Kup.	Prod.	Sred.
117.04	117.74	117.39
101.55	102.16	101.86
127.15	127.91	127.53

Ekonomija

04.11.2019 u 20:00

Dron nad njivom, ratar u hladovini

Umesto da traktorom prska njivu, poljoprivrednik odmara u hladu, dok njegovu oranicu iz vazduha hemikalijama tretira dron. Domaćin ne mora ni da navodi letelicu, koja sve radi automatski, pri tom višestruko štedeći vodu i rastvor koji se posipaju po zasadima. Da je ovako nešto od sada moguće i u Srbiji, pokazali su predstavnici Nacionalnog klastera bespilotnih letelica i bliskih sektora. Oni su nedavno u malinjacima oko Kraljeva, u organizaciji Instituta za održivi razvoj, prvi put u našoj zemlji demonstrirali poljoprivredni dron namenjen tretiranju useva iz vazduha, čija je prodaja počela i u Srbiji.

Preporučujemo

28.10.2019 u 20:20

Misteriozni spomenik s krstom i petokrakom

„Spomenik pravi, dostojan veličine žrtve, podigao je narod naš u svom srcu, za sva vremena, braći koja su došla s Volge i Urala, da s nama grudima odbrane slobodu.” Ovako je na današnji dan, pre 75 godina, u prvom posleratnom broju „Politike” opisana sahrana boraca Crvene armije, poginulih u borbama za oslobođenje Beograda, na današnjem Trgu republike (tada Pozorišnom trgu). Kako je tog 28. oktobra 1944. izvestio naš list, pogrebu je, osim generala Ždanova i Mijalka Todorovića, političkog komesara Prvog korpusa, prisustvovalo mnogo žitelja tek oslobođene prestonice, a događaj je krunisan podizanjem obeležja na mestu pokopa.

Društvo

20.10.2019 u 23:30

U ratu vojnik, u miru naučnik i umetnik

Puno puta smo izgovorili ili čuli izreku „Samo sloga Srbina spasava” a da možda i ne znamo ko ju je skovao. Taj moto istorija pripisuje Jovanu Dragaševiću (1836–1915) – svestranoj, ali pomalo zaboravljenoj ličnosti. Ovaj oficir, geograf, učesnik ratova za oslobođenje Srbije, predavač, akademik i književnik bio je autor brojnih naučnih studija i književnih dela, a smatra se i za rodonačelnika srpske vojne štampe. Jedno od dragocenih svedočanstava o njegovom životu i radu nalazi se u naučnim člancima dr Stevana Radojčića

Društvo

14.10.2019 u 22:55

Nacisti su spaljivali knjige, a ustaše bi pisce

Ako znamo da je Alfred Nobel tvorac dinamita, ne čudi što je ovogodišnja Nobelova nagrada za književnost izazvala eksploziju reagovanja. Ova možda nategnuta paralela sadrži više logike nego zahtevi iz regiona da se austrijskom piscu Peteru Handkeu oduzme ovo priznanje. Iako je Nobelova fondacija jasno odbacila tu mogućnost, zvaničnici iz Zagreba, Tirane, Prištine i Sarajeva uporno zahtevaju da se Handkeu oduzme najveće svetsko književno priznanje, „zbog podrške Srbima u toku devedesetih godina i prijateljstva sa Slobodanom Miloševićem”. Kako je za agenciju Anadolija rekao Mikael Ostlund, iz Nobelove fondacije, „nagrada ne može biti oduzeta jer se u statutima Fondacije ne spominje ta mogućnost, pa nijedan od odbora za dodelu priznanja u Stokholmu ili Oslu nikad nije razmišljao o opozivu

Društvo

13.10.2019 u 23:30

Od zlatne viljuške do doline jorgovana

Da li je Stefan Nemanja jeo zlatnom viljuškom? Da li je Jelena Anžujska zaista bila – Anžujska? Jesu li partizani na smrt pretukli vojvodu Bojovića? To su neka od pitanja na koja odrično odgovara knjiga istoričara Dejana Ristića „Mitovi srpske istorije”. Na osnovu izvora, on je analizirao dvadeset događaja iz naše nacionalne povesti od srednjeg veka do 20. stoleća, razdvajajući u njima istorijske činjenice od domaštanih legendi. Za naš list, Ristić kaže da su mitovi stari koliko i ljudska vrsta i da su kroz istoriju služili i da se od zaborava sačuvaju događaji i ličnosti koji zaokupljaju pažnju pripadnika jednog naroda.

Društvo

22.09.2019 u 20:00

Predmet koji đaci znaju bolje od nastavnika

Kada se u školi susretnu s fizikom ili hemijom, većini đaka su formule i jedinjenja o kojima će učiti potpuna novost. Ali, otkako je u osmoletke uvedena informatika, prvi put se desilo obrnuto: odmalena uronjeni u svet smartfona i računara, učenici o tom školskom predmetu često znaju više od svojih nastavnika. Po svoj prilici, taj jaz će ostati i ako se, shodno najavama, određeni oblik informatičke edukacije uvede i u niže razrede osnovne škole. Ovakva situacija dodatno afirmiše značaj neformalnog informatičkog obrazovanja. Kroz radionice i kurseve u specijalizovanim centrima izvan školskog sistema, pravljenjem jednostavnih aplikacija, igrica i sajtova, najmlađi polaznici mogu da svoju „uronjenost” u digitalnu galaksiju pretoče u kreativno znanje i pre nego što u petom razredu dobiju

Društvo

25.08.2019 u 20:00

Pirotske kafane po jevropejskoj mustri

Kako je izgledao kafanski život u Pirotu, šta se jelo i pilo za tamošnjim kariranim stolnjacima, zašto su kafane bile čvorišta društvenog života – samo su neka od pitanja na koja je odgovore pronašla Mila Panajotović. Tragajući po izvorima, arhivama i drugoj građi, ova istoričarka i viši kustos pirotskog Muzeja Ponišavlja pripremila je knjigu „Stare pirotske mehane i kafane”. U monografiji čiji se izlazak očekuje do kraja godine, autorka prati istoriju kafanskog života u ovom gradu od dvadesetih godina 19. veka do kraja Drugog svetskog rata. Zahvaljujući njenom trudu, čitaoci će moći da doznaju zanimljivosti o nastajanju poznatih pirotskih mehana, kafana, gostionica i hotela, uz podatke o njihovim vlasnicima, lokacijama i specijalitetima

Društvo

18.08.2019 u 23:30

Sokrat iz Bora drma mlade iz dremeža

U Boru će do kraja godine početi s radom prva mala gradska filozofska škola, namenjena osnovcima i srednjoškolcima. Na ideju o njenom pokretanju je došao Ivan Vučković, tridesetdvogodišnji master filozofije i profesor u nekoliko borskih srednjih škola, čiji su ga učenici već birali za najdražeg nastavnika. Neki od njih su, štaviše, pod Ivanovim mentorstvom osvajali i nagrade na takmičenjima u pisanju filozofskih eseja. Takođe, pojedini Vučkovićevi bivši đaci su se pod njegovim uticajem opredelili za studije filozofije. Za naš list, Vučković navodi da su sve to bili motivi zbog kojih je odlučio da pokrene „svoju” školu.

Politika

11.08.2019 u 23:23

Moja borba za pravdu nije završena

U nevelikoj kancelariji prihvatnog centra za migrante u Obrenovcu, Miroslav Radić dočekuje ekipu „Politike”. Na tom mestu, u prostoru koji je nekad bio kasarna, a sad je u nadležnosti Komesarijata za izbeglice i migracije, ovaj bivši vojni oficir i nekadašnji haški optuženik radi bezmalo tri godine kao terenski radnik. Jedino grb Vojske SCG na zidu podseća na vojničku prošlost ovog pedesetsedmogodišnjaka, prvog Srbina oslobođenog u Hagu. Bilo je to 2007. po presudi u slučaju „vukovarska trojka”, u kojem je oficirima bivše JNA – Radiću, Veselinu Šljivančaninu i Miletu Mrkšiću – suđeno pod optužbom za učešće u mučenju i pogubljenju hrvatskih zarobljenika na Ovčari kod Vukovara 1991. godine. Za razliku od osuđenih, Šljivančanina, koji je odslužio kaznu, i Mrkšića, koji je umro u zatvoru u

Društvo

15.07.2019 u 12:44

Među odlikovanjima SANU i „Politikina” nagrada

Došli ste u pravi čas da slikate primopredaju, rekao je ekipi „Politike” Borko Masalušić, istoričar-arhivista, poželevši nam dobrodošlicu u Zbirku odlikovanja Arhiva Srpske akademije nauka i umetnosti. Potrefilo se da tu, na ulazu, zatičemo akademika i slikarku Milicu Stevanović u svojstvu darodavca, dok zbirci predaje svoja znamenja i priznanja, kao i odličja svog oca Borislava, psihologa, koji je takođe bio akademik. Naknadnim uvidom će se ispostaviti da je među Miličinim priznanjima i nagrada „Politike” za slikarstvo „Vladislav Ribnikar”, koja joj je dodeljena sedamdesetih godina prošlog veka. Tako je i diploma najstarijeg lista na Balkanu postala deo najmlađe riznice Arhiva SANU, zajedno s više od hiljadu domaćih i stranih ordena, medalja, spomenica, plaketa, znački, povelja,

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Autor: Dimitrije Bukvić