Subota, 13.06.2026.

Kursna lista

	Kup.	Prod.	Sred.
	117.03	117.73	117.38
	101.13	101.74	101.43
	127.07	127.83	127.45

Digitalne čitulje

Digitalno izdanje

Autor: Sandra Gucijan

Društvo

23.06.2017 u 22:00

Konkurs za naučne projekte odložen za još šest meseci

Projektni ciklus biće produžen za još šest meseci, saznaje „Politika” u Ministarstvu prosvete. Zahtev je upravo prosleđen u Nemanjinu 11, a očekuje se da bude razmatran na prvoj sednici nove vlade. Tako je stavljena tačka na višemesečnu agoniju istraživača, koji gotovo svakodnevno zovu našu redakciju u nadi da će dobiti informaciju o tome da li će biti novog konkursa, s obzirom na to da je početkom juna istekao rok za odluku prosvetnih vlasti.

Društvo

23.05.2017 u 22:00

Harvardovci slave jubilej u Beogradu

Jedan od najvećih međunarodnih pravnih skupova u Srbiji u poslednjih 30 godina počinje sutra u Beogradu: iz čitave Evrope i Amerike stižu pravnici sa diplomom Univerziteta Harvard. Naša prestonica izabrana je u oštroj konkurenciji gradova koji su želeli da baš 2017. budu domaćini godišnjeg evropskog sastanka „harvardovaca”, jer se upravo navršava dva veka od osnivanja Harvard Law School (HLS). Bogdan Gecić iz Harvard kluba Srbije za „Politiku” kaže da se očekuje dolazak oko 130 pravnika sa diplomom Harvarda, a kao glavni govornik je najavljen premijer i izabrani predsednik Srbije Aleksandar Vučić, koji je, podsetimo, završio beogradski Pravni fakultet sa prosekom 10.

Društvo

31.03.2017 u 16:01

Neizvestan termin novog konkursa za naučne projekte

Konferencija univerziteta Srbije i SANU zatražili su od Ministarstva prosvete da što pre raspiše novi konkurs za naučnoistraživačke projekte. Zajednica instituta Srbije (ZIS) pak smatra da je neophodno da se prvo reše osnovni problemi u nauci, pa tek onda raspiše konkurs. Kako se čulo na sednici Predsedništva ZIS-a, koja je održana na Institutu ekonomskih nauka, ni Ministarstvo prosvete još nije odlučilo da li će konkurs biti raspisan u maju. Sednici je prisustvovalo pedesetak predstavnika istraživača iz svih oblasti, koji su „razmenili mišljenja“ sa čelnicima prosvetnih vlasti kada je nauka u pitanju. „Banku“ su uglavnom držali istraživači iz društvenih oblasti koji su izneli niz primedbi i tražili odlaganje konkursa. Podsetimo, posle prošlogodišnje pobune istraživača,

Tema nedelje

18.03.2017 u 22:03

Strategija nauke ne donosi se na kozačkim skupštinama

U ovom trenutku je neophodno nacionalno finansiranje nauke, ne bih nikuda žurio s uvođenjem mešovitog modela. Bazične i društvene nauke država mora da podrži. Budemo li nauku prepustili nemilosrdnoj trci na tržištu, bojim se da ćemo biti na repu događaja. To će koštati ovu državu, ali ne bude li se to uradilo, jedino što čemo moći da ponudimo jeste jevtina radna snaga i polovični stručnjaci, koji će čitati tuđe radove i pričati o njima. Ako želimo da budemo deo društva znanja, to ne smemo da dozvolimo. Ovako za „Politiku” govori akademik Vladimir Kostić, predsednik Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU). Kaže da je problem što u Srbiji imamo mnogo više dobrih učenika nego dobrih učitelja, a posle situacije devedesetih, ugnezdio se i mentalitet „večitog gliba”. Kakav je vaš stav prema

Tema nedelje

18.03.2017 u 22:00

Po naučniku 15 evra

Najveće izdvajanje za nauku i razvoj na svetu ima Koreja – 4,15 odsto BDP, prosek Evropske unije je oko dva procenta, dok Srbija za nauku i dalje daje samo 0,3 odsto domaćeg proizvoda. Po glavi stanovnika, naša zemlja za nauku izdvaja 15 evra, dok zemlje koje tehnološki napreduju izdvajaju – po 50. Iako je u svim strateškim dokumentima naše države odavno zapisano da je nauka ta koja treba da podstakne ekonomski rast i kroz zapošljavanje poboljša kvalitet života stanovništva, realnost je da za ostvarenje tog cilja još ne postoji privredno okruženje, niti adekvatna podrška naučnicima.

Tema nedelje

18.03.2017 u 22:04

Bunt društvenjaka protiv novog vrednovanja

Ministarstvo prosvete objavilo je izmenjen Pravilnik o vrednovanju naučnoistraživačkog rada, o čemu je naš list prvi obavestio javnost, a što je po drugi put u godinu dana ustalasalo naučnu zajednicu u Srbiji. Podsetimo, dugo uspavani naučnici nenadano su se i veoma složno digli na noge prošlog proleća, kad je raspisan konkurs za novi ciklus naučnoistraživačkih projekata, zbog čega je formalno pao i ministar prosvete, a vlada je na kraju poništila konkurs. Nova-stara ekipa u Nemanjinoj 24 sada pokušava da sredi zatečeno stanje i zaustavi višedecenijsko propadanje nauke.

Uvodnik

13.03.2017 u 22:00

Uvođenje reda u nauku

„Politika” je ponovo uzdrmala naučnu zajednicu objavljujući da je gotov Pravilnik o vrednovanju rada istraživača, na osnovu kojeg se naučnici biraju u zvanja. Uz pohvale „što rasvetljavamo mračne ćoškove nauke u Srbiji”, najviše primedbi je ponovo bilo zbog toga što naučnici prvo iz medija saznaju ono u čijoj izradi su morali da budu konsultovani i od čega im zavisi posao. Da li se posle gotovo godinu dana agonije, kada je poništen konkurs za naučne projekte i promenjen ministar prosvete, nazire promena državnog kursa prema zapostavljenoj nauci koja je nenadano i složno podigla glas, ili su u pitanju predizborni trik i kozmetičke promene? Istraživači su u prvim reakcijama bili skeptični, uprkos rečenicama pomoćnika ministra prosvete za nauku Nikole Tanića da je „usvojeno sve što su

Društvo

09.03.2017 u 22:00

Blaži kriterijumi za zvanja istraživača

Ministarstvo prosvete je upravo poslalo „Službenom glasniku” izmenjeni Pravilnik o vrednovanju naučnoistraživačkog rada, na osnovu kojeg će naši istraživači biti birani u zvanja, najavio je za „Politiku” Nikola Tanić, pomoćnik ministra prosvete za nauku. On kaže da su uvažene sve primedbe naučne zajednice, čak i one koje nisu bile dostavljene pismeno, a jesu kružile u javnosti.

Društvo

09.03.2017 u 17:30

Američki naučnici zagledani u Mars, a naši merkaju Veneru

Zamislite da je Zemlja lopta veličine dvorane Studentskog kulturnog centra (hiljadu kvadrata) i da je smestite na Ušće. Jupiter bi bio otprilike kod Hrama Svetog Save (3,8 km vazdušnom linijom), Uran na aerodromu (11,5 km), a Neptun, koja je najudaljenija planeta – u Pančevu (17,9). To je Sunčev sistem. „Vojadžer”, koji putuje kosmosom već 30 godina, tek je stigao do Horgoša, znači tek izlazi iz Srbije. Ovako je prof. dr Aleksandar Bogojević, direktor Instituta za fiziku, publici u prepunoj velikoj sali Studentskog kulturnog centra ilustrovao da je naš Sunčev sistem samo zrno peska u kosmosu. On je rekao da je svemir pun iznenađenja i da tek treba da očekujemo velika otkrića. U postojanje „malih zelenih” veruje podjednako i nauka i „običan svet”, ali se razlikuju u tome šta

Beograd

07.03.2017 u 22:39

Ima li života van Zemlje

Ogromno interesovanje bilo je za tribinu „Sedam zemljolikih planeta: Otkrića i posledice”, koju je u Velikoj sali Studentskog kulturnog centra organizovao Centar za promociju nauke. Tribina je, kako je rekao Slobodan Bubnjević, glavni urednik časopisa „Elementi”, organizovana povodom „uzbudljivog otkrića planeta u nastanjivom pojasu oko zvezde TRAPPIST-1, na samo 40 svetlosnih godina od Sunčevog sistema”, a koje je uzdrmalo svetsku javnost. Za domaću publiku ova tribina predstavljala je prvu priliku da čuje šta misle stručnjaci iz različitih oblasti o ovom velikom otkriću, ali i o posmatranju udaljenih planeta, šansama za otkriće vanzemaljskog života, nastanjivosti planeta, a posebno u svetlu činjenice da nas sledeće godine čeka lansiranje novog oruđa za posmatranje svemira, moćnog teleskopa

Prethodna Sledeća

Početna / Sandra Gucijan

13.06.2026 u 19:49

Olimpijakos savladao Panatinaikos i osvojio titulu

13.06.2026 u 19:38

Ubijeno najmanje 17 farmera u napadu naoružanih bandi u državi Zamfara

13.06.2026 u 19:32

Muškarac pao sa Petrovaradinske tvrđave

13.06.2026 u 19:21

Više od milion ljudi je raseljeno zbog borbi u Libanu

13.06.2026 u 19:18

Vučević: Izbori su pitanje očuvanja države i stabilnosti Srbije

13.06.2026 u 19:11

Nikola Birač novi trener Slobode