Kup.	Prod.	Sred.
117.03	117.74	117.39
100.75	101.36	101.06
127.21	127.98	127.59

Svet

06.04.2022 u 19:22

EU se odriče ruske nafte, Amerika uvozi sve više

Evro, privreda evrozone i EU najizglednije su žrtve geopolitičke situacije u Ukrajini, složili su se juče u odvojenim procenama globalne valutne berze i eksperti kineskog državnog Instituta za međunarodne odnose u Šangaju. Vrednost evra juče je pala na oko 1,09 američkih dolara, zabeleživši najbrži dnevni pad od maja 2020. godine. Valutne berze imaju svoje tumačenje rekordnog klizanja vrednosti valute evrozone. „Nove najavljene sankcije SAD i EU protiv Rusije negativno se odražavaju na vrednost evra, ukazujući na njegovu visoku korelaciju s geopolitičkom situacijom u Ukrajini. Ukoliko te sankcije budu uvedene, evro će se naći pred dodatnim pritiscima (zbog novih izazova ekonomiji EU i daljeg skoka već sada rekordne inflacije). U tom slučaju valuta evrozone već na leto bi mogla da se spusti

Svet

02.04.2022 u 17:54

Brisel bira između nestašice gasa i Putinovih pravila

Zvanični Brisel i članice EU oslonjene na sibirski gas imaju dve sedmice da odluče da li bi Evropljane uskoro mogla da snađe neviđena nestašica tog ključnog energenta. Naime, odlukom Moskve donetom u četvrtak kupci ruskog prirodnog gasa iz „neprijateljskih zemalja” trebalo je od juče da počnu s otvaranjem po dva računa u Gasprombanci – jednog u devizama i drugog u ruskim rubljama. Na prvi treba da polože evre ili dolare, a zatim da ih pri naplati isporučenog energenta razmene za rublje po kursu koji odredi Centralna banka u Moskvi. Ko odbije ovakav platni metod, mogao bi da se suoči s „rampom” u isporuci sibirskog gasa. Drugim rečima, Rusija nije juče prekinula s isporukama gasa, kao što su izvesni krugovi u EU, ali i na berzama energenata strepeli. Kako je juče objasnio portparol

Svet

30.03.2022 u 18:12

OPEK uz Moskvu, ruski gas od sutra za rublje

Konfrontacija vodećih globalnih proizvođača nafte i gasa i ključnih zapadnih kupaca ovih energenata sutra ulazi u novu nepredvidivo zaoštrenu fazu. I to nakon dva ključna poteza – s jedne strane „OPEK-a plus”, a s druge zvanične Moskve – oba najavljena za 31. mart. Naime, samit „OPEK plus”, koji predvode Saudijska Arabija i Rusija, u četvrtak treba da odluči da li će uvažiti nedavni apel vodećih razvijenih država Zapada (u okviru grupacije G-7) koje su uputile 24. marta. „Pozivamo zemlje proizvođače nafte i gasa da deluju odgovorno i povećaju isporuke energenata međunarodnom tržištu, budući da OPEK u tome ima ključnu ulogu”, stajalo je u saopštenju G-7 s nedavnog skupa u Briselu. S druge strane, 31. marta ističe rok koji je šef Kremlja Vladimir Putin postavio vladi u Moskvi, Centralnoj

Svet

22.03.2022 u 17:31

Nemačka se nada gasu iz Katara

Delegacije Nemačke, Japana i Južne Koreje, tri energetski nesamostalne članice G-20, obrele su se proteklog vikenda u svojstvu rivala u Kataru, vodećem svetskom izvozniku tečnog gasa (LNG), s istim motivom – da, ne pitajući za cenu, obezbede kratkoročne, ali i dugoročne ugovore o stabilnom snabdevanju ključnim energentom. I dok su pregovori zvanične Dohe s visokim izaslanicima Tokija i Seula rutinska saradnja već godinama (Katar lavovski deo svog LNG izvozi u Aziju), poseta nemačkog vicekancelara i ministra ekonomije Roberta Habeka s dvadesetočlanom delegacijom prvenac je u dugogodišnjim delikatnim odnosima dve države. Pred domaćinima u Dohi Habek nije krio svoja osećanja. „Ovde sam u Dohi, drugog dana putovanja (turneja je obuhvatala i odlazak u Ujedinjene Arapske Emirate), koje je nekako

Svet

16.03.2022 u 14:20

Sankcije Rusiji pogubne za svetsku ekonomiju

Rusija je danas najviše sankcionisana država u istoriji: jedanaesta ekonomija sveta trenutno je pod režimom više od 6.000 sankcija Zapada (2.754 uvedene pre „specijalne vojne operacije” u Ukrajini i 3.646 na snazi nakon 24. februara), objavila je u ponedeljak američka agencija za analizu globalnih rizika „Kastelum.AI”. Koliko će aktere rusko-ukrajinskog sukoba, ali i ostatak sveta, koštati zapadne sankcije Moskvi, kao i uzvratne mere vlade Vladimira Putina? Čelnici Svetske banke i Međunarodnog monetarnog fonda Dejvid Malpas i Kristalina Georgijeva izašli su ovih dana s više nego sumornim predviđanjima globalnih posledica rusko-ukrajinskog sukoba i „bombardovanja” sankcijama i kontrasankcijama na liniji Zapad–Moskva. „Globalnu ekonomiju čekaju velike negativne posledice. Najveći

Svet

12.03.2022 u 10:51

Izvozna rampa Moskve za 200 proizvoda

Rusija je juče prihvatila ekonomski rat koji joj je, prema proceni zvanične Moskve, Zapad odskora nametnuo paletom nezabeleženih sankcija zbog sukoba u Ukrajini. Naime, odlukom ruske vlade jedanaesta ekonomija sveta do kraja 2022. obustavlja izvoz više od 200 proizvoda, počev od tehnološke, telekomunikacione, medicinske i elektro opreme, do poljoprivrednih mašina, vozila, železničkih vagona, turbina, kontejnera, mašina za obradu metala i kamena, monitora, projektora, konzola i panela, kako se navodi u saopštenju Vlade Ruske Federacije. Moskva je juče istakla da će objaviti detaljan spisak svih 200 stavki, ali bez preciziranja datuma. Nove kontramere obrazložene su potrebom da se obezbedi stabilnost ruskog tržišta. Zabrana izvoza ove robe odnosi se na sve zemlje sveta, s izuzetkom

Svet

09.03.2022 u 15:34

Kako je Olaf Šolc oborio cenu nafte

Nemački kancelar Olaf Šolc oduzeo je u ponedeljak posle podne šefu američke diplomatije Entoniju Blinkenu ulogu ključnog političkog krmanoša svetske cene barela, da bi je juče prepustio Aleksandru Novaku, zameniku ruskog premijera. Toliko o ćudljivosti političkih faktora, koji su za manje od 48 sati uzdigli svetsku cenu nafte na 139,13 dolara, a zatim je istog dana, nešto kasnije, oborili na 126,42 dolara, da bi po najnovijem uveli procenu kako bi barel mogao lako mogao da dostigne nezamislivu vrednost od 300 dolara. Inače, barel severnoatlantske nafte koštao je juče oko 121,55 dolara, dok je kubik gasa u EU stajao oko 3.200 evra. „Apsolutno je jasno da bi embargo na rusku naftu doveo do katastrofalnih posledica po globalno tržište. Porast cena bio bi nepredvidiv. Bio bi 300 dolara po

Svet

05.03.2022 u 20:28

Vašington još ne planira embargo na ruske energente

Galon benzina u San Francisku dostigao je nezapamćenu cenu od pet dolara. Megavat-sat poreklom od prirodnog gasa u četvrtak je na ključnom TTF evropskom čvorištu u Holandiji nakratko koštao 199 evra, a juče 203,8 evra. Vrednost barela azerbejdžanske nafte nadmašila je 118 dolara, dok je cena barela severnoatlantskog „brenta” dotakla nivo iz 2008. godine (119 dolara). „Ako tražnja ruske nafte zgasne, barel ide na 185 dolara”, najnovija je procena američke banke Džej-Pi Morgan. S nepredvidivim razvojem ukrajinske krize, globalno tržište energenata postaje ovih dana sve nervozniji talac političkih faktora, na koje teško utiče. S jedne strane, uticajni politički akteri sa dve obale Atlantika otvoreno se izjašnjavaju: ili za sveopšti embargo na uvoz ruskih energenata (Nensi Pelosi) ili za

Svet

02.03.2022 u 15:22

Ruski tajkuni žurno sklanjaju jahte, plove prema Crnoj Gori i Maldivima

Ni deca neće biti izuzeta, a kamoli jahte, palate ili njihove pare. Otprilike ovim rečima zapadni zvaničnici su ovih dana najavili profil sankcija koje bi uskoro mogle da zadese neke od najbogatijih Rusa s adresom boravka u inostranstvu. „Krenućemo za njihovim jahtama, njihovim luksuznim apartmanima, njihovim novcem i mogućnostima da šalju svoju decu na odlične koledže na Zapadu”, prenosi američka mreža Si-En-Bi-Si izjavu neimenovanog visokog zvaničnika SAD. Na koga se tačno ova pretnja odnosi, za sada nije sasvim izvesno. U ovom trenutku Bela kuća i američko ministarstvo finansija stavili su na listu za sankcije samo sedam ruskih oligarha (pod obrazloženjem da su „Putinovi KGB ortaci” ) među kojima nijedan ne poseduje megabrod. U međuvremenu, lista Alekseja Navaljnog imenuje 35

Svet

25.02.2022 u 14:00

Bela kuća: „Severni tok 2” je gomila čelika na dnu Baltika

Američki predsednik Džozef Bajden uveo sankcije protiv rusko-zapadnoevropskog gasovoda„Severni tok 2” je trenutno mrtav na dnu mora. Delujući zajedno s Nemačkom, učinili smo da 11 milijardi dolara vredna investicija sada bude gomila čelika na dnu mora. Tim rečima Džen Saki, portparolka Bele kuće, opisala je trenutnu sudbinu „Severnog toka 2” iz vizure Vašingtona. I to nakon odluke američkog predsednika Džozefa Bajdena u sredu, da zavede sankcije protiv švajcarske firme „Severni tok 2” (jedini akcionar je ruski „Gasprom”) i prvih ljudi kompanije predvođenih nemačkim državljaninom Matijasom Varnigom. Bajden je, podsećajući na susret s nemačkim kancelarom Olafom Šolcom 7. februara u Vašingtonu, istakao da je „Nemačka bila lider u naporima” da Zapad prema Rusiji u slučaju eskalacije

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Autor: Tanja Vujić