Neslavna tradicija neravnopravnosti

„U godini u kojoj smo izdali prvu knjigu iz edicije ’Žene – akademici’, s namerom da slavimo njihove doprinose uprkos anahronoj društvenoj svesti i tada i sada, i u godini u kojoj su bitno proširene umetničke oblasti predstavljene u našoj kući, članovi SANU na tajnom glasanju nisu izabrali nijednu novu članicu. Ukratko, moj privatni stav je da je ovakva odluka nebranjiva. Mogu da pokušam da se dovijam da u spletu okolnosti izmišljam opravdanje, ali ću i sam, a i oni koji me slušaju, znati da je to jadan i uzaludan pokušaj. Opravdanje da nije bilo kvalitetnih predloga je jednostavno neistina jer ih je bilo više nego dovoljno.”

Ovim rečima predsednik Srpske akademije nauka i umetnosti Vladimir Kostić prokomentarisao je za „Politiku” epilog nedavne Izborne skupštine SANU, na kojoj nijedna od 12 kandidatkinja nije izabrana u članstvo najviše nacionalne naučne i umetničke institucije.

Ishod glasanja od 4. novembra, kojim je za dopisne i redovne članove izabrano ukupno 25 muških kandidata, izazvao je sijaset reagovanja, pretežno dela naučne zajednice i NVO sektora, uz lepezu optužbi na račun SANU, od konzervativnosti do mizoginije i tradicionalizma.

Ako ćemo već o tradiciji, ona je u ovom pogledu svuda neslavna. Francuska akademija, osnovana 1635, prvu ženu je primila tek 1980. godine. Bila je to književnica Margerit Jursenar. A neće biti da pre nje nije bilo kandidatkinja. Eto, na primer, 1911. godine jedna od njih nije prošla na glasanju. Bila je to Marija Kiri, dvostruka dobitnica Nobelove nagrade. Nešto „progresivnije” je bilo britansko Kraljevsko društvo, osnovano 1660, u koje su prve članice primljene 1945. godine. Uz ove primere, srpskim ušima sigurno je milozvučna činjenica da je prva ovdašnja žena akademik – slikarka Katarina Ivanović – to zvanje ponela još 1876. godine. Ipak, svi ti fakti nisu opravdanje za to što i danas širom sveta nema dovoljno žena akademika.

Da ih je premalo i u Srbiji, ocenila je u saopštenju posle izbora u SANU potpredsednica vlade i predsednica Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost Zorana Mihajlović. Konstatujući da akademija šalje lošu poruku građanima, ona je zapitala da li ishod Izborne skupštine SANU znači da nijedna obrazovana, uspešna, radna i vredna žena nije zaslužila da bude u akademiji. Na to je reagovao Izvršni odbor SANU, ističući da je neprihvatljiva nedovoljna zastupljenost žena u akademiji i da je rukovodstvo SANU ukazivalo na to u toku izbornog postupka, ali da nove članove biraju „isključivo sami članovi SANU, na čiji individualni čin glasanja i izbora niko ne može da utiče i za koji sami snose odgovornost”. Ponovo se zatim oglasila Zorana Mihajlović, koja je ocenila da odgovornost za stanje i položaj žena u SANU snosi i rukovodstvo akademije jer je „na donosiocima odluka zadatak da stvaraju jednake uslove za žene i muškarce”.

Marija i Pjer Kiri (Foto Vikipedija)

„I mi smo bili razočarani i nezadovoljni kada u vladi nije bilo žena, pa ih danas ima gotovo podjednako. Nemojte mi reći da od 57 odsto žena doktora nauka nema mesta ni za jednu koja zavređuje zvanje akademika”, poručila je Zorana Mihajlović, koja je dodala da žene u Srbiji brojno više upisuju fakultete u odnosu na muškarce, kao i da čine većinu od 59 odsto među diplomiranim studentima.

Ako je suditi samo po brojčanim kriterijumima, Srbija popravlja zastupljenost žena u mnogim oblastima – od njihovog udela među ministrima i poslanicima koji po podacima Evrostata iznosi oko 45 odsto, do sve intenzivnijeg učešća u naučnom životu. S druge strane, ako ne računamo inostrane članove, SANU u ovom trenutku ima ukupno 132 redovna i dopisna člana, među kojima je svega 13 žena (među 100 redovnih članova je devet žena, a među 32 dopisna – četiri). Ako na to dodamo i dve članice van radnog sastava (ti članovi su birani samo od 1985. do 2006), ukupno je 15 državljanki Srbije u članstvu akademije. Ukupno – desetak odsto. I opet, nije uteha to što, prema podacima prošlogodišnjeg globalnog istraživanja „Rodna ravnopravnost u nauci”, ni u najčuvenijim svetskim akademijama taj procenat nije zamašan, pa tako nemačka akademija „Leopoldina” ima 14 odsto članica (223 od 1.600), a britansko Kraljevsko društvo deset odsto (146 žena od 1.514 članica).

Na prethodnom izbornom ciklusu 2018. u SANU su primljene četiri članice. Među njima je bila i prof. dr Tatjana Simić, dopisni član Odeljenja medicinskih nauka SANU. Ona za „Politiku” konstatuje da je ovogodišnja Izborna skupština u odnosu na onu od pre tri godine bila velikim delom u identičnom sastavu, umanjena za broj članova koji su preminuli u međuvremenu, odnosno uvećana za članove primljene 2018. godine.

„To znači da su bezmalo isti ljudi tada izabrali četiri žene, među kojima sam bila i ja, a ove godine nisu nijednu. Nemam objašnjenje za to. Kao lekar, mogu da pretpostavim da je tome doprinela i pandemija jer, iako su na skupštinu došli svi koji su mogli, nekolicina članova zbog bolesti ili ograničenja za putovanja iz inostranstva nije mogla da prisustvuje. Bojim se da je i to barem malo uticalo da, na primer, nekim kandidatima nedostaju dva glasa za prijem. Žao mi je što nijedna žena nije u ovom ciklusu primljena, posebno mi je žao za moju koleginicu koja je bila kandidat na Odeljenju medicinskih nauka. Utoliko pre što mislim da akademija ima aktivan odnos prema pitanju učešća žena u nauci i njenom članstvu”, kaže prof. dr Tatjana Simić.

Predsednik SANU Vladimir Kostić kaže da mu se čini da postoji „nedvosmislena saglasnost da se članovi SANU u najbližoj budućnosti suoče s problemom, u pokušaju da identifikuju i objasne razloge” ishoda nedavnih izbora, „uključujući i pitanje odgovornosti”.

„To će, uveravam vas, biti učinjeno, svakako ne kao izdvojena namera Izvršnog odbora SANU ili mene lično, već kao iskren stav većine naših članova”, najavio je Kostić za „Politiku”.

Tri odeljenja bez ijedne članice

Na tri od osam odeljenja SANU nema nijedne naučnice. To su Odeljenje za matematiku, fiziku i geo-nauke, Odeljenje društvenih nauka i Odeljenje tehničkih nauka. Nasuprot tome, najviše žena je u članstvu Odeljenja istorijskih nauka – njih pet. Slede Odeljenje hemijskih i bioloških nauka i Odeljenje medicinskih nauka sa po tri članice i Odeljenje jezika i književnosti i Odeljenje umetnosti sa po dve.

Sumorna slika i u regionu

Situacija u vezi sa zastupljenošću žena, sudeći po sajtovima akademija nauka zemalja regiona, nije mnogo drukčija nego u našoj zemlji. Tako Hrvatska akademija znanosti i umetnosti među 134 redovna i 112 dopisnih članova ima svega 22 žene. U Crnogorskoj akademiji nauka i umetnosti od 32 redovna člana svega su tri žene, ali nema nijedne među sedam dopisnih i 26 inostranih članova. Slična situacija je i u makedonskoj akademiji, gde su samo četiri članice zastupljene među 35 redovnih i dopisnih članova.

U Akademiji nauka i umetnosti BiH među 34 redovna člana je sedam žena, a jedna među 11 dopisnih, dok Akademija nauka i umetnosti Republike Srpske ima dve žene među 20 redovnih akademika, nijednu među šest dopisnih, i dve članice među 41 inostranim članom.

Od ove slike ne odudara ni Slovenija, pa tako Slovenačka akademija znanosti i umetnosti od 70 redovnih članova ima samo četiri žene, a od 81 dopisnog – svega dve.