Недеља, 28.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.04	117.74	117.39
	102.86	103.48	103.17
	127.14	127.91	127.53

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Аутор: Катарина Ђорђевић

Друштво

03.06.2021 у 20:33

Породични закон сада на новој адреси

Најновијим изменама и допунама Породичног закона стихови Душка Радовића „туците своју децу чим приметите да личе на вас” требало би коначно да оду у законски заборав. Иако су ове измене и допуне закона предложене пре више од три године, није дошло до њихових усвајања – оне су стајале у фиоци Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, да би након формирања новог Министарства за демографију цео сет породичноправне заштите био премештен у новоформирано министарство, на чијем се челу налази Ратко Дмитровић. У програму рада Министарства за бригу о породици и демографију за 2021. годину предвиђен је рад на припреми нацрта закона о изменама и допунама Породичног закона. Полазне основе закона о изменама и допунама Породичног закона објављене су на сајту тог министарства, а у

Друштво

31.05.2021 у 14:48

Помоћ родитељима у изградњи ненасилних стилова васпитања

О томе да васпитање не подразумева батине и физичко кажњавање говори се сваког пута када се помене побољшање прописа који би требало да заштите породицу и њене чланове. С друге стране, родитељи се редовно огласе подсећајући да им нико не може ускратити право да своју деци васпитавају и „изведу на пут” на најбољи начин. У програму рада Министарства за бригу о породици и демографију за 2021. годину предвиђен је рад на припреми Нацрта закона о изменама и допунама Породичног закона. За сада постоје полазне основе Закона о изменама и допунама Породичног закона, који је објављен на сајту Министарства за бригу о породици демографију. Након спроведених јавних консултација добили смо преднацрт текста. У току је поступак формирања радне групе чији је задатак да изради нацрт закона. Радна група

Друштво

26.05.2021 у 20:54

Демографска статистика и даље суморна

У прва четири месеца ове године умрла су чак 11.552 човека више него у истом периоду прошле године, што значи да је стопа морталитета већа за 33 одсто, сведоче најновији подаци Републичког завода за статистику. Суморна витална статистика такође говори да је број умрлих у периоду од 1. јануара до 1. маја скоро два и по пута већи од броја новорођених беба – у матичне књиге умрлих уписане су 46.194 особе, док је у матичне књиге рођених уведено само 19.166 беба. Увид у националну географију сведочи да се највећи пораст броја умрлих бележи у региону Шумадије и западне Србије, где је морталитет у прва четири месеца ове године већи чак за 41 одсто у односу на исти период прошле године. У престоници је умрло за трећину више људи у односу на прошлу годину, у региону јужне и источне Србије број

Друштво

22.05.2021 у 18:00

Уставни суд пресудио да није сваки грађанин могући донор органа

Уставни суд Србије утврдио је да све одредбе члана 23 Закона о пресађивању људских органа, које се односе на даривање органа умрлог лица, нису у сагласности с Уставом. Највиши суд Србије такође је утврдио да су неуставне и све одредбе члана 28 Закона о људским ћелијама и ткивима, које прописују услове за даривање ткива. У оба случаја Уставни суд је одложио објављивање наведених одлука у „Службеном гласнику Републике Србије” за шест месеци од дана њиховог доношења. Како се наводи на сајту Уставног суда, у спорном члану 23 Закона о пресађивању људских органа наводи се, између осталог, да се људски органи с умрлог лица могу узети ради пресађивања „уколико се пунолетни пословно способан давалац пре смрти томе није усмено или у писменом облику за живота противио, односно ако се томе у

Друштво

17.05.2021 у 21:32

Бејби– буст уместо бејби бума

Ако се зна да демографска будућност једног друштва зависи од рађања, умирања и емиграција и ако имамо на уму да је због пандемије ковида 19 број преминулих два пута већи од броја новорођених беба, као и да криза изазвана короном није спречила раднике да одлазе у иностранство у потрази за бољим животом, каква је онда будућност наше нације? Ово је питање којим се ових месеци интензивно баве демографи који покушавају да реше једначину с више непознатих, од којих се највећа тиче дужине трајања пандемије. Због тога др Владимир Никитовић, виши научни саветник из Центра за демографска истраживања Института друштвених наука, истиче да у овом тренутку присуствујемо експерименту „уживо” и његове лекције учимо у ходу, почевши од вирусолога, епидемиолога, па све до демографа. „Човечанство се

Друштво

15.05.2021 у 18:30

Млади више не верују у „љубав док их смрт не раздвоји”

Уместо љубави о којој је говорио Петрарка у својим сонетима, припадници миленијум генерације имају „љубавне комбинације”, односно једног или два партнера с којим се повремено виђају. Уместо фаталне страсти о којој је писао Толстој, имају виртуелне емотивне везе с особама које никад нису срели у реалном животу. За разлику од њихових родитеља, који су улазили у брак верујући да је он сигурна лука и склониште од животних бура и олуја, за младе рођене у новом миленијуму сигурност је појам који је прохујао с вихором 20. века. Они знају да нема гаранције да ће радити посао за који су се школовали, да ће живети у земљи у којој су се родили и да ће дочекати старост с партнером у кога су се заљубили. Овако љубав у 21. веку портретише др Татјана Стефановић Станојевић, професорка психологије на

Друштво

14.05.2021 у 21:14

Психолошки проблеми притискају жене без потомства

Сваки седми пар на планети има проблем с неплодношћу, а број партнера на Балкану који не могу да постану родитељи порастао је за трећину у последње три деценије. Родно сензитивна статистика сведочи да између 11 и 13 процената жена има проблем с неплодношћу, а немогућност да се остваре у улози мајки код њих често узрокује анксиозност, депресију и утиче на опште функционисање и квалитет живота. Неуспешност да се остваре у својој биолошкој улози за неке жене може да представља лични пораз, односно осећање мањкавости или неадекватности због чега инфертилитет има значајан утицај на ментално здравље. С обзиром на то да је неплодност често повезана с друштвеном стигмом и осудом социјалне средине, прича о стресу и инфертилитету временом почиње да подсећа на метафору о кокошки и јајету јер

Хроника

10.05.2021 у 22:00

Двадесет секунди за истину или лаж

У жељи да тестира поузданост полиграфа и развеје неке од најчешћих митова у вези са овим апаратом, психолог и професор психологије криминала на Криминалистичко-полицијском универзитету у Београду др Даг Коларевић поделио је своје студенте у две групе. Академци у експерименталној групи имали су задатак да симулирају крађу новчаника, док су студенти у контролној групи требало да представљају узорне академске грађане који су били на истом месту, али нису ништа украли. Када су студенти били подвргнути полиграфском тестирању како би се установило ко извршио крађу новчаника, полиграфиста је дао тачан одговор у 75 одсто случајева. Остатак од 25 процената били су „лопови” који су успели да преваре полиграф и они који су били искрени и невини испитаници из контролне групе а који су проглашени

Друштво

08.05.2021 у 11:58

Ревакцинисано више од 90 одсто старих у домовима

Од 24. децембра, када је у Србији почела имунизација против вируса корона, више од 90 одсто штићеника државних и приватних старачких домова у нашој земљи примило је обе дозе вакцине. Највећи број њих имунизован је крајем зиме, а сада се вакцинишу оне особе које из различитих разлога нису могле раније да приме цепиво. Ове установе социјалне заштите недавно су добиле препоруку Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања која се тиче пријема нових корисника и у којој се наводи да разматрање пријема нових штићеника треба вршити узимајући у обзир корист и ризик за пријем сваке појединачне особе, потенцијални ризик од пријема за остале кориснике услуга смештаја, тренутну распрострањеност вируса корона у локалној заједници и организацију рада установе социјалне заштите. У

Друштво

06.05.2021 у 21:38

Корона многима открила предност живота на селу

Током првих недеља и месеци пандемије вируса корона стотине хиљада људи који су живели и радили у Великој Британији, Немачкој, Швајцарској, Аустрији, Италији и осталим земљама Западне Европе вратило се у Србију. Само у марту 2020. године чак 317.000 људи стигло је у матицу – неки зато што су остали без посла, други су желели да буду близу породице у време кризе, а многи су се осећали сигурније код куће, посебно они који нису имали приступ бесплатној здравственој заштити у иностранству. Како се наводи у извештају Популационог фонда Уједињених нација (УНФПА), чак 38,5 одсто „повратника” изјавило је да се вратило из породичних разлога, 17 одсто њих признало је да се осећа сигурније у својој земљи, док је сваки десети повратник рекао да су чланови њихове породице инсистирали да се врати.

Претходна Следећа

Почетна / Катарина Ђорђевић

28.06.2026 у 08:44

Санирано цурење амонијака, седам особа затражило помоћ лекара

28.06.2026 у 08:40

Аустралија пооштрава казне за кршење забране друштвених мрежа деци

28.06.2026 у 08:35

Познати сви парови шеснаестине финала Светског првенства у фудбалу

28.06.2026 у 08:11

Србија обележава Видовдан низом државних и верских церемонија

28.06.2026 у 08:08

Потписан уговор за завршне радове на Храму Светог Саве у Београду

28.06.2026 у 08:03

Патријарх захвалио држави на подршци довршењу Храма Светог Саве