Kup.	Prod.	Sred.
117.04	117.74	117.39
102.86	103.48	103.17
127.14	127.91	127.53

Društvo

03.06.2021 u 20:33

Najnovijim izmenama i dopunama Porodičnog zakona stihovi Duška Radovića „tucite svoju decu čim primetite da liče na vas” trebalo bi konačno da odu u zakonski zaborav. Iako su ove izmene i dopune zakona predložene pre više od tri godine, nije došlo do njihovih usvajanja – one su stajale u fioci Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, da bi nakon formiranja novog Ministarstva za demografiju ceo set porodičnopravne zaštite bio premešten u novoformirano ministarstvo, na čijem se čelu nalazi Ratko Dmitrović. U programu rada Ministarstva za brigu o porodici i demografiju za 2021. godinu predviđen je rad na pripremi nacrta zakona o izmenama i dopunama Porodičnog zakona. Polazne osnove zakona o izmenama i dopunama Porodičnog zakona objavljene su na sajtu tog

Društvo

31.05.2021 u 14:48

Pomoć roditeljima u izgradnji nenasilnih stilova vaspitanja

O tome da vaspitanje ne podrazumeva batine i fizičko kažnjavanje govori se svakog puta kada se pomene poboljšanje propisa koji bi trebalo da zaštite porodicu i njene članove. S druge strane, roditelji se redovno oglase podsećajući da im niko ne može uskratiti pravo da svoju deci vaspitavaju i „izvedu na put” na najbolji način. U programu rada Ministarstva za brigu o porodici i demografiju za 2021. godinu predviđen je rad na pripremi Nacrta zakona o izmenama i dopunama Porodičnog zakona. Za sada postoje polazne osnove Zakona o izmenama i dopunama Porodičnog zakona, koji je objavljen na sajtu Ministarstva za brigu o porodici demografiju. Nakon sprovedenih javnih konsultacija dobili smo prednacrt teksta. U toku je postupak formiranja radne grupe čiji je zadatak da izradi nacrt zakona. Radna grupa

Društvo

26.05.2021 u 20:54

Demografska statistika i dalje sumorna

U prva četiri meseca ove godine umrla su čak 11.552 čoveka više nego u istom periodu prošle godine, što znači da je stopa mortaliteta veća za 33 odsto, svedoče najnoviji podaci Republičkog zavoda za statistiku. Sumorna vitalna statistika takođe govori da je broj umrlih u periodu od 1. januara do 1. maja skoro dva i po puta veći od broja novorođenih beba – u matične knjige umrlih upisane su 46.194 osobe, dok je u matične knjige rođenih uvedeno samo 19.166 beba. Uvid u nacionalnu geografiju svedoči da se najveći porast broja umrlih beleži u regionu Šumadije i zapadne Srbije, gde je mortalitet u prva četiri meseca ove godine veći čak za 41 odsto u odnosu na isti period prošle godine. U prestonici je umrlo za trećinu više ljudi u odnosu na prošlu godinu, u regionu južne i istočne Srbije broj

Društvo

22.05.2021 u 18:00

Ustavni sud presudio da nije svaki građanin mogući donor organa

Ustavni sud Srbije utvrdio je da sve odredbe člana 23 Zakona o presađivanju ljudskih organa, koje se odnose na darivanje organa umrlog lica, nisu u saglasnosti s Ustavom. Najviši sud Srbije takođe je utvrdio da su neustavne i sve odredbe člana 28 Zakona o ljudskim ćelijama i tkivima, koje propisuju uslove za darivanje tkiva. U oba slučaja Ustavni sud je odložio objavljivanje navedenih odluka u „Službenom glasniku Republike Srbije” za šest meseci od dana njihovog donošenja. Kako se navodi na sajtu Ustavnog suda, u spornom članu 23 Zakona o presađivanju ljudskih organa navodi se, između ostalog, da se ljudski organi s umrlog lica mogu uzeti radi presađivanja „ukoliko se punoletni poslovno sposoban davalac pre smrti tome nije usmeno ili u pismenom obliku za života protivio, odnosno ako se tome u

Društvo

17.05.2021 u 21:32

Bejbi– bust umesto bejbi buma

Ako se zna da demografska budućnost jednog društva zavisi od rađanja, umiranja i emigracija i ako imamo na umu da je zbog pandemije kovida 19 broj preminulih dva puta veći od broja novorođenih beba, kao i da kriza izazvana koronom nije sprečila radnike da odlaze u inostranstvo u potrazi za boljim životom, kakva je onda budućnost naše nacije? Ovo je pitanje kojim se ovih meseci intenzivno bave demografi koji pokušavaju da reše jednačinu s više nepoznatih, od kojih se najveća tiče dužine trajanja pandemije. Zbog toga dr Vladimir Nikitović, viši naučni savetnik iz Centra za demografska istraživanja Instituta društvenih nauka, ističe da u ovom trenutku prisustvujemo eksperimentu „uživo” i njegove lekcije učimo u hodu, počevši od virusologa, epidemiologa, pa sve do

Društvo

15.05.2021 u 18:30

Mladi više ne veruju u „ljubav dok ih smrt ne razdvoji”

Umesto ljubavi o kojoj je govorio Petrarka u svojim sonetima, pripadnici milenijum generacije imaju „ljubavne kombinacije”, odnosno jednog ili dva partnera s kojim se povremeno viđaju. Umesto fatalne strasti o kojoj je pisao Tolstoj, imaju virtuelne emotivne veze s osobama koje nikad nisu sreli u realnom životu. Za razliku od njihovih roditelja, koji su ulazili u brak verujući da je on sigurna luka i sklonište od životnih bura i oluja, za mlade rođene u novom milenijumu sigurnost je pojam koji je prohujao s vihorom 20. veka. Oni znaju da nema garancije da će raditi posao za koji su se školovali, da će živeti u zemlji u kojoj su se rodili i da će dočekati starost s partnerom u koga su se zaljubili. Ovako ljubav u 21. veku portretiše dr Tatjana Stefanović Stanojević, profesorka psihologije

Društvo

14.05.2021 u 21:14

Psihološki problemi pritiskaju žene bez potomstva

Svaki sedmi par na planeti ima problem s neplodnošću, a broj partnera na Balkanu koji ne mogu da postanu roditelji porastao je za trećinu u poslednje tri decenije. Rodno senzitivna statistika svedoči da između 11 i 13 procenata žena ima problem s neplodnošću, a nemogućnost da se ostvare u ulozi majki kod njih često uzrokuje anksioznost, depresiju i utiče na opšte funkcionisanje i kvalitet života. Neuspešnost da se ostvare u svojoj biološkoj ulozi za neke žene može da predstavlja lični poraz, odnosno osećanje manjkavosti ili neadekvatnosti zbog čega infertilitet ima značajan uticaj na mentalno zdravlje. S obzirom na to da je neplodnost često povezana s društvenom stigmom i osudom socijalne sredine, priča o stresu i infertilitetu vremenom počinje da podseća na metaforu o kokoški i jajetu

Hronika

10.05.2021 u 22:00

Dvadeset sekundi za istinu ili laž

U želji da testira pouzdanost poligrafa i razveje neke od najčešćih mitova u vezi sa ovim aparatom, psiholog i profesor psihologije kriminala na Kriminalističko-policijskom univerzitetu u Beogradu dr Dag Kolarević podelio je svoje studente u dve grupe. Akademci u eksperimentalnoj grupi imali su zadatak da simuliraju krađu novčanika, dok su studenti u kontrolnoj grupi trebalo da predstavljaju uzorne akademske građane koji su bili na istom mestu, ali nisu ništa ukrali. Kada su studenti bili podvrgnuti poligrafskom testiranju kako bi se ustanovilo ko izvršio krađu novčanika, poligrafista je dao tačan odgovor u 75 odsto slučajeva. Ostatak od 25 procenata bili su „lopovi” koji su uspeli da prevare poligraf i oni koji su bili iskreni i nevini ispitanici iz kontrolne grupe a koji su

Društvo

08.05.2021 u 11:58

Revakcinisano više od 90 odsto starih u domovima

Od 24. decembra, kada je u Srbiji počela imunizacija protiv virusa korona, više od 90 odsto štićenika državnih i privatnih staračkih domova u našoj zemlji primilo je obe doze vakcine. Najveći broj njih imunizovan je krajem zime, a sada se vakcinišu one osobe koje iz različitih razloga nisu mogle ranije da prime cepivo. Ove ustanove socijalne zaštite nedavno su dobile preporuku Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja koja se tiče prijema novih korisnika i u kojoj se navodi da razmatranje prijema novih štićenika treba vršiti uzimajući u obzir korist i rizik za prijem svake pojedinačne osobe, potencijalni rizik od prijema za ostale korisnike usluga smeštaja, trenutnu rasprostranjenost virusa korona u lokalnoj zajednici i organizaciju rada ustanove socijalne

Društvo

06.05.2021 u 21:38

Korona mnogima otkrila prednost života na selu

Tokom prvih nedelja i meseci pandemije virusa korona stotine hiljada ljudi koji su živeli i radili u Velikoj Britaniji, Nemačkoj, Švajcarskoj, Austriji, Italiji i ostalim zemljama Zapadne Evrope vratilo se u Srbiju. Samo u martu 2020. godine čak 317.000 ljudi stiglo je u maticu – neki zato što su ostali bez posla, drugi su želeli da budu blizu porodice u vreme krize, a mnogi su se osećali sigurnije kod kuće, posebno oni koji nisu imali pristup besplatnoj zdravstvenoj zaštiti u inostranstvu. Kako se navodi u izveštaju Populacionog fonda Ujedinjenih nacija (UNFPA), čak 38,5 odsto „povratnika” izjavilo je da se vratilo iz porodičnih razloga, 17 odsto njih priznalo je da se oseća sigurnije u svojoj zemlji, dok je svaki deseti povratnik rekao da su članovi njihove porodice insistirali da se

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Autor: Katarina Đorđević