Недеља, 21.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.05	117.75	117.4
	102.44	103.06	102.75
	126.63	127.4	127.01

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Аутор: Димитрије Буквић

Друштво

04.03.2019 у 21:00

Ручак у тами

Попут Париза, Лондона, Барселоне, Москве или Истанбула, и Београд би могао да добије „ресторан у мраку”. У том специфичном угоститељском објекту особље чине слепе и слабовиде особе а гости ручавају и пију у потпуној тами. Његовим отварањем, како за наш лист каже Бобан Величковић, оснивач и председник Удружења „Гледамо срцем”, Београд би постао први град у региону с таквим локалом. Иако је ово удружење разрадило читаву идеју, проблем је – недостатак адекватног пословног простора. „Осим запошљавања слепих и слабовидих људи, ресторан би омогућио онима који немају проблеме с видом да нас упознају и сазнају како изгледа живот слепог човека.

Друштво

24.02.2019 у 21:00

Предаторски часописи вребају научнике

Понуда је наизглед звучала идилично. „Веома смо заинтересовани да објавимо ваш чланак, молимо вас да нам пошаљете енглеску верзију”, писало је, између осталог, у подужем мејлу. Тим речима, амерички „Часопис за бизнис и економију” (Journal of Business and Economics) самоиницијативно се и поименце обратио писцу овог текста, иначе докторанду социологије. Ако се изузме питање зашто би америчку стручну јавност интересовао превод чланка о утицају транзиције на београдске кафане, изворно објављен у зборнику с једне научне конференције у Србији, сам текст мејла је остављао утисак аљкавости, због комбиновања фонтова различитих величина.

Друштво

17.02.2019 у 23:30

Српски интернет рођен у СФРЈ

На питање „када је у нашу земљу доспео интернет”, многи би рекли – средином деведесетих. А заправо, тачан одговор сеже још коју годину уназад, у време планетарног развоја рачунарских мрежа. Идући у корак са светом, бивша Југославија је препознала њихов значај и подстицала „умрежавање”. Тако је крајем осамдесетих настала и академска рачунарска мрежа, која ће најпре прерасти у национални домен .yu, а потом ће се 1996. прикључити на светски интернет и постати доступна свим корисницима. Ове и друге занимљивости недавно је представио др Божидар Раденковић, професор београдског Факултета организационих наука, на предавању на Математичком институту Српске академије наука и уметности. То је заправо била својеврсна реприза првог предавања из предмета Рачунарске мреже, које је Раденковић одржао

Економија

10.02.2019 у 23:30

Национални тим за спас села

Како би се стало на пут пражњењу сеоских средина, ускоро ће бити формиран национални тим за спас села. То је за „Политику” изјавио Милан Кркобабић, министар без портфеља задужен за регионални развој и координацију рада јавних предузећа. Према његовим речима, у току је формирање овог тела, чије се прве активности очекују већ од марта. Чиниће га представници Владе Србије, локалних самоуправа, Академијског одбора за село САНУ и задружних савеза Србије и Војводине. Уз њих, у тиму ће бити и најеминентнији прегаоци из области науке, образовања, културе, здравства, спорта и сви који на очување села гледају као на прворазредни патриотски задатак, каже Кркобабић.

Друштво

10.02.2019 у 20:30

Небески летач и сеоски хроничар

За четири деценије летачког стажа, Богољуб – Боћа Вишњић је управљао бројним типовима летелица – од спортских и пољопривредних авиона до „џамбо џета”. Овај пилот у пензији, рођен 1928. године, летео је, између осталог, изнад ратних зона, возећи пилиће из Беча у Техеран. У тренуцима опасности је искакао из једрилице с падобраном и слетао у траву надомак стокхолмског аеродрома, а доживео је и да му младунче мајмуна постане „копилот”. На све то, недавно је приредио монографију о родном селу Брајковцу код Лазаревца, и то у – 90. години.

Друштво

03.02.2019 у 23:30

Фотографије које су васкрснуле Србију

Судбина ме је терала на места где се стварала историја, говорио је први српски фото-репортер Риста Марјановић (1885–1969). У том стварању повести учествовао је и овај фотограф светског гласа. Међу бројним догађајима и личностима које је овековечио, издваја се његов рад у Првом светском рату. Тада је, на позив српске владе, напустио Париз, у којем је тада живео, да би све четири ратне године, идући са српском војском, снимао призоре од Цера, преко Албаније и Крфа, до Солунског фронта. Тим снимцима утиснуо је у вечност сведочанства о јунаштву и патњама српских ратника и народа и пробудио свест међународне јавности.

Тема недеље

27.01.2019 у 22:00

Паралелни свет дигиталних урођеника

Све је почело као дечја игра, када је Еван, петогодишњак из САД, уз помоћ укућана на „Јутјуб” окачио снимак на којем склапа „лего” коцке. Охрабрен почетним интересовањем вршњака, постављао је нове клипове у којима се забављао и с фигурицама „Дизнијевих” ликова, чудовиштима, „Енгри брдс” лоптицама... А онда су с његовом породицом контактирали магнати у индустрији играчака. Будности њихових маркетиншких служби није промакао вртоглави пораст пратилаца и прегледа на дечаковом јутјуб каналу. Понудили су му – спонзорство. Било је то 2011. године. Безмало деценију касније, тринаестогодишњи Еван зарађује 1,3 милиона долара годишње.

Друштво

20.01.2019 у 21:30

Друштвене мреже као дигитални музеји

Ко би помислио да је 1931. у југословенској штампи оглашавана продаја пиштоља с поруком „Најлепши поклон за Божић и Нову годину”? Или да је совјетске пропагандне плакате радио Владимир Мајаковски? То су само неке интересантне чињенице с фејсбук страница посвећених историјским занимљивостима. Ови својеврсни дигитални музеји, настали као ентузијастички подухвати заљубљеника у прошлост, али и људи од струке, данас „шерују” прворазредну грађу из националне и светске историје све бројнијим пратиоцима. Међу њима је и „Збирка пропагандних постера” (ЗПП), намењена груписању ратних и пропагандних плаката. Основао ју је Милош Илиначки крајем 2014, а у уређивању му се прикључио пријатељ Филип Којић. Мисију ЗПП-а, који данас прати више од 16.000 корисника, Илиначки изражава стихом Зорана Костића

Друштво

15.01.2019 у 08:36

Муфтија који је спречио покољ Срба

Био је почетак 1942. године, када су усташке власти у Тузли осмислиле паклени план. Замисао је била да 6. јануара, на Бадње вече, минирају тамошњи православни Саборни храм Успења Пресвете Богородице у том граду и побију окупљене вернике. Потом је требало да уследи казнена експедиција кроз српску варош, како би се ликвидирали преостали тузлански Срби, који се нису затекли у цркви у тренутку дизања богомоље у ваздух. Да овај план усташког тајног одбора за истребљење Срба и Јевреја у Тузли ипак буде осујећен, заслужан је исламски свештеник Мухамед Шефкет ефендија Курт (1879–1963). Овај тад већ пензионисани тузлански муфтија, чија се 140. годишњица од рођења навршава ове године, уживао је велики углед у том граду, који се у Другом светском рату налазио под окупацијом НДХ. Свој утицај

Друштво

13.01.2019 у 17:41

Јурњава за прасетом уз звуке „џаза”

„Мада се и пре тринаест дана у свима кафанама, баровима, вариетеима и денсинзима у Београду дочекивала астрономска, званична или, ако хоћете, католичка Нова година – ипак то није никакво дочекивање према синоћњом дочекивању православне, српске или, ако хоћете, београдске Нове годинe.” Овај цитат из „Политике” од 14. јануара 1924. најбоље сведочи о раскошним прославама „најлуђе ноћи” по јулијанском календару у Србији између два светска рата. Иако се и данас православна односно Српска нова година радо дочекује у кафанама и ресторанима, уз ватромет на трговима, све то делује скромно спрам забава приређиваних у српским деловима међуратне југословенске краљевине. Из ондашњих написа и огласа из нашег листа се види да су сваког 13. јануара београдски биоскопи приређивали специјалне

Претходна Следећа

Почетна / Димитрије Буквић

21.06.2026 у 00:41

Два гола Ундава за преокрет Немачке против Обале Слоноваче

21.06.2026 у 00:09

Стармер би у понедељак могао да поднесе оставку

20.06.2026 у 23:46

ИСИС преузео одговорност за напад у Алепу

20.06.2026 у 23:32

Зеленски: Белорусија мора демонтирати опрему која помаже Русији

20.06.2026 у 23:09

САД и Катар разматрају активирање шест милијарди долара иранских средстава

20.06.2026 у 22:48

Габард: Фаучи финансирао истраживања у Вухану и утицао на обавештајне процене