Kup.	Prod.	Sred.
117.05	117.75	117.4
102.44	103.06	102.75
126.63	127.4	127.01

Društvo

03.01.2019 u 21:00

Od etrurske ćirilice do bosanskih piramida

Možda nije daleko dan kad će đaci učiti da su Etrurci verovali u Peruna, dok su bosanski faraoni sahranjivani u piramidama. Sudeći po knjizi „Bolja prošlost”, to bi bile lekcije iz udžbenika ako bi se u njih uvrstili aktuelni pseudoistorijski „nalazi” iz Srbije i regiona. U toj nedavno objavljenoj publikaciji nalaze se tekstovi sedmoro relevantnih autora, mahom istoričara i arheologa, koji ukazuju na različite primere pseudoistorije. Bilo da pribegavaju izmišljanju tradicije zarad jeftine medijske pažnje, ili zbog konstruisanja mitova namenjenih „zbijanju nacionalnih redova”

Društvo

16.12.2018 u 19:00

Kad „Piroćanke” zapevaju

Na pomen Pirota prva pomisao većini ljudi su autentični ćilimi. Gurmanima će asocijacija biti kačkavalj i peglana kobasica, vozačima – gume iz fabrike „Tigar” – a nekom će najpre na pamet pasti konfekcija iz „Prvog maja”. Međutim, baš u vreme kad je privredni i kulturni život Pirota bio najintenzivniji, u ovom gradu je nastala i vokalna grupa „Piroćanke”. Kako bi njihov rad otrgli od zaborava, bivše članice i osnivači tog ženskog amaterskog pevačkog društva su priredili monografiju „U društvu najboljih”, nedavno promovisanu u Zavodu za proučavanje kulturnog razvitka u Beogradu. Na 266 strana je predstavljena istorija „Piroćanki”, koja se može čitati i kao svojevrsni saundtrek urbanog pulsa Pirota. Osnovan 1979. godine, ansambl je više od dve i po decenije bio nastavljač bogate

Društvo

09.12.2018 u 12:09

Srbija za sada neće otkupiti ordenje Karađorđevića

Republika Srbija u ovom trenutku ne treba da otkupi ordenje dinastije Karađorđević, koje će se naći na aukciji u Nemačkoj 14. decembra, jer ponuđena odlikovanja ne poseduju značajnu istorijsku i kulturnu vrednost, a njihova početna cena je dosta visoka. Tako glasi stav Ministarstva kulture i informisanja iz kojeg za „Politiku” navode da je zasnovan na stručnoj analizi Istorijskog muzeja Srbije. U resornom ministarstvu za naš list dodaju i da će nastaviti da prate dalju sudbinu četiri ordena koje nemačka aukcijska kuća „Andreas Tis” nudi po početnoj ceni od 30.000 evra. Jer, kako kažu, „za očekivati je da se u nekom budućem trenutku oni ponovo nađu u prodaji po razumnijoj i prihvatljivijoj ceni”

Politika

02.12.2018 u 21:26

Skoplje i Podgorica negiraju navode o paktu protiv Srbije

Ni Crna Gora ni Makedonija nikada nisu ni sa kim pregovarale o formiranju bilo kakvog pakta protiv Srbije. To je glavna poruka zvaničnih reagovanja iz Podgorice i Skoplja na nedavnu izjavu Envera Hodžaja, koja je izazvala oštre reakcije u našoj zemlji i regionu. Podsetimo, kosovski vicepremijer je za hrvatske medije izjavio: „U nekoliko navrata, za vreme boravka u Hrvatskoj, Makedoniji i Crnoj Gori, razgovarao sam s čelnicima tih država da osnujemo jedan pakt koji bi se suprotstavio Srbiji i njihovoj agresivnoj politici.” Ocenjujući te njegove reči kao opasne i neprijateljske, zvaničnici Srbije su ponovili da će naša zemlja nastaviti sa zalaganjem za mir i stabilnost, ali da će umeti da očuva svoje interese. Oni su, takođe, pozvali države koje je Hodžaj pomenuo da se izjasne o njegovoj

Društvo

25.11.2018 u 23:40

Odlikovanja Karađorđevića na aukciji u Nemačkoj

Među stotinama odlikovanja, koja će se 14. decembra naći na aukciji kuće „Andreas Tis” iz Nemačke, biće ponuđena i četiri ordena koji su bili u vlasništvu Petra Drugog Karađorđevića (1923–1970), saznaje „Politika”. Ordene Karađorđeve zvezde, Belog orla, Jugoslovenske krune i Svetog Save kolekcionari će moći da kupe možda već za 30.000 evra. Toliko iznosi početna cena kompleta koji, osim znamenja, sadrži i nekoliko ličnih predmeta i pisama, ali i pehar kojim su ova četiri odlikovanja nagrađena u SAD 1977. godine priznanjem za najbolju postavku. Prema navodima iz kataloga aukcijske kuće, ponuđeni ordeni Karađorđeve zvezde i Belog orla su prvog reda, s mačevima. Na pozadini prvog je naziv pariske firme „Artus Bertrand” koja ga je izradila, dok Orden Belog orla sadrži posrebreni, emajlirani

Tema nedelje

19.11.2018 u 14:25

Dukati su večni

Oko 95 odsto predmeta od zlata, koji se prodaju otkupljivačima, u Srbiji se tretira kao lomljeno zlato, odnosno materijal koji nema numizmatičku i kolekcionarsku vrednost. To za naš list kaže jedan dugogodišnji trgovac starinama iz Beograda, koji dodaje da su izuzetak od ovog pravila – dukati. Vrednost, pogotovo zlatnih, ali i srebrnih novčića zavisi od više faktora, a pre svega od toga da li se i dalje proizvode, pri čemu su, naravno, vredniji oni koji se danas ne kuju. Na području južne i jugoistočne Evrope, najpoznatijim i najrasprostranjenijim se smatra dukat Franca Jozefa. Osmišljen je 1872. i korišćen je sve do 1915. u Austrougarskoj, ali i za međunarodna plaćanja. Upravo je 1915. godina otisnuta i na savremenim primercima ovog dukata koji se i danas masovno izrađuje u

Društvo

13.11.2018 u 20:00

Prijateljstvo izniklo iz stradanja

Nedavna vest da će Norveška kuća u Gornjem Milanovcu biti prodata ustalasala je javnost. Uzbuna je, srećom, bila lažna pa će tako objekat sagrađen 1987. i dalje svedočiti o prijateljstvu našeg i norveškog naroda. A to prijateljstvo je uspostavljeno u Drugom svetskom ratu, u vremenima stradanja interniraca s prostora bivše Jugoslavije u logorima širom Norveške. Sećanje na više od 4.000 naših logoraša u toj zemlji danas čuva petnaestak obeležja, među kojima je i spomenik u Oslu, otkriven 1976. u prisustvu tadašnjeg kralja Norveške Olafa Petog, kaže istoričar Dejan Ristić. Što se tiče Norveške kuće, koja simbolizuje tradicionalnu srpsku brvnaru i vikinški brod spojene u jednu celinu, ona je izgrađena od norveškog drveta isečenog po specifikaciji i poslatog sa severa Evrope u Šumadiju.

Društvo

12.11.2018 u 23:40

Spomenik ćirilici traži dom

Novi Karlovci (Sase) – „Ovo je, koliko znam, prvi spomenik ćirilici i hteo sam da ’Politika’ prva o njemu piše”, kaže Predrag Banjeglav dok stoji u svojoj garaži. Umesto automobila, tu su skulpture čiji je autor ovaj sedamdesetjednogodišnji mašinski inženjer u penziji. U poslednju od njih je uložio četiri meseca rada i u kamenu ovekovečio porodicu okruženu horizontalnim i vertikalnim šipkama, koja drži ćirilično slovo „ć”. Banjeglav nije samo vajar nego i slikar i književnik, svojevrsni „kulturni ataše” Novih Karlovaca odnosno Sasa, kako još zovu selo u opštini Inđija, na sredokraći između Novog Sada i Beograda. Mesto sa oko 3.000 žitelja iznedrilo je umetnike poput književnika Pavla Markovića Adamova ili našeg savremenika, slikara Branka Oreščanina. Banjeglav je nastavljač umetničke

Društvo

04.11.2018 u 18:00

Dobar za Unesko, ali ne i za SANU

Kada jedna publikacija o baletu dobije priznanje za izdavački poduhvat godine, a potom u Rusiji i zlatnu medalju Uneska za doprinos očuvanju nacionalne nematerijalne kulturne baštine, reklo bi se da je reč o kapitalnom delu. Upravo ta počast je ukazana monografiji „Sto predstava baleta i umetničke igre naših prostora”, koju je uredio Gordan Dragović. A zapravo, to je samo „dajdžest” izdanje nesuđenog višetomnog „Leksikona umetničke igre”, koji, prema Dragovićevim tvrdnjama, još čeka na objavljivanje iako je završen pre godinu dana. Razlog zbog kojeg ovaj projekat čami u 12 registratora punih rukopisa je taj što je Srpska akademija nauka i umetnosti najpre najavila da će ga finansirati

Društvo

29.10.2018 u 18:30

Deca pronalazači čuvaju planetu

Ovo je robot u obliku ajkule koji plovi rekom ili morem i usisava smeće iz vode – kaže Zoja Carić, pokazujući crtež svog pronalaska koji je upravo ovekovečila. Iako je nacrt sačinila dečja ruka, zamisao je jasna: Zojin džinovski morski pas imao bi sa svake strane po jednu cev – ukupno četiri „usisivača” kojima uvlači vodu i iz nje razdvaja otpad, uništavajući ga u utrobi. Svoj izum ova učenica četvrtog razreda beogradske OŠ „Drinka Pavlović” će predstaviti 3. novembra na dečjem dizajn maratonu „Dizajnaton”. Reč je o globalnoj manifestaciji koja se istovremeno održava u 30 zemalja, a ove godine prvi put i u Srbiji, u prostorijama „Impakt haba” u beogradskoj Makedonskoj ulici. Tamo će od 10 do 17 časova deca uzrasta od devet do 16 godina dizajnirati kreativna ekološka rešenja na temu

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Autor: Dimitrije Bukvić