Харвардовци славе јубилеј у Београду
Један од највећих међународних правних скупова у Србији у последњих 30 година почиње сутра у Београду: из читаве Европе и Америке стижу правници са дипломом Универзитета Харвард. Наша престоница изабрана је у оштрој конкуренцији градова који су желели да баш 2017. буду домаћини годишњег европског састанка „харвардоваца”, јер се управо навршава два века од оснивања Harvard Law School (ХЛС).
Богдан Гецић из Харвард клуба Србије за „Политику” каже да се очекује долазак око 130 правника са дипломом Харварда, а као главни говорник је најављен премијер и изабрани председник Србије Александар Вучић, који је, подсетимо, завршио београдски Правни факултет, као један од најбољих студената у генерацији.
– Последње 52 године се одржавају годишњи састанци у Европи (Париз, Рим, Женева, Амстердам, Оксфорд, Хамбург, Брисел, Мадрид, Праг, Копенхаген, Истамбул, Атина…). Међутим, до сада ниједном није одржан сличан догађај у некој од држава бивше СФРЈ. Руска федерација, Украјина или балтичке земље нису такође никад биле позване да буду домаћини – објашњава Гецић.
Осим радног дела који ће бити одржан у Скупштини Србије, гости из света ће обићи и знаменитости Београда, видеће град са река, а завршно гала вече, на којем ће бити одржана европска прослава 200 година овог престижног факултета, биће у суботу увече, на Белом двору. Домаћини ће бити принц Александар и принцеза Катарина Карађорђевић.
Гецић подсећа да је Харвард универзитет основан 1636, док је Правни факултет у његовом саставу основан 1817. године и представља најстарији и највише рангирани правни факултет на свету. Међу дипломцима су и два америчка председника – Радерфорд Б. Хејз (19. председник, 1877–1881) и Барак Обама. Овај факултет је завршила и некадашња прва дама САД Мишел Обама, Џозеп Кенеди, старији брат Џона Кенедија, као и гувернери Масачусетса, Њујорка, Флориде, Аризоне…
– На Правном факултету Харварда је такође дипломирала већина судија у садашњем Врховном суду САД, а школа је до сада дала и највећи број судија Врховног суда у целокупној историји Америке. Исто важи за министарство правде и федерално тужилаштво. ХЛС су такође завршили тренутне врховне судије Индије, Аустралије, Хонгконга, бивши председник уставног суда Филипина, као и актуелни председник Тајвана. На листи су и претходни председник Светске банке, претходни комесар УН за људска права, бивши председник Ирске, бивши министри иностраних послова Холандије и Шпаније, садашње судије Међународног суда правде у Хагу, судије Европског суда правде у Луксембургу, судије и особља суда у Стразбуру, судије Међународног кривичног суда као и судије Федералног уставног суда Немачке, виших судова Енглеске и многи други… – наводи Гецић само неке од познатих људи са овог факултета који кроје светску политику.
Он додаје да диплому овог факултета имају бројни лидери у бизнису и да су дипломци ХЛС други по заступљености међу највишим руководиоцима на листи „Fortune 500” (најуспешније компаније). Међу европским дипломцима су и многи декани правних факултета и водећи адвокати и партнери у међународним адвокатским кућама.
Што се тиче саме HLSAE – Harvard Law School Association of Europe (европско удружење правник са Харварда), реч је о кровној организација свих дипломаца који имају пребивалиште у Европи, а која је друга највећа на свету, одмах после америчке. Основана је 1965. године, а педесетогодишњица је прослављена у Паризу у седишту Маршаловог фонда. Харвардови дипломци су учествовали у састављању Маршаловог плана о обнови Европе после Другог светског рата, као и Римског уговора, којим су постављени темељи данашње ЕУ.
Харвард клуб Србије је формиран 2004. године и један је од 150 Харвард клубова широм света. Српски клуб има око 50 регистрованих активних чланова, од којих су више од половине стални становници Србије, док је још око 200 наших Харвард дипломаца у иностранству. Богдан Гецић додаје да су чланови клуба дипломци, како основних студија, тако и постдипломских програма, у области права, бизниса, политичких наука и јавног управљања, медицине, архитектуре…
„Златна” ципела Џона Харварда
Оснивачем Универзитета се сматра Џон Харвард (1607–1638), енглески свештеник који се настанио у Масачусетсу. Није остало записа о томе како је изгледао, па је кип који краси централно двориште Харварда урађен по замишљеном лику. Како смо видели приликом боравка на овом универзитету, обичај је да студенти за срећу додирну леву ципелу Харварда, која након свих ових година делује као да је од злата и одудара од боје остатка фигуре.
Харвард универзитет је дао више од 70 нобеловаца и 10 председника САД. Диплому овог водећег универзитета у свету имају и многе крунисане главе, председници и премијери од Мексика и Колумбије до Мађарске, Грчке и Канаде.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.


