Kup.	Prod.	Sred.
117.03	117.74	117.39
100.75	101.36	101.06
127.21	127.98	127.59

Društvo

04.03.2019 u 21:00

Ručak u tami

Poput Pariza, Londona, Barselone, Moskve ili Istanbula, i Beograd bi mogao da dobije „restoran u mraku”. U tom specifičnom ugostiteljskom objektu osoblje čine slepe i slabovide osobe a gosti ručavaju i piju u potpunoj tami. Njegovim otvaranjem, kako za naš list kaže Boban Veličković, osnivač i predsednik Udruženja „Gledamo srcem”, Beograd bi postao prvi grad u regionu s takvim lokalom. Iako je ovo udruženje razradilo čitavu ideju, problem je – nedostatak adekvatnog poslovnog prostora. „Osim zapošljavanja slepih i slabovidih ljudi, restoran bi omogućio onima koji nemaju probleme s vidom da nas upoznaju i saznaju kako izgleda život slepog čoveka.

Društvo

24.02.2019 u 21:00

Predatorski časopisi vrebaju naučnike

Ponuda je naizgled zvučala idilično. „Veoma smo zainteresovani da objavimo vaš članak, molimo vas da nam pošaljete englesku verziju”, pisalo je, između ostalog, u podužem mejlu. Tim rečima, američki „Časopis za biznis i ekonomiju” (Journal of Business and Economics) samoinicijativno se i poimence obratio piscu ovog teksta, inače doktorandu sociologije. Ako se izuzme pitanje zašto bi američku stručnu javnost interesovao prevod članka o uticaju tranzicije na beogradske kafane, izvorno objavljen u zborniku s jedne naučne konferencije u Srbiji, sam tekst mejla je ostavljao utisak aljkavosti, zbog kombinovanja fontova različitih veličina.

Društvo

17.02.2019 u 23:30

Srpski internet rođen u SFRJ

Na pitanje „kada je u našu zemlju dospeo internet”, mnogi bi rekli – sredinom devedesetih. A zapravo, tačan odgovor seže još koju godinu unazad, u vreme planetarnog razvoja računarskih mreža. Idući u korak sa svetom, bivša Jugoslavija je prepoznala njihov značaj i podsticala „umrežavanje”. Tako je krajem osamdesetih nastala i akademska računarska mreža, koja će najpre prerasti u nacionalni domen .yu, a potom će se 1996. priključiti na svetski internet i postati dostupna svim korisnicima. Ove i druge zanimljivosti nedavno je predstavio dr Božidar Radenković, profesor beogradskog Fakulteta organizacionih nauka, na predavanju na Matematičkom institutu Srpske akademije nauka i umetnosti. To je zapravo bila svojevrsna repriza prvog predavanja iz predmeta Računarske mreže, koje je Radenković održao

Ekonomija

10.02.2019 u 23:30

Nacionalni tim za spas sela

Kako bi se stalo na put pražnjenju seoskih sredina, uskoro će biti formiran nacionalni tim za spas sela. To je za „Politiku” izjavio Milan Krkobabić, ministar bez portfelja zadužen za regionalni razvoj i koordinaciju rada javnih preduzeća. Prema njegovim rečima, u toku je formiranje ovog tela, čije se prve aktivnosti očekuju već od marta. Činiće ga predstavnici Vlade Srbije, lokalnih samouprava, Akademijskog odbora za selo SANU i zadružnih saveza Srbije i Vojvodine. Uz njih, u timu će biti i najeminentniji pregaoci iz oblasti nauke, obrazovanja, kulture, zdravstva, sporta i svi koji na očuvanje sela gledaju kao na prvorazredni patriotski zadatak, kaže Krkobabić.

Društvo

10.02.2019 u 20:30

Nebeski letač i seoski hroničar

Za četiri decenije letačkog staža, Bogoljub – Boća Višnjić je upravljao brojnim tipovima letelica – od sportskih i poljoprivrednih aviona do „džambo džeta”. Ovaj pilot u penziji, rođen 1928. godine, leteo je, između ostalog, iznad ratnih zona, vozeći piliće iz Beča u Teheran. U trenucima opasnosti je iskakao iz jedrilice s padobranom i sletao u travu nadomak stokholmskog aerodroma, a doživeo je i da mu mladunče majmuna postane „kopilot”. Na sve to, nedavno je priredio monografiju o rodnom selu Brajkovcu kod Lazarevca, i to u – 90. godini.

Društvo

03.02.2019 u 23:30

Fotografije koje su vaskrsnule Srbiju

Sudbina me je terala na mesta gde se stvarala istorija, govorio je prvi srpski foto-reporter Rista Marjanović (1885–1969). U tom stvaranju povesti učestvovao je i ovaj fotograf svetskog glasa. Među brojnim događajima i ličnostima koje je ovekovečio, izdvaja se njegov rad u Prvom svetskom ratu. Tada je, na poziv srpske vlade, napustio Pariz, u kojem je tada živeo, da bi sve četiri ratne godine, idući sa srpskom vojskom, snimao prizore od Cera, preko Albanije i Krfa, do Solunskog fronta. Tim snimcima utisnuo je u večnost svedočanstva o junaštvu i patnjama srpskih ratnika i naroda i probudio svest međunarodne javnosti.

Tema nedelje

27.01.2019 u 22:00

Paralelni svet digitalnih urođenika

Sve je počelo kao dečja igra, kada je Evan, petogodišnjak iz SAD, uz pomoć ukućana na „Jutjub” okačio snimak na kojem sklapa „lego” kocke. Ohrabren početnim interesovanjem vršnjaka, postavljao je nove klipove u kojima se zabavljao i s figuricama „Diznijevih” likova, čudovištima, „Engri brds” lopticama... A onda su s njegovom porodicom kontaktirali magnati u industriji igračaka. Budnosti njihovih marketinških službi nije promakao vrtoglavi porast pratilaca i pregleda na dečakovom jutjub kanalu. Ponudili su mu – sponzorstvo. Bilo je to 2011. godine. Bezmalo deceniju kasnije, trinaestogodišnji Evan zarađuje 1,3 miliona dolara godišnje.

Društvo

20.01.2019 u 21:30

Društvene mreže kao digitalni muzeji

Ko bi pomislio da je 1931. u jugoslovenskoj štampi oglašavana prodaja pištolja s porukom „Najlepši poklon za Božić i Novu godinu”? Ili da je sovjetske propagandne plakate radio Vladimir Majakovski? To su samo neke interesantne činjenice s fejsbuk stranica posvećenih istorijskim zanimljivostima. Ovi svojevrsni digitalni muzeji, nastali kao entuzijastički poduhvati zaljubljenika u prošlost, ali i ljudi od struke, danas „šeruju” prvorazrednu građu iz nacionalne i svetske istorije sve brojnijim pratiocima. Među njima je i „Zbirka propagandnih postera” (ZPP), namenjena grupisanju ratnih i propagandnih plakata. Osnovao ju je Miloš Ilinački krajem 2014, a u uređivanju mu se priključio prijatelj Filip Kojić. Misiju ZPP-a, koji danas prati više od 16.000 korisnika, Ilinački izražava stihom

Društvo

15.01.2019 u 08:36

Muftija koji je sprečio pokolj Srba

Bio je početak 1942. godine, kada su ustaške vlasti u Tuzli osmislile pakleni plan. Zamisao je bila da 6. januara, na Badnje veče, miniraju tamošnji pravoslavni Saborni hram Uspenja Presvete Bogorodice u tom gradu i pobiju okupljene vernike. Potom je trebalo da usledi kaznena ekspedicija kroz srpsku varoš, kako bi se likvidirali preostali tuzlanski Srbi, koji se nisu zatekli u crkvi u trenutku dizanja bogomolje u vazduh. Da ovaj plan ustaškog tajnog odbora za istrebljenje Srba i Jevreja u Tuzli ipak bude osujećen, zaslužan je islamski sveštenik Muhamed Šefket efendija Kurt (1879–1963). Ovaj tad već penzionisani tuzlanski muftija, čija se 140. godišnjica od rođenja navršava ove godine, uživao je veliki ugled u tom gradu, koji se u Drugom svetskom ratu nalazio pod okupacijom NDH. Svoj uticaj

Društvo

13.01.2019 u 17:41

Jurnjava za prasetom uz zvuke „džaza”

„Mada se i pre trinaest dana u svima kafanama, barovima, varieteima i densinzima u Beogradu dočekivala astronomska, zvanična ili, ako hoćete, katolička Nova godina – ipak to nije nikakvo dočekivanje prema sinoćnjom dočekivanju pravoslavne, srpske ili, ako hoćete, beogradske Nove godine.” Ovaj citat iz „Politike” od 14. januara 1924. najbolje svedoči o raskošnim proslavama „najluđe noći” po julijanskom kalendaru u Srbiji između dva svetska rata. Iako se i danas pravoslavna odnosno Srpska nova godina rado dočekuje u kafanama i restoranima, uz vatromet na trgovima, sve to deluje skromno spram zabava priređivanih u srpskim delovima međuratne jugoslovenske kraljevine. Iz ondašnjih napisa i oglasa iz našeg lista se vidi da su svakog 13. januara beogradski bioskopi priređivali specijalne

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Autor: Dimitrije Bukvić