Fotografije koje su vaskrsnule Srbiju

Sudbina me je terala na mesta gde se stvarala istorija, govorio je prvi srpski foto-reporter Rista Marjanović (1885–1969). U tom stvaranju povesti učestvovao je i ovaj fotograf svetskog glasa. Među brojnim događajima i ličnostima koje je ovekovečio, izdvaja se njegov rad u Prvom svetskom ratu. Tada je, na poziv srpske vlade, napustio Pariz, u kojem je tada živeo, da bi sve četiri ratne godine, idući sa srpskom vojskom, snimao prizore od Cera, preko Albanije i Krfa, do Solunskog fronta. Tim snimcima utisnuo je u večnost svedočanstva o junaštvu i patnjama srpskih ratnika i naroda i probudio svest međunarodne javnosti.

Marjanovićev ratni angažman je upravo ekranizovan filmom „Rado ide Srbin u vojnike”, u produkciji Vojnofilmskog centra „Zastava film”. Podršku dokumentarnom ostvarenju reditelja Dragana Elčića, koje je nedavno premijerno prikazano, podršku je pružila Ristina porodica, koja se zalaže za očuvanje njegovog dela, bijući bitku za zaštitu autorskih i vlasničkih prava na opus slavnog pretka.

Rođen 1885. u Šapcu, Rista Marjanović je u Beogradu upisao Srpsku crtačku i slikarsku školu Riste i Bete Vukanović, a fotografski zanat je ispekao kod čuvenog dvorskog fotografa Milana Jovanovića. Po dobijanju majstorskog pisma 1903, usavršava se u Beču i Berlinu, pa se seli u Pariz. Tamo se zaposlio u agenciji „Rol”, a onda, od 1908. u evropskom izdanju lista „Njujork herald”. U tom glasilu, koje izlazi i danas pod imenom „Internešenel Njujork tajms” kao međunarodno izdanje „Njujork tajmsa”, Marjanović će postati urednik za ilustraciju i slikaće brojne istorijske događaje poput leta braće Rajt i krunisanja britanskog kralja Džordža Petog.

„Pred Prvi balkanski rat 1912, na poziv Dragutina Dimitrijevića Apisa, šefa Obaveštajnog odeljenja Vrhovne komande srpske vojske, Marjanović se vraća u Srbiju gde će se, s kraćim prekidima, zadržati sve do 1918. godine, kao foto-reporter Vrhovne komande srpske vojske. Osim za fotografisanje, bio je zadužen i za čuvanje i razvijanje zarobljenog foto-materijala”, kaže za „Politiku” Marjanovićeva unuka Zorana Vojnović.

Herojske pobede srpske vojske, albanska golgota, Krf – samo su neki od prizora koje je Marjanović ovekovečio u Velikom ratu. Među njegovim poznatim fotografijama su „Mačvanke”, na kojoj su prikazane žene iz Mačve kako pomažu srpskim vojnicima da izguraju teško naoružanje na vrhove Cera, ili „Rado ide Srbin u vojnike”, na kojoj je ovekovečio regrute iz mačvanskog sela Žabara. Fotografisao je i Milunku Savić, 1.300 kaplara, kralja Petra... A onda, angažovanjem šefa pres-biroa srpske vlade Slobodana Jovanovića, njegovi snimci će u jeku rata najpre postati deo međunarodne postavke u pariskom Luvru da bi te iste 1916, zajedno sa svojim tvorcem, odatle otišli u London i Njujork. I dok je Ristinu parisku izložbu obišao francuski predsednik Remon Poenkare, londonsku postavku, koja je bila deo Svesavezničke izložbe ratnih fotografija, otvorio je lord Derbi, u prisustvu kralja Džordž Petog, čije je krunisanje Marjanović ovekovečio pet godina ranije. Monarh je tom prilikom s kraljevskom porodicom ušao u srpsku sekciju i pozdravio čuvenog fotografa.

Zahvaljujući ovim izložbama, Ristine fotografije su svetu pokazale da su divizije srpske vojske spasene i da se na Krfu pripremaju za nastavak borbi. Ti snimci su vratili srpsku vojsku i državu na mapu sveta, a saveznička pomoć postala je mnogo veća.

Posle njujorške postavke, Marjanović se vraća da nastavi posao na Solunskom frontu. Po okončanju Velikog rata, napušta „Njujork herald” i u Beogradu postaje jedan od osnivača „Avale”, prve novinske agencije u Jugoslaviji. Između dva svetska rata je odlikovan, a snimao je i mnoge važne događaje, pa i puč 27. marta 1941. Posle okupacije Jugoslavije odbio je da sarađuje sa Nemcima i Nedićevom vladom. Nastavio je da snima u tajnosti, preobučen u seljačko odelo, s torbicom u kojoj je krišom nosio „lajku”. Osim okupiranog Beograda, ovekovečio je i ulazak partizana i crvenoarmejaca u glavni grad.

„Sve svoje snimke, Rista je posle Drugog svetskog rata prilježno razvrstao. Tako je nastao dokumentarni fond od 8.542 negativa, koji je 1958. zaštićen kao kulturno dobro. U njemu je i oko 500 snimaka iz Prvog svetskog rata, za koje je 1965. od Udruženja samostalnih umetnika fotografa dobio zvanje „Ekselencija fotografije”.

Ipak, prema Ristinim rečima, najveće priznanje je dobio 1916. kad je, putujući sa svojim fotografijama po svetu, u stranoj štampi pročitao naslov „Fotografije koje će vaskrsnuti Srbiju”. „To mi je bila najveća nagrada za sav moj život i rad”, posvedočio je Marjanović.