaju bezbrižnim i zaštićenim poput mališana. Dekoracija doma ili kancelarije je opipljiva strana praznične magije, pa zato, kako piše britanski „Indipendent”, ne iznenađuje zaključak jedne ankete da su srećnije osobe koje znatno ranije pre praznika, još početkom decembra okite svoje životne i radne prostorije, u odnosu

Magazin

22.12.2017 u 13:15

Putovanje kroz vreme u mađarskoj etno-kući

Poštovani, veoma sam zadovoljan lednjakom koji sam od vas kupio: ovaj model u sravnjenju sa starim, troši za istu količinu mesa – manje leda, a to za mene znači veliku uštedu. Ovako počinje pismo upućeno 1939. godine Franji Ujvariju, inovatoru i vlasniku Tvornice strojeva, uglednom žitelju Temerina, koje je danas požutelo svedočanstvo uz izloženi lednjak (preteču savremenih frižidera) u tajhazu, etno-kući mađarskog stanovništva ovog dela Bačke. Na mađarskom jeziku tajhaz znači zavičajna kuća. Nekada se, naime, saonicama išlo do obližnjih reka, bara, u konkretnom slučaju do Jegričke reke, gde su se sekle velike kocke leda da bi se u primitivnim uređajima održala niska temperatura i svežina namirnica. Zavičajna kuća otvorena je pre 14 godina.

Magazin

20.12.2017 u 13:15

Od krinolina do tangi

Više desetina hiljada posetilaca videlo je izložbu „Kratka istorija donjeg rublja” u najvećem na svetu muzeju dizajna i primenjene umetnosti „Viktorija i Albert” u Londonu. Postavku je činilo više od 200 eksponata ženskog i muškog donjeg veša kakav se nosio od 18. veka do danas. Naredne 2018. godine izložbu će videti publika u drugim zemljama. Tokom leta u Rusiji, u Sankt Petersburgu, a potom i u Australiji. Edvina Erman, autorka izložbe, specijalista za modu i tekstil 19. veka i istoriju londonske mode, za britanske medije je objasnila da je postavci dala hronološku nit. U jednom segmentu su najstariji eksponati: krinoline iz 18. veka, metalni obruči za podupiranje bogatih slojeva tekstila, korseti od drveta, metala, po današnjim standardima nepraktično muško donje rublje. (Foto

Magazin

14.12.2017 u 13:15

Do prve plate u svom preduzeću

Ana Minić je studentkinja četvrte godine Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu, smer energetika. Do dobijanja diplome ima još ispita ali, kako kaže, to je ne sprečava da ide na sajmove zapošljavanja, tribine i simulacije za razgovor za posao kako bi saznala šta je čeka u budućnosti. Akademci sve više shvataju da put do radnog mesta vodi preko pretraga oglasa i krstarenja internetom, slanja mejlova kompanijama, razgovora sa poslodavcima, volontiranja i prakse. – Zanimaju me obnovljivi izori energije i smatram da ću u toj oblasti naći posao. Puno je nezaposlenih i teško je naći posao pa smo svi svesni da sami moramo da se angažujemo u traženju šanse – razmišlja ova dvadesetdvogodišnja studentkinja.

Magazin

08.12.2017 u 08:00

Parče Bosne u srcu Bačke

Visoki borovi okružuju četiri drvena objekta. Centralni, najveći, jeste brvnara, po kojoj čitav kompleks nosi naziv Etno-park „Brvnara” i pripada, kao depadans, Muzeju Vojvodine. Nalazi se na ulazu u Bački Jarak, uz glavni put kojim se dolazi iz pravca Novog Sada. Ušuškan zelenilom, ipak privlači pogled. Najveća kuća od potamnelih balvana i tri manja objekta – vajat, mlečar i kuruzana – poput sadnica sada višedecenijskih četinara, nisu autentično bački, već su doneti iz Bosne. Preciznije, sa lokaliteta Bosanske Krajine i Like odakle je srpsko stanovništvo u nekoliko talasa tokom ovog i prethodna dva veka naseljavalo ovaj deo plodne vojvođanske ravnice. Manji objekti u dvorištu sa podšišanom travom i letnjom pozornicom, prema rečima kustoskinje Milice Marčete, doneti su „u komadu”,

Magazin

06.12.2017 u 08:00

Postali smo zemlja turista

Godina na izmaku biće, po svoj prilici, rekordna u srpskom turizmu! Očekuje se devizni priliv od oko 1,2 milijarde evra od stranih gostiju. Prethodnih 12 meseci u goste nam je, naime, došlo skoro petina više stranaca u odnosu na prethodne godine, a i sami stanovnici Srbije putovali su više, po domovini i po inostranstvu, saznajemo od našeg sagovornika Miroslava Kneževića, državnog sekretara u Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija, kao i u službama Turističke organizacije Srbije (TOS), koja je nosilac promocije naše zemlje u svetu, i „Yute” – nacionalne asocijacije turističkih agencija. Dok ovih dana zaljubljenici u zimu iz ormara izvlače kape i rukavice, putnicima koji su godišnji budžet za odmor – a i slobodne dane – već potrošili ostaju fotografije sa letovanja i

Magazin

30.11.2017 u 13:00

Prvi red mora da se zasluži

Određivanje rasporeda sedenja na modnim revijama, naročito odluke ko će sesti u stolice odmah do piste kojom prolaze manekenke i sevaju blicevi – velika je muka producenata u svetu, ali i u Srbiji. U Milanu, Parizu, Njujorku i Londonu poštuje se pravilo da jedno do drugog ne smeju da budu urednici časopisa „Vog”, „El” i „Harpers bazar”. Sve ostalo podleže zakonu – da nema zakona. Na reviji kojoj prisustvuje Ana Vintur, tri decenije urednica američkog izdanja „Voga”, pored nje sedeće ćerka ili neka slavna ličnost, ali nikako Glenda Bejlis, urednica „Harpers bazara”. Pojedine zvezde, nije tajna, traže basnoslovne sume da bi se pojavile u prvom redu. Nekoliko desetina hiljada dolara prema pisanju američkih medija cena je da se ugosti Kim Kardašijan ili Rijana. Mesta su rezervisana i za

Magazin

25.09.2017 u 22:00

Era luksuznih kruzera tek nastupa

Do kraja godine ostalo je nešto više od tri meseca a industrija krstarenja već ima procenu da će broj turista koji će svoj godišnji odmor provesti na nekom luksuznom brodu premašiti 25 miliona ljudi. Ove godine, na svoje prvo putovanje iz britanske luke Sauthempton, sredinom maja, krenuo je i najveći putnički brod na svetu „Harmonija mora” koji prima 6.000 putnika i 2.000 članova posade. Plovilo dugačko čak 362 metra, sa najvišim tačkom iznad površine mora – na 70 metru, u vlasništvu je kompanije „Rojal Karibijen internešenel” (RKI), ujedno i šampiona u ovoj branši. Kako piše Dojče vele, luksuzna krstarenja postaju sve unosniji i razvijeniji biznis, ne samo za nautičke kompanije – među kojima dominiraju one sa američkog tržišta – već i za prateće industrije, pre svega

Magazin

08.09.2017 u 11:52

Rekord – jedrilicom leteli na visini od 15,9 kilometara (FOTO)

Iskoristivši izuzetno povoljne vremenske prilike, struje vetra sa Anda i polarni ciklon sa Južnog pola, dvojica pilota uspela su pre nekoliko dana u Argentini da u jedrilici „Perlan 2” obore rekord u visini leta. Letilica bez motora dosegla je čak 15,9 kilometara, što je visina rezervisana za avione. To je ujedno i za tri odsto veća visina od one koju su još 2006. godine postavili članovi tima okupljenog oko projekta „Perlan 1”. (Foto Erbas/Projekat Perlan) Kako prenosi Bi-Bi-Si, cilj misije vazduhoplovnih avanturista nije bio samo obaranje rekorda već i istraživanje stratosfere. „Ovim letom ušli smo u istoriju, ali pravo učenje tek počinje”, prenosi se izjava Eda Varnoka, direktora projekta. Let je obavljen u blizini grada El Kalafat, u Patagoniji, u Argentini.

Život i stil

23.07.2017 u 22:25

Najbolji saveti dobijeni od novinara

Kao mala bila je svedok ulaska ruskih trupa u Prag, u leto 1968. godine. Svoju kćerku Bebu i suprugu, dopisnik „Politike” Rista Bajalski, jedan od najcenjenijih jugoslovenskih novinara i poznavalaca dešavanja na istočnoj strani blokovski podeljenog sveta, odmah je odveo u našu ambasadu, da budu na sigurnom. On je ostao u gradu i nastavio da izveštava, iz dana u dan. Izuzetno vezana za oca, kćerka je tražila da pođe s njim.

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Autor: Andrijana Cvetićanin