Субота, 13.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.03	117.73	117.38
	101.13	101.74	101.43
	127.07	127.83	127.45

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Аутор: Сандра Гуцијан

Друштво

23.06.2017 у 22:00

Конкурс за научне пројекте одложен за још шест месеци

Пројектни циклус биће продужен за још шест месеци, сазнаје „Политика” у Министарству просвете. Захтев је управо прослеђен у Немањину 11, а очекује се да буде разматран на првој седници нове владе. Тако је стављена тачка на вишемесечну агонију истраживача, који готово свакодневно зову нашу редакцију у нади да ће добити информацију о томе да ли ће бити новог конкурса, с обзиром на то да је почетком јуна истекао рок за одлуку просветних власти.

Друштво

23.05.2017 у 22:00

Харвардовци славе јубилеј у Београду

Један од највећих међународних правних скупова у Србији у последњих 30 година почиње сутра у Београду: из читаве Европе и Америке стижу правници са дипломом Универзитета Харвард. Наша престоница изабрана је у оштрој конкуренцији градова који су желели да баш 2017. буду домаћини годишњег европског састанка „харвардоваца”, јер се управо навршава два века од оснивања Harvard Law School (ХЛС). Богдан Гецић из Харвард клуба Србије за „Политику” каже да се очекује долазак око 130 правника са дипломом Харварда, а као главни говорник је најављен премијер и изабрани председник Србије Александар Вучић, који је, подсетимо, завршио београдски Правни факултет са просеком 10.

Друштво

31.03.2017 у 16:01

Неизвестан термин новог конкурса за научне пројекте

Конференција универзитета Србије и САНУ затражили су од Министарства просвете да што пре распише нови конкурс за научноистраживачке пројекте. Заједница института Србије (ЗИС) пак сматра да је неопходно да се прво реше основни проблеми у науци, па тек онда распише конкурс. Како се чуло на седници Председништва ЗИС-а, која је одржана на Институту економских наука, ни Министарство просвете још није одлучило да ли ће конкурс бити расписан у мају. Седници је присуствовало педесетак представника истраживача из свих области, који су „разменили мишљења“ са челницима просветних власти када је наука у питању. „Банку“ су углавном држали истраживачи из друштвених области који су изнели низ примедби и тражили одлагање конкурса. Подсетимо, после прошлогодишње побуне истраживача, влада

Тема недеље

18.03.2017 у 22:03

Стратегија науке не доноси се на козачким скупштинама

У овом тренутку је неопходно национално финансирање науке, не бих никуда журио с увођењем мешовитог модела. Базичне и друштвене науке држава мора да подржи. Будемо ли науку препустили немилосрдној трци на тржишту, бојим се да ћемо бити на репу догађаја. То ће коштати ову државу, али не буде ли се то урадило, једино што чемо моћи да понудимо јесте јевтина радна снага и половични стручњаци, који ће читати туђе радове и причати о њима. Ако желимо да будемо део друштва знања, то не смемо да дозволимо. Овако за „Политику” говори академик Владимир Костић, председник Српске академије наука и уметности (САНУ). Каже да је проблем што у Србији имамо много више добрих ученика него добрих учитеља, а после ситуације деведесетих, угнездио се и менталитет „вечитог глиба”. Какав је ваш став према

Тема недеље

18.03.2017 у 22:00

По научнику 15 евра

Највеће издвајање за науку и развој на свету има Кореја – 4,15 одсто БДП, просек Европске уније је око два процента, док Србија за науку и даље даје само 0,3 одсто домаћег производа. По глави становника, наша земља за науку издваја 15 евра, док земље које технолошки напредују издвајају – по 50. Иако је у свим стратешким документима наше државе одавно записано да је наука та која треба да подстакне економски раст и кроз запошљавање побољша квалитет живота становништва, реалност је да за остварење тог циља још не постоји привредно окружење, нити адекватна подршка научницима.

Тема недеље

18.03.2017 у 22:04

Бунт друштвењака против новог вредновања

Министарство просвете објавило је измењен Правилник о вредновању научноистраживачког рада, о чему је наш лист први обавестио јавност, а што је по други пут у годину дана усталасало научну заједницу у Србији. Подсетимо, дуго успавани научници ненадано су се и веома сложно дигли на ноге прошлог пролећа, кад је расписан конкурс за нови циклус научноистраживачких пројеката, због чега је формално пао и министар просвете, а влада је на крају поништила конкурс. Нова-стара екипа у Немањиној 24 сада покушава да среди затечено стање и заустави вишедеценијско пропадање науке.

Уводник

13.03.2017 у 22:00

Увођење реда у науку

„Политика” је поново уздрмала научну заједницу објављујући да је готов Правилник о вредновању рада истраживача, на основу којег се научници бирају у звања. Уз похвале „што расветљавамо мрачне ћошкове науке у Србији”, највише примедби је поново било због тога што научници прво из медија сазнају оно у чијој изради су морали да буду консултовани и од чега им зависи посао. Да ли се после готово годину дана агоније, када је поништен конкурс за научне пројекте и промењен министар просвете, назире промена државног курса према запостављеној науци која је ненадано и сложно подигла глас, или су у питању предизборни трик и козметичке промене? Истраживачи су у првим реакцијама били скептични, упркос реченицама помоћника министра просвете за науку Николе Танића да је „усвојено све што су научници

Друштво

09.03.2017 у 22:00

Блажи критеријуми за звања истраживача

Министарство просвете је управо послало „Службеном гласнику” измењени Правилник o вредновању научноистраживачког рада, на основу којег ће наши истраживачи бити бирани у звања, најавио је за „Политику” Никола Танић, помоћник министра просвете за науку. Он каже да су уважене све примедбе научне заједнице, чак и оне које нису биле достављене писмено, а јесу кружиле у јавности.

Друштво

09.03.2017 у 17:30

Амерички научници загледани у Марс, а наши меркају Венеру

Замислите да је Земља лопта величине дворане Студентског културног центра (хиљаду квадрата) и да је сместите на Ушће. Јупитер би био отприлике код Храма Светог Саве (3,8 км ваздушном линијом), Уран на аеродрому (11,5 км), а Нептун, која је најудаљенија планета – у Панчеву (17,9). То је Сунчев систем. „Војаџер”, који путује космосом већ 30 година, тек је стигао до Хоргоша, значи тек излази из Србије. Овако је проф. др Александар Богојевић, директор Института за физику, публици у препуној великој сали Студентског културног центра илустровао да је наш Сунчев систем само зрно песка у космосу. Он је рекао да је свемир пун изненађења и да тек треба да очекујемо велика открића. У постојање „малих зелених” верује подједнако и наука и „обичан свет”, али се разликују у томе шта тачно

Београд

07.03.2017 у 22:39

Има ли живота ван Земље

Огромно интересовање било је за трибину „Седам земљоликих планета: Открића и последице”, коју је у Великој сали Студентског културног центра организовао Центар за промоцију науке. Трибина је, како је рекао Слободан Бубњевић, главни уредник часописа „Елементи”, организована поводом „узбудљивог открића планета у настањивом појасу око звезде TRAPPIST-1, на само 40 светлосних година од Сунчевог система”, а које је уздрмало светску јавност. За домаћу публику ова трибина представљала је прву прилику да чује шта мисле стручњаци из различитих области о овом великом открићу, али и о посматрању удаљених планета, шансама за откриће ванземаљског живота, настањивости планета, а посебно у светлу чињенице да нас следеће године чека лансирање новог оруђа за посматрање свемира, моћног телескопа

Претходна Следећа

Почетна / Сандра Гуцијан

13.06.2026 у 09:37

Лончар позвао лекаре повратнике из иностранства да знањем помогну нашем здравству

13.06.2026 у 09:32

Израелска војска наложила евакуацију становника 20 места у јужном Либану

13.06.2026 у 09:29

Ускоро нови програм превенције и заштите деце од насиља

13.06.2026 у 09:21

Иран минирао локације залиха уранијума

13.06.2026 у 09:16

„Нова” од прокоцканих шанси са Вашингтоном до страха од Американаца на Ђердапу

13.06.2026 у 09:11

Додик: БиХ је пропала земља у којој Срби не желе да живе