Kup.	Prod.	Sred.
117.03	117.73	117.38
101.13	101.74	101.43
127.07	127.83	127.45

Društvo

20.11.2016 u 09:20

Štrajk kao metod borbe za članstvo

Ko je najjači, a ko najbrojniji prosvetni sindikat u Srbiji? Da li su sva četiri sindikata zaposlenih u obrazovanju reprezentativna i da li se iza podele koja je postala očigledna u dva poslednja štrajka zapravo krije borba za članstvo? Do pukotine u jedinstvu je prvi put javno došlo prošle godine tokom petomesečnog štrajka, a onda je nova podela nastala i kada je ministar prosvete nedavno zatražio podatke o članstvu svakog sindikata. Ovaj Šarčevićev potez pohvalila je jedino Unija sindikata prosvetnih radnika Srbije, dok su se Sindikat radnika u prosveti Srbije, Sindikat obrazovanja Srbije i „Nezavisnost” oštro suprotivili i u pismu ministru tvrdili da je to grubo kršenje Zakona o zaštiti tajnosti podataka i Zakona o radu. Da definitivno nema sindikalnog jedinstva, pokazao je

Uvodnik

18.11.2016 u 22:00

Štrajkači ponavljači

Otkako pratim obrazovanje, a to je više od 22 godine, mislim da smo imali svega jednu ili dve regularne školske godine, bez protesta i štrajkova. Ova činjenica pokazuje nekoliko stvari: 1. suštinsku nebrigu države za one koji nam vaspitavaju i obrazuju decu, a pripadaju najvišem obrazovnom sloju: 2. nemoć sindikata da bilo šta promeni uprkos korišćenju svih metoda sindikalne borbe; 3. opravdani bes roditelja zbog izgubljenih časova, ali i zato što im deca iz škola izlaze sve nepismenija, sa oskudnim znanjem, što na naplatu dolazi prilikom upisa u srednje škole i na fakultete. Slika svakako nije crno-bela, ako se gledaju argumenti nezadovoljnih nastavnika i ljutih roditelja (đacima je ionako svejedno, oni navijaju da imaju što manje časova). Da ne bih bila „osuđena” kao

Društvo

18.11.2016 u 11:00

Štrajk na rasporedu časova u oko 500 škola

U osnovnim i srednjim školama u Srbiji juče je održan štrajk upozorenja nastavnika i učitelja koji su nezadovoljni materijalnim položajem prosvetnih radnika. Podaci o broju škola u štrajku se razlikuju u zavisnosti od izvora: prema podacima dobijenim od školskih uprava, od ukupno 1.772 škole, tokom prepodnevne smene u štrajku upozorenja učestvovalo je 133 srednje i 312 osnovnih škola, što je 25,11 odsto. U ovim školama u štrajku je bilo više od 50 odsto nastavnika, saopštilo je Ministarstvo prosvete. Predsednica Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije Jasna Janković rekla je da je u štrajku bilo 512 od 736 „unijinih” škola, predsednik Sindikata radnika u prosveti Srbije (SRPS) naveo je podatak o 338 od oko 600 škola koji pripadaju ovom sindikatu, a Valentina Ilić, predsednica

Društvo

17.11.2016 u 10:00

Četiri sindikata – tri vrste štrajka

Niko ne zna kako će danas izgledati nastava u osnovnim i srednjim školama u Srbiji – štrajk su najavila tri prosvetna sindikata, ali svaki na drugačiji način, dok je četvrti prepustio odluku svom članstvu na terenu. To znači da će biti škola u kojima će se nastava odvijati normalno, zatim onih u kojima će nastavnici koji pripadaju Uniji sindikata prosvetnih radnika (USPRS) skratiti časove na 30 minuta, ali i škola u kojima neće biti prvog časa u obe smene, ukoliko škola većinski pripada Sindikatu obrazovanja Srbije (SOS) i Sindikatu radnika u prosveti Srbije (SRPS). GSPRS „Nezavisnost” je odluku o načinu protesta prepustio svojim članovima. Iako sindikati nisu jedinstveni u načinu realizacije štrajka, slažu se u jednome – ovo je štrajk upozorenja zbog neadekvatnog materijalnog položaja

Društvo

13.11.2016 u 18:00

Strani jezik treba učiti od vrtića

Engleski jezik je đacima u školi i životu postao uobičajen poput „četkice za zube”, što je dobro, ali je znanje još jednog stranog jezika neophodnost u savremenom svetu. Imamo moderne programe u nastavi stranih jezika, nastojimo da osavremenimo i programe za nacionalne manjine, ali je problem fond časova i međupredmetna saradnja. Stručnjaci zato predlažu veći broj časova stranog jezika, jer je nastava sa jednim ili dva časa neefikasna, zatim raniji početak učenja stranog jezika i „spuštanje” u vrtiće, kombinaciju sa drugim predmetima tokom školovanja... Ovo su samo neke od preporuka koje su se mogle čuti na tribini o reformi osnovne škole koju je organizovao Odbor za obrazovanje Srpske akademije nauka i umetnosti, a prenela prof. dr Julijana Vučo, član Nacionalnog prosvetnog saveta i

Društvo

04.11.2016 u 21:00

Predstavljen Vodič za odeljenske starešine

Nastavnicima Srbije od danas je dostupan „Vodič za odeljenske starešine”, koji je pre svega namenjen unapređenju saradnje sa roditeljima. Istraživanje među nastavnicima, roditeljima i đacima koje su sproveli Pedagoško društvo Srbije i UNICEF, pokazuje i da je ključni problem nezainteresovanost roditelja za saradnju i dobri primeri za odeljenske starešine, kako bi takvu situaciju popravili. Saradnja škole i roditelja opada kako učenici idu u više razrede, a istraživanjem je utvrđeno da je 97,1 odsto starešina napominje roditeljske sastanke kao najčešći vid saradnje. Roditelji su se izjasnili da im najviše odgovara komunikacija putem telefona, SMS i imejla (68,1 odsto) i otvorena vrata (67,3). Roditelji popunjavaju anketu o đačkim uniformama Ukoliko se roditelji osnovaca saglase sa

Društvo

05.11.2016 u 10:15

Da li nam je potrebna devetogodišnja škola

Da li je u Srbiji uopšte potrebno uvoditi model devetogodišnje osnovne škole, po principu tri plus tri plus tri godine? Oko ovog pitanja lomila su se koplja juče u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti, čiji je Odbor za obrazovanje organizovao prvu tribinu posvećenu reformi osnovne škole. Iako su u sali SANU bili najveći stručnjaci iz oblasti obrazovanja, predstavnici Nacionalnog prosvetnog saveta (NPS), autori nacionalne Strategije razvoja obrazovanja, predstavnici zavoda i instituta, nastavnici i profesori, na kraju se videlo da čak ni njima nije jasno šta zapravo predviđa ovako reformisan model osnovne škole. U zemljama u okruženju koje su u osnovne škole uvele model 3+3+3 došlo je do haosa u obrazovanju, upozorava prof. dr Aleksandar Lipkovski, predsednik Nacionalnog prosvetnog

Društvo

04.11.2016 u 09:05

I škole u Akademskoj mreži Srbije

Oko 1.800 osnovnih i srednjih škola do kraja godine postaće deo Akademske mreže Republike Srbije (AMRES), kaže za naš list Snežana Marković, pomoćnica ministra prosvete za srednje obrazovanje. U ovom trenutku, internet neće dobiti samo izdvojena odeljenja. Tim povodom, ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, poslao je dopis direktorima svih osnovnih i srednjih škola u kojem ih obaveštava o projektu „Razvoj IKT infrastrukture u ustanovama obrazovanja, nauke i kulture”, koji ovo i Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija. Da bi se sve ovo završilo na vreme, ministri Mladen Šarčević i Rasim Ljajić obaveštavaju direktore škola da otvore vrata stručnim timovima Telekoma Srbije, koji će uvesti instalaciju. – Povezivanje škola na AMRES omogućiće se bezbedan pristup

Društvo

03.11.2016 u 10:30

Prvi bolonjci ipak moraju na reupis

Uprkos „buni” prvih bolonjskih generacija što ih Skupština Srbije nije tretirala na isti način kao i tzv. večite studente, svi bolonjci će morati da idu na reupis, a ne na produženje roka za studiranje, saznaje „Politika”. Bolonjci, koji sad najavljuju i masovni protest za iduću nedelju, tvrde da se većina fakulteta odlučila na produženje za još godinu studija, u skladu sa preporukom ministra prosvete i uz minimalne troškove, dok je samo 12 fakulteta iz Beograda, Novog Sada i Niša išlo na reupis, što u njihovom slučaju znači ogroman dodatni trošak, nove ispite i vraćanje na četvrtu ili čak i na treću godinu studija. Dekan beogradskog Pravnog fakulteta, prof. dr Sima Avramović, objašnjava za naš list da je do zabune prvo došlo jer je dopis ministra nazvan u javnosti „obavezujuće uputstvo”, a

Društvo

01.11.2016 u 11:00

Razmišljanja nesputana kalupom lekcija

„Oprez, ova knjiga može da bude opasna po konzervativce. Za ljude bez predrasuda, ova knjiga može da bude inspiracija. U redu, preterujem, ovo su ionako reči jedne trinaestogodišnje balavice koja nije prihvaćena u društvu. Nema veze, svet je mnogo lepši ako ga gledaš izvan kutije. Ta prava linija koju nikada neću moći ni želeti da pratim ionako nije za mene. Ja ću naći svoj put. Možda će mi biti teško, možda ću morati da koračam sama, ali nikada neću prestati da se borim za ono u šta verujem.” Ovako piše Jana Ševkušić, trinaestogodišnji devojčurak odrastao na padinama Zlatibora, u svom književnom prvencu „Neozbiljno – preozbiljno”, knjizi u kojoj je sabrala svoja razmišljanja o originalnosti, različitosti, predrasudama, snovima, greškama, površnosti, zlu, lepoti, smrti, pohlepi i sebičnosti

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Autor: Sandra Gucijan