Четвртак, 18.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.03	117.74	117.39
	100.75	101.36	101.06
	127.21	127.98	127.59

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Аутор: Димитрије Буквић

Политика

24.01.2022 у 14:11

Различити ставови према Поношевој кандидатури

Покрет слободних грађана подржао је предлог ССП-а да некадашњи начелник Генералштаба ВС буде претендент на функцију председника Србије, док су из Народне странке поручили да су за ту идеју сазнали из медија Након предлога Странке слободе и правде да заједнички председнички кандидат дела опозиције буде Здравко Понош, коалициони партнери ССП-а су изнели различите ставове према томе. И док је Покрет слободних грађана подржао тај предлог, из Народне странке, чији је Понош иначе члан, поручили су да су за његову могућу кандидатуру сазнали из медија и да ће сачекати резултате истраживања јавног мњења пре него што се огласе о овом питању. Подсетимо, лидер ССП-а Драган Ђилас рекао је након прекјучерашње седнице главног одбора те странке како је донета одлука да се партнерима у опозицији

Друштво

16.01.2022 у 22:31

Српски народ ће у Црној Гори морати да тражи конститутивност

Снажење Србије и њена системска брига за сународнике у околним државама пресудно ће утицати на опстанак Срба у тим земљама – речи су др Владана Станковића, вишег научног сарадника са Института за политичке студије у Београду, социолога, политиколога и правника. Наш саговорник истражује у пољу социологије религије, односа цркве и државе и цивилизистике (науке о цивилизацијама). Објавио је четири монографије и преко 130 библиографских јединица. Годинама се бави и идентитетским питањима, а за „Политику” говори о синтагми „Српски свет”, односима СПЦ и Свете столице и стању у науци, високом образовању и култури. Да ли је синтагма „Српски свет”, како тврде њени критичари, преиначени концепт „велике Србије”, или покушај наше државе да спречи нестанак Срба тамо где их још има? Пођимо од

Култура

09.01.2022 у 18:01

Од Холивуда до Мирогоја

После оптужби за сексуално насиље, због којих је 2017. од најплаћенијег холивудског суперстара преко ноћи постао угасла глумачка звезда, загребачки медији лансирали су вест да би шездесеттрогодишњи Кевин Спејси могао да тумачи Фрању Туђмана у новом филму хрватског редитеља Јакова Седлара. „Кенселовање” овог двоструког оскаровца збило се у јеку успона „Ми ту” покрета. Тада је двадесетак претежно млађих глумаца изнело тврдње да их је Спејси сексуално узнемиравао и злостављао у пијаном стању. Случајеви су се махом „завршили” Спејсиjевим негирањем оптужби, али то му није помогло. Остао је и без улоге у филму „Цена живота”, у којем га је заменио Кристофер Пламер. Да се Спејсијева каријера срушила као „Кућа од карата”, сведочи и истоимена хит серија у којој је такође добио отказ после

Друштво

03.01.2022 у 19:20

Крсна слава се враћа под породични кров

Имајући у виду начин на који се одржала у бројним варијантама у Србији, крсна слава је јединствен облик празника српских православних породица. Овим речима проф. др Весна Марјановић, етнолог-антрополог, објашњава по чему је овај обичај аутентичан. Према њеним речима, Срби су се по начину прослављања појединих, нарочито изабраних светитеља, издвојили од осталих православних народа и развили свој општенационални домаћи култ с посебним ритуалом. Наша саговорница проучава народну традиционалну духовну културу и религију. Бавила се професуром, а радила је у Етнографском музеју у Београду и у Музеју Војводине. Ауторка је око 80 стручних и научних радова, четири монографије и девет студијских изложби, а била је и коаутор две међународне поставке. За „Политику” она говори о настанку крсне

Друштво

19.12.2021 у 22:55

Од белог орла до белих пчела

Нови Сад – Када бисмо рекли да бели орлови не могу да полете, биолози би нас можда гледали у чуду. Али не и лингвисти. Овај израз се, наиме, у српском језику користи за именовање најдаљег претка. Насупрот томе, за најдаље потомство употребљава се израз беле пчеле, који се, у зависности од поднебља, односи на потомке у трећем, четвртом или петом колену – након детета, унучета, праунучета и чукунунучета. Ови називи за „огранке” породичног стабла били су тема предавања „Од белог орла до белих пчела” др Марте Бјелетић, научног саветника Института за српски језик Српске академије наука и уметности. На догађају одржаном у новосадском огранку САНУ она је истакла да је српски један од малобројних језика који има имена за претке изнад четвртог колена. Ти називи се често разликују од једног до

Друштво

06.12.2021 у 14:08

Београд у најмасовнијој светској акцији за климу

Трећу годину заредом Београд је био део највећег колективног дешавања у вези с климом, заједно с више од 200 градова из 65 земаља света. Реч је о манифестацији „Климатон”, на којој се око 9.000 учесника широм планете недавно такмичило у предлагању најбољих решења за заштиту животне средине. Средњошколци, студенти, али и искусни еколошки стручњаци и активисти, подељени у тимове, понудили су пројекте за очување човекове околине у својим градовима и земљама. Према речима Синише Рудана, организатора београдског „Климатона”, ове године је на надметање у нашој земљи стигло око сто пријава из целе Србије, од којих је изабрано педесет. Они који су прошли могли су да прате онлајн дводневна дешавања која су комбиновала предавачки и практични програм. „У предавачком делу је учествовало

Друштво

05.12.2021 у 10:26

У логору сазнао за породичну трагедију

Као редовни читалац „Политикине” рубрике „Заробљеници Априлског рата”, изнео бих причу о занимљивом животу мог оца, официра Југословенске краљевске војске, који је као заточеник провео четири године у логорима у Немачкој. Овим речима, Слободан Мудреша из Београда, син Сава Мудреше (1909–1979), започео је своје сведочанство којим је допринео нашем серијалу и које објављујемо овом приликом. Рођен у селу Боково поред Цетиња, Саво Мудреша је рано остао без оца Стева, који је 1912. погинуо у Првом балканском рату. У таквим околностима, Саво је растао у немаштини, поред осталих чланова породице – мајке Марије, брата Крста и сестре Јове. Запослио се 1934. као званичник – дневничар у Среском суду, најпре у Подгорици, а касније на Цетињу. „У Југословенску краљевску војску Саво је ступио

Друштво

21.11.2021 у 22:09

Избори на сваке три године

Српска академија наука и уметности ће наредни пут бирати нове дописне, редовне и чланове из иностранства 2024, јер се избори у САНУ одржавају на сваке три године. Сложена процедура одабира по правилу почиње око годину дана пре изборне скупштине, јавним позивом aкадемије да се предложе кандидати. Према Статуту САНУ, за дописног члана – што је „први ниво” чланства у aкадемији – може бити изабран држављанин Републике Србије који се истакао изузетним научним, односно уметничким радом. За редовног члана може бити изабран само дописни члан, и то на основу изузетног доприноса науци односно уметности, оствареног у целокупном стваралаштву, а посебно у периоду откако је изабран за дописног члана. Предлоге за кандидате за редовне и дописне чланове, између осталих, могу да поднесу одељења,

Друштво

21.11.2021 у 21:04

Пријем жена у САНУ не треба да буде по диктату

„Нисам никад размишљала о чланству у САНУ, нити сам тако нешто очекивала. И данас се понекад питам да ли стварно ту припадам, кад читам биографије великана наше науке и уметности из прошлости.” Овим речима проф. др Радмила Петановић, редовна чланица Одељења хемијских и биолошких наука САНУ, описује осећај који је имала новембра 2012, након што је примљена за дописног члана aкадемије. Због доприноса у области биологије ова награђивана научница, која је радни век провела на Пољопривредном факултету у Београду, примљена је у aкадемију. За наш лист проф. др Радмила Петановић каже да је још 2011. била изненађена кад је сазнала да ће је oдељење чији је сада члан предложити иако је предлог стигао од њених дугогодишњих колега и професора. „Међу члановима Одељења хемијских и биолошких наука

Друштво

21.11.2021 у 20:00

Неславна традиција неравноправности

„У години у којој смо издали прву књигу из едиције ’Жене – академици’, с намером да славимо њихове доприносе упркос анахроној друштвеној свести и тада и сада, и у години у којој су битно проширене уметничке области представљене у нашој кући, чланови САНУ на тајном гласању нису изабрали ниједну нову чланицу. Укратко, мој приватни став је да је оваква одлука небрањива. Могу да покушам да се довијам да у сплету околности измишљам оправдање, али ћу и сам, а и они који ме слушају, знати да је то јадан и узалудан покушај. Оправдање да није било квалитетних предлога је једноставно неистина јер их је било више него довољно.” Овим речима председник Српске академије наука и уметности Владимир Костић прокоментарисао је за „Политику” епилог недавне Изборне скупштине САНУ, на којој ниједна од 12

Претходна Следећа

1
2
3
4
5
6
7
8
9

Почетна / Димитрије Буквић

18.06.2026 у 02:01

Сунчано и топло, са температурама до 31 степен

18.06.2026 у 01:42

Лени Кравиц одржао концерт на београдском Ушћу

18.06.2026 у 01:16

Дечак повређен у Младеновцу стабилно, у току детаљна дијагностика

18.06.2026 у 01:14

ТВ:Ирански пилоти старим авионима Ф-5 ударили по америчкој бази у Кувајту

18.06.2026 у 01:02

Електронски потпис САД и Ирана за крај рата

18.06.2026 у 00:39

Саша Вуковић Боске саслушаван 12 сати у ВЈТ у Београду