Kup.	Prod.	Sred.
117.05	117.75	117.4
102.44	103.06	102.75
126.63	127.4	127.01

Uvodnik

09.06.2020 u 18:00

Desanka, i tačka

Desanka je isterana, pa vraćena. A Desanka nije učesnica rijaliti programa i nije je Veliki brat izbacio iz takmičenja, da bi je posle, na zahtev gledalaca, opet vratio. Scenario sličan onom po kojem se odvijaju opskurne emisije zadesio je našu najveću pesnikinju. Da apsurd bude veći, Desanku Maksimović iz knjiga za treći i četvrti razred srednje škole pokušali su da izbace na predlog Zavoda koji bi, bar kako mu ime kaže, trebalo da se bavi unapređenjem obrazovanja i vaspitanja. Potom je ovu ideju bez opiranja usvojio Nacionalni prosvetni savet (NPS), koji je zadužen za povećanje kvaliteta obrazovnog sistema. U ovom telu sedi 35 uglednih članova prosvetne zajednice koji su tu, između ostalih, i na predlog Srpske akademije nauka i umetnosti i Matice srpske. I na kraju, ovaj predlog svojim potpisom

Društvo

06.06.2020 u 22:00

Slabiji odziv za studiju o kolektivnom imunitetu

Koliki nam je kolektivni imunitet na kovid 19? Studija Medicinskog fakulteta koja treba da da odgovor na ovo pitanje ušla je u drugi mesec ispitivanja, a njen rukovodilac prof. dr Tatjana Pekmezović dosadašnje rezultate opisuje kao zadovoljavajuće. Ipak, dodaje, odziv građana nešto je slabiji nego što se očekivalo i zbog toga istraživanje neće biti završeno do kraja ovog meseca. Ovakve studije nisu česte, pa neke građane poziv lekara da dođu na testiranje uplaši, drugi jednostavno ne smatraju da je važno da se odazovu ili se pitaju koliko će to da ih košta… – Ima i onih koji, misleći da su sa druge strane telefonske slušalice prodavci kućnih aparata, čak i ne sačekaju da čuju ko ih i zbog čega zove. Razloga za strah nema, jer oni koji ovim povodom dolaze na testiranje ulaze u

Društvo

27.05.2020 u 21:00

Zaštitne maske i rukavice ne štite i novčanik

„Novčanu pomoć od 100 evra uložiću u kupovinu maski i rukavica”, kaže na izlasku iz apoteke Beograđanin Marko J. Dok u ranac pakuje deset maski i 20 rukavica, pokazuje nam račun – ravno 2.000 dinara. – I to mi je samo za posao, gde je ono što potrošim odlazeći na radno mesto ili do prodavnice? Radim u jednoj prodavnici IT opreme, nemam kontakt sa potrošačima, ali promenim dnevno dve maske i bar dva para rukavica jer mi se često iscepaju. Naloženo nam je da na posao dolazimo sa zaštitnom opremom, naravno o našem trošku – priča ozlojeđeno naš slučajni sagovornik. Većina zaposlenih u junu će se vratiti na svoja radna mesta, pa su mnoge porodice primorane na rebalans kućnog budžeta jer nisu predvidele da će pre odlaska na posao morati u kupovinu maski, rukavica, dezinfekcionih

Društvo

26.05.2020 u 21:00

Svake godine deca obolevaju od Kavasaki sindroma

Oba tinejdžera koja su zbog Kavasaki sindroma bila smeštena na lečenje u Institutu za zdravstvenu zaštitu majke i deteta „Dr Vukan Čupić” puštena su kući. Iako su dečaci, kako su pokazali testovi, imali kovid 19, nema dokaza da je ovaj sindrom povezan sa novim virusom korona. Zaposleni u pomenutoj bolnici sa ovom bolešću se susreću već dvadesetak godina, a kako za „Politiku” kaže prof. dr Vladislav Vukomanović, kardiolog i zamenik direktora instituta, u ovu ustanovu godišnje dođe petnaestak dece sa dijagnozom Kavasaki sindroma. – Nikako ne možemo reći da je epidemija novog korona virusa povećala broj dece obolele od ove bolesti. Svake godine imamo slučajeve sa tom dijagnozom, a najčešće se javljaju u periodu od januara do marta – objašnjava prof. dr Vladislav Vukomanović i dodaje da je

Društvo

06.05.2020 u 18:00

Virus odneo 200 života

Tačno dva meseca od kada je novi virus korona stigao u Srbiju broj zaraženih je 9.677, a preminulih je 200. U poslednja 24 sata zabeležena su tri smrtna slučaja i još 120 novoobolelih. Procenat smrtnosti i dalje je oko dva odsto. U ukupnom broju preminulih i dalje prednjače osobe muškog pola, a o kom odnosu je reč još nije saopšteno. Smanjuje se broj pacijenata koji se nalaze na lečenju u bolnicama širom zemlje, pa ih je trenutno 1.855. Istovremeno raste broj izlečenih – od početka proglašenja epidemije 1.723 osobe pobedile su kovid 19. Najtežih slučajeva, odnosno onih koji dišu uz pomoć respiratora juče je bilo 51, dok je u jednom trenutku taj broj bio veći od 130. Do sada testirano je 111.278 građana, što je ceo jedan grad veličine Novog Pazara ili dva Pirota. Gotovo da ne

Društvo

29.03.2020 u 19:00

Vanredno stanje u svetu, izvanredno stanje u prirodi

Dok je kovid 19 paralisao svetsku ekonomiju i stvorio haos u mnogim zdravstvenim sistemima, čini se da je uveo red u životnu sredinu. Fotografije prozirne vode u kojoj plivaju ribice kanalima Venecije, jeleni na ulicama japanskog grada Nara, majmuni na trgu u Lopburiju na Tajlandu, dokaz su kako vanredno stanje u zemlji znači izvanredno stanje za životnu sredinu. Makar nakratko, jer mnogi ekolozi upozoravaju da će ti boljici trajati onoliko koliko i izolacija. A kako posle prve nedelje vanrednog stanja izgleda Srbija? Jedna sedmica bila je dovoljna da se, recimo, smanji količina proizvedenog otpada. Dok brojke pokazuju da u redovnim uslovima prosečan stanovnik naše zemlje iza sebe dnevno ostavi kilogram đubreta, u ovim uslovima otpada je mnogo manje.

Zdravlje

20.03.2020 u 11:25

Toplije vreme pogoduje u borbi protiv koronavirusa

Zima odlazi sutra, a da li sa njom odlazi i korona? Dok prva inostrana istraživanja ukazuju da postoji nekakva veza između rasta temperature i smirivanja kovida 19, domaći stručnjaci za vremensku prognozu apeluju da nije trenutak da se o tome priča i prednost daju medicinskoj struci. Međutim, prvi rezultati ukazuju da ove godine možda ima razloga da se proleću radujemo više nego ikada pre. Naime, kada je virus krenuo iz Vuhana, po logici stvari očekivalo se da će se prvo pojaviti u zemljama jugoistočno od Kine, ali on je zaobišao Bankok i otišao u Koreju, Japan, Iran, severnu Italiju... U čemu je tajna? Kako se navodi u istraživanju koje je stiglo s Univerziteta Merilend, zajedničko je to što su temperature u tim oblastima bile slične i kretale se između pet i 11 stepeni Celzijusa. Iako

Društvo

11.03.2020 u 21:00

Plagiranje naučne knjige – s pijetetom

Akademska čestitost se u Srbiji ne gubi lako ni kada profesor prizna da je od kolege prisvojio deo knjige, ni kada ga osude redom sve komisije – od fakultetske do univerzitetske. Zbog plagiranja se ne ostaje lako ni bez posla, čak ni kada plagijator nije visoko pozicioniran političar, već fakultetski profesor, i to iz redova onih koji uče studente da sutra osuđuju svako nepoštenje, uključujući i akademsko. Slučaj profesora Pravnog fakulteta Aleksandra Jakšića potvrđuje sve ovo, ali i demantuje lovca na političare plagijatore Rašu Karapandžu, koji je tvrdio da bi sa doktoratom Siniše Malog

Društvo

22.02.2020 u 13:14

Treba li nam fond za zaštitu životne sredine

Kuda idu naši novci, pitanje je koje sve češće postavljaju građani kada se pokrene tema eko-taksa. Na šta je otišao novac koji smo do sada odvajali za ekologiju, interesuje i pojedine političke partije. Raspravu o tome da li se novac namenjen za životnu sredinu na nju i troši, podstakli su alarmantni podaci o kvalitetu vazduha u našoj zemlji, koji su se poklopili s uvođenjem još jedne eko-takse od koje se očekuje da se u zeleni fond slije dodatnih pet miliona dinara. Kako u Ministarstvu ekologije kažu za „Politiku”, prošle godine naplaćeno je više od 10,7 milijardi dinara. Najviše je novca pristiglo od onih koji plaćaju naknadu zbog emisije zagađujućih materija – 6,3 milijarde, a ostatak od 4,3 milijarde naplaćen je od upotrebe, recimo, ulja, baterija, akumulatora, vozila, gume…

Društvo

20.02.2020 u 20:00

Svaki bolesnik ima pravo na negu do kraja života

Kada se neko približava kraju života jedina briga ne bi trebalo da bude samo kako mu smanjiti bol, već staranje i o njegovom emocionalnom, psihičkom i socijalnom stanju. Ukratko, to bi bila i definicija palijativnog zbrinjavanja o kojem smo uoči obeležavanja Međunarodnog dana socijalne pravde razgovarali sa Verom Madžgalj, izvršnom direktorkom Centra za palijativno zbrinjavanje „Belhospis”. – Pravo na dostojanstven život, a samim tim i smrt, jedno je od osnovnih ljudskih prava. Zato je važna sveobuhvatna briga o pacijentima i to od onog trenutka kada im je postavljena dijagnoza sa neizvesnom prognozom, poput kancera, Alchajmera, cerebralne paralize, HIV-a, odnosno AIDS-a... Kada govorimo o palijativnom zbrinjavanju zagovaramo da čoveka ne treba posmatrati kroz bolest i, iako najvažnija,

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Autor: Višnja Aranđelović