Predmet koji đaci znaju bolje od nastavnika

Kada se u školi susretnu s fizikom ili hemijom, većini đaka su formule i jedinjenja o kojima će učiti potpuna novost. Ali, otkako je u osmoletke uvedena informatika, prvi put se desilo obrnuto: odmalena uronjeni u svet smartfona i računara, učenici o tom školskom predmetu često znaju više od svojih nastavnika. Po svoj prilici, taj jaz će ostati i ako se, shodno najavama, određeni oblik informatičke edukacije uvede i u niže razrede osnovne škole.

Ovakva situacija dodatno afirmiše značaj neformalnog informatičkog obrazovanja. Kroz radionice i kurseve u specijalizovanim centrima izvan školskog sistema, pravljenjem jednostavnih aplikacija, igrica i sajtova, najmlađi polaznici mogu da svoju „uronjenost” u digitalnu galaksiju pretoče u kreativno znanje i pre nego što u petom razredu dobiju informatiku. A za „starije” osnovce, koji su već dobili taj predmet, neformalno obrazovanje je dobra dodatna priprema za upis u specijalizovana IT odeljenja u gimnazijama i privatnim srednjim školama.

O tome svedoči i iskustvo Miomira Popeskova, osnivača „Kliker IT centra za decu”, namenjenog podučavanju najmlađih programerskim veštinama. On za naš list kaže da je neformalno obrazovanje uvek imalo važnu ulogu u obrazovnom sistemu, pri čemu su informatika i nove tehnologije specifični zato što se jako brzo razvijaju, a kvalitetni kadrovi su izuzetno traženi.

„Zbog toga se veliki broj nastavnika zapošljava u tehnološkim kompanijama, čime se izbor nastavničkog kadra sužava, a školski kurikulum ne prati adekvatno razvoj edukativnih platformi i didaktičkih alata. Takođe, učenici koji dobijaju informatiku su ’rođeni’ u digitalnom dobu i bolje barataju kompjuterima, tabletima, internetom i određenim programima nego starije generacije koje moraju da se dodatno obučavaju”, ističe Popeskov.

Upravo neformalni kursevi mogu da ublaže taj jaz između đaka kao digitalnih urođenika i njihovih nastavnika, koji su poput digitalnih vagabunda. Da interesovanje za takve kurseve ne jenjava, svedoči to što je naš sagovornik sa svojim saradnicima za prethodne četiri godine obučio više od 3.500 polaznika iz Srbije, BiH i Crne Gore uzrasta od pet do 16 godina, a u toku je prijavljivanje za nove radionice iz programiranja, elektronike, robotike i 3D štampe. Ističući da su deca po prirodi znatiželjna, on dodaje da se njihova mašta teško obuzdava kada im se na kreativan način pokaže kako da izraze svoja interesovanja kroz izradu video-igrica, mobilnih aplikacija ili veb-sajtova.

„Veliki broj dece, kada napravi prvu igricu, odmah želi da pravi nešto slično onome što igraju kod kuće. Onda morate da im objasnite da te igre prave timovi od nekoliko stotina ljudi, radeći nekoliko meseci ili godina. I da im spomenete da se to postepeno vežba i uči, kao što ni Ronaldo nije odmah zaigrao fudbal onako kako igra sada”, kaže Popeskov.

Ipak, mali kreativci na radionicama mogu da stvore jednostavnije aplikacije koje, na primer, obaveštavaju pacijenta kada mora da popije lek, sajtove za prodaju kompjuterske opreme, igrice u kojima se skuplja plastični otpad i čisti okean, trodimenzionalne plastične modele mostova, robote podmornice... Mnogi od onih koji prođu ove kurseve na časovima informatike u školi često od predmetnog nastavnika dobijaju zaključene petice i status „asistenta”, pomažući svojim vršnjacima u savladavanju gradiva.

Ističući da su institucije koje pružaju neformalno obrazovanje fleksibilnije i agilnije u odnosu na školski sistem, Popeskov navodi da su one zapravo ogledne sredine za metode koje s vremenom mogu da se sistemski implementiraju i u školstvo.

„Možda je rešenje da se eksterno angažuju takve institucije makar za ovaj ’prelazni’ period uvođenja informatike, jer je veliki problem ako vi u tom prvom kontaktu deteta s materijom ne uspete da ga zainteresujete. Tada je najverovatnije nikada neće ni zavoleti”, zaključuje Popeskov.

Novak Đoković na kursu robotike

Značaj neformalnog informatičkog obrazovanja prepoznala su i pojedina ministarstva, nevladine organizacije i privatne kompanije. Među njima je i Fondacija „Novak Đoković”, kao organizator dečjeg kampa „Drugarijada”, na kojem „Kliker IT centar” već tri godine sprovodi IT radionice. Prema rečima Miomira Popeskova, najbolji teniser sveta je pre nekoliko dana obišao čas robotike pri ovom kampu na Kopaoniku.