Kup.	Prod.	Sred.
117.03	117.74	117.39
100.75	101.36	101.06
127.21	127.98	127.59

Politika

24.01.2022 u 14:11

Različiti stavovi prema Ponoševoj kandidaturi

Pokret slobodnih građana podržao je predlog SSP-a da nekadašnji načelnik Generalštaba VS bude pretendent na funkciju predsednika Srbije, dok su iz Narodne stranke poručili da su za tu ideju saznali iz medija Nakon predloga Stranke slobode i pravde da zajednički predsednički kandidat dela opozicije bude Zdravko Ponoš, koalicioni partneri SSP-a su izneli različite stavove prema tome. I dok je Pokret slobodnih građana podržao taj predlog, iz Narodne stranke, čiji je Ponoš inače član, poručili su da su za njegovu moguću kandidaturu saznali iz medija i da će sačekati rezultate istraživanja javnog mnjenja pre nego što se oglase o ovom pitanju. Podsetimo, lider SSP-a Dragan Đilas rekao je nakon prekjučerašnje sednice glavnog odbora te stranke kako je doneta odluka da se partnerima u opoziciji

Društvo

16.01.2022 u 22:31

Srpski narod će u Crnoj Gori morati da traži konstitutivnost

Snaženje Srbije i njena sistemska briga za sunarodnike u okolnim državama presudno će uticati na opstanak Srba u tim zemljama – reči su dr Vladana Stankovića, višeg naučnog saradnika sa Instituta za političke studije u Beogradu, sociologa, politikologa i pravnika. Naš sagovornik istražuje u polju sociologije religije, odnosa crkve i države i civilizistike (nauke o civilizacijama). Objavio je četiri monografije i preko 130 bibliografskih jedinica. Godinama se bavi i identitetskim pitanjima, a za „Politiku” govori o sintagmi „Srpski svet”, odnosima SPC i Svete stolice i stanju u nauci, visokom obrazovanju i kulturi. Da li je sintagma „Srpski svet”, kako tvrde njeni kritičari, preinačeni koncept „velike Srbije”, ili pokušaj naše države da spreči nestanak Srba tamo gde ih još

Kultura

09.01.2022 u 18:01

Od Holivuda do Mirogoja

Posle optužbi za seksualno nasilje, zbog kojih je 2017. od najplaćenijeg holivudskog superstara preko noći postao ugasla glumačka zvezda, zagrebački mediji lansirali su vest da bi šezdesettrogodišnji Kevin Spejsi mogao da tumači Franju Tuđmana u novom filmu hrvatskog reditelja Jakova Sedlara. „Kenselovanje” ovog dvostrukog oskarovca zbilo se u jeku uspona „Mi tu” pokreta. Tada je dvadesetak pretežno mlađih glumaca iznelo tvrdnje da ih je Spejsi seksualno uznemiravao i zlostavljao u pijanom stanju. Slučajevi su se mahom „završili” Spejsijevim negiranjem optužbi, ali to mu nije pomoglo. Ostao je i bez uloge u filmu „Cena života”, u kojem ga je zamenio Kristofer Plamer. Da se Spejsijeva karijera srušila kao „Kuća od karata”, svedoči i istoimena hit serija u kojoj je takođe dobio otkaz

Društvo

03.01.2022 u 19:20

Krsna slava se vraća pod porodični krov

Imajući u vidu način na koji se održala u brojnim varijantama u Srbiji, krsna slava je jedinstven oblik praznika srpskih pravoslavnih porodica. Ovim rečima prof. dr Vesna Marjanović, etnolog-antropolog, objašnjava po čemu je ovaj običaj autentičan. Prema njenim rečima, Srbi su se po načinu proslavljanja pojedinih, naročito izabranih svetitelja, izdvojili od ostalih pravoslavnih naroda i razvili svoj opštenacionalni domaći kult s posebnim ritualom. Naša sagovornica proučava narodnu tradicionalnu duhovnu kulturu i religiju. Bavila se profesurom, a radila je u Etnografskom muzeju u Beogradu i u Muzeju Vojvodine. Autorka je oko 80 stručnih i naučnih radova, četiri monografije i devet studijskih izložbi, a bila je i koautor dve međunarodne postavke. Za „Politiku” ona govori o nastanku krsne

Društvo

19.12.2021 u 22:55

Od belog orla do belih pčela

Novi Sad – Kada bismo rekli da beli orlovi ne mogu da polete, biolozi bi nas možda gledali u čudu. Ali ne i lingvisti. Ovaj izraz se, naime, u srpskom jeziku koristi za imenovanje najdaljeg pretka. Nasuprot tome, za najdalje potomstvo upotrebljava se izraz bele pčele, koji se, u zavisnosti od podneblja, odnosi na potomke u trećem, četvrtom ili petom kolenu – nakon deteta, unučeta, praunučeta i čukununučeta. Ovi nazivi za „ogranke” porodičnog stabla bili su tema predavanja „Od belog orla do belih pčela” dr Marte Bjeletić, naučnog savetnika Instituta za srpski jezik Srpske akademije nauka i umetnosti. Na događaju održanom u novosadskom ogranku SANU ona je istakla da je srpski jedan od malobrojnih jezika koji ima imena za pretke iznad četvrtog kolena. Ti nazivi se često razlikuju od jednog do

Društvo

06.12.2021 u 14:08

Beograd u najmasovnijoj svetskoj akciji za klimu

Treću godinu zaredom Beograd je bio deo najvećeg kolektivnog dešavanja u vezi s klimom, zajedno s više od 200 gradova iz 65 zemalja sveta. Reč je o manifestaciji „Klimaton”, na kojoj se oko 9.000 učesnika širom planete nedavno takmičilo u predlaganju najboljih rešenja za zaštitu životne sredine. Srednjoškolci, studenti, ali i iskusni ekološki stručnjaci i aktivisti, podeljeni u timove, ponudili su projekte za očuvanje čovekove okoline u svojim gradovima i zemljama. Prema rečima Siniše Rudana, organizatora beogradskog „Klimatona”, ove godine je na nadmetanje u našoj zemlji stiglo oko sto prijava iz cele Srbije, od kojih je izabrano pedeset. Oni koji su prošli mogli su da prate onlajn dvodnevna dešavanja koja su kombinovala predavački i praktični program. „U predavačkom delu je

Društvo

05.12.2021 u 10:26

U logoru saznao za porodičnu tragediju

Kao redovni čitalac „Politikine” rubrike „Zarobljenici Aprilskog rata”, izneo bih priču o zanimljivom životu mog oca, oficira Jugoslovenske kraljevske vojske, koji je kao zatočenik proveo četiri godine u logorima u Nemačkoj. Ovim rečima, Slobodan Mudreša iz Beograda, sin Sava Mudreše (1909–1979), započeo je svoje svedočanstvo kojim je doprineo našem serijalu i koje objavljujemo ovom prilikom. Rođen u selu Bokovo pored Cetinja, Savo Mudreša je rano ostao bez oca Steva, koji je 1912. poginuo u Prvom balkanskom ratu. U takvim okolnostima, Savo je rastao u nemaštini, pored ostalih članova porodice – majke Marije, brata Krsta i sestre Jove. Zaposlio se 1934. kao zvaničnik – dnevničar u Sreskom sudu, najpre u Podgorici, a kasnije na Cetinju. „U Jugoslovensku kraljevsku vojsku Savo je

Društvo

21.11.2021 u 22:09

Izbori na svake tri godine

Srpska akademija nauka i umetnosti će naredni put birati nove dopisne, redovne i članove iz inostranstva 2024, jer se izbori u SANU održavaju na svake tri godine. Složena procedura odabira po pravilu počinje oko godinu dana pre izborne skupštine, javnim pozivom akademije da se predlože kandidati. Prema Statutu SANU, za dopisnog člana – što je „prvi nivo” članstva u akademiji – može biti izabran državljanin Republike Srbije koji se istakao izuzetnim naučnim, odnosno umetničkim radom. Za redovnog člana može biti izabran samo dopisni član, i to na osnovu izuzetnog doprinosa nauci odnosno umetnosti, ostvarenog u celokupnom stvaralaštvu, a posebno u periodu otkako je izabran za dopisnog člana. Predloge za kandidate za redovne i dopisne članove, između ostalih, mogu da podnesu odeljenja,

Društvo

21.11.2021 u 21:04

Prijem žena u SANU ne treba da bude po diktatu

„Nisam nikad razmišljala o članstvu u SANU, niti sam tako nešto očekivala. I danas se ponekad pitam da li stvarno tu pripadam, kad čitam biografije velikana naše nauke i umetnosti iz prošlosti.” Ovim rečima prof. dr Radmila Petanović, redovna članica Odeljenja hemijskih i bioloških nauka SANU, opisuje osećaj koji je imala novembra 2012, nakon što je primljena za dopisnog člana akademije. Zbog doprinosa u oblasti biologije ova nagrađivana naučnica, koja je radni vek provela na Poljoprivrednom fakultetu u Beogradu, primljena je u akademiju. Za naš list prof. dr Radmila Petanović kaže da je još 2011. bila iznenađena kad je saznala da će je odeljenje čiji je sada član predložiti iako je predlog stigao od njenih dugogodišnjih kolega i profesora. „Među članovima Odeljenja hemijskih i

Društvo

21.11.2021 u 20:00

Neslavna tradicija neravnopravnosti

„U godini u kojoj smo izdali prvu knjigu iz edicije ’Žene – akademici’, s namerom da slavimo njihove doprinose uprkos anahronoj društvenoj svesti i tada i sada, i u godini u kojoj su bitno proširene umetničke oblasti predstavljene u našoj kući, članovi SANU na tajnom glasanju nisu izabrali nijednu novu članicu. Ukratko, moj privatni stav je da je ovakva odluka nebranjiva. Mogu da pokušam da se dovijam da u spletu okolnosti izmišljam opravdanje, ali ću i sam, a i oni koji me slušaju, znati da je to jadan i uzaludan pokušaj. Opravdanje da nije bilo kvalitetnih predloga je jednostavno neistina jer ih je bilo više nego dovoljno.” Ovim rečima predsednik Srpske akademije nauka i umetnosti Vladimir Kostić prokomentarisao je za „Politiku” epilog nedavne Izborne skupštine SANU, na kojoj nijedna

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Autor: Dimitrije Bukvić