Субота, 20.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.05	117.75	117.4
	102.44	103.06	102.75
	126.63	127.4	127.01

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Аутор: Вишња Аранђеловић

Уводник

09.06.2020 у 18:00

Десанка, и тачка

Десанка је истерана, па враћена. А Десанка није учесница ријалити програма и није је Велики брат избацио из такмичења, да би је после, на захтев гледалаца, опет вратио. Сценарио сличан оном по којем се одвијају опскурне емисије задесио је нашу највећу песникињу. Да апсурд буде већи, Десанку Максимовић из књига за трећи и четврти разред средње школе покушали су да избаце на предлог Завода који би, бар како му име каже, требало да се бави унапређењем образовања и васпитања. Потом је ову идеју без опирања усвојио Национални просветни савет (НПС), који је задужен за повећање квалитета образовног система. У овом телу седи 35 угледних чланова просветне заједнице који су ту, између осталих, и на предлог Српске академије наука и уметности и Матице српске. И на крају, овај предлог својим потписом

Друштво

06.06.2020 у 22:00

Слабији одзив за студију о колективном имунитету

Колики нам је колективни имунитет на ковид 19? Студија Медицинског факултета која треба да да одговор на ово питање ушла је у други месец испитивања, а њен руководилац проф. др Татјана Пекмезовић досадашње резултате описује као задовољавајуће. Ипак, додаје, одзив грађана нешто је слабији него што се очекивало и због тога истраживање неће бити завршено до краја овог месеца. Овакве студије нису честе, па неке грађане позив лекара да дођу на тестирање уплаши, други једноставно не сматрају да је важно да се одазову или се питају колико ће то да их кошта… – Има и оних који, мислећи да су са друге стране телефонске слушалице продавци кућних апарата, чак и не сачекају да чују ко их и због чега зове. Разлога за страх нема, јер они који овим поводом долазе на тестирање улазе у одвојене

Друштво

27.05.2020 у 21:00

Заштитне маске и рукавице не штите и новчаник

„Новчану помоћ од 100 евра уложићу у куповину маски и рукавица”, каже на изласку из апотеке Београђанин Марко Ј. Док у ранац пакује десет маски и 20 рукавица, показује нам рачун – равно 2.000 динара. – И то ми је само за посао, где је оно што потрошим одлазећи на радно место или до продавнице? Радим у једној продавници ИТ опреме, немам контакт са потрошачима, али променим дневно две маске и бар два пара рукавица јер ми се често исцепају. Наложено нам је да на посао долазимо са заштитном опремом, наравно о нашем трошку – прича озлојеђено наш случајни саговорник. Већина запослених у јуну ће се вратити на своја радна места, па су многе породице приморане на ребаланс кућног буџета јер нису предвиделе да ће пре одласка на посао морати у куповину маски, рукавица, дезинфекционих

Друштво

26.05.2020 у 21:00

Сваке године деца оболевају од Кавасаки синдрома

Оба тинејџера која су због Кавасаки синдрома била смештена на лечење у Институту за здравствену заштиту мајке и детета „Др Вукан Чупић” пуштена су кући. Иако су дечаци, како су показали тестови, имали ковид 19, нема доказа да је овај синдром повезан са новим вирусом корона. Запослени у поменутој болници са овом болешћу се сусрећу већ двадесетак година, а како за „Политику” каже проф. др Владислав Вукомановић, кардиолог и заменик директора института, у ову установу годишње дође петнаестак деце са дијагнозом Кавасаки синдрома. – Никако не можемо рећи да је епидемија новог корона вируса повећала број деце оболеле од ове болести. Сваке године имамо случајеве са том дијагнозом, а најчешће се јављају у периоду од јануара до марта – објашњава проф. др Владислав Вукомановић и додаје да је

Друштво

06.05.2020 у 18:00

Вирус однео 200 живота

Тачно два месеца од када је нови вирус корона стигао у Србију број заражених је 9.677, а преминулих је 200. У последња 24 сата забележена су три смртна случаја и још 120 новооболелих. Проценат смртности и даље је око два одсто. У укупном броју преминулих и даље предњаче особе мушког пола, а о ком односу је реч још није саопштено. Смањује се број пацијената који се налазе на лечењу у болницама широм земље, па их је тренутно 1.855. Истовремено расте број излечених – од почетка проглашења епидемије 1.723 особе победиле су ковид 19. Најтежих случајева, односно оних који дишу уз помоћ респиратора јуче је било 51, док је у једном тренутку тај број био већи од 130. До сада тестирано је 111.278 грађана, што је цео један град величине Новог Пазара или два Пирота. Готово да не постоји

Друштво

29.03.2020 у 19:00

Ванредно стање у свету, изванредно стање у природи

Док је ковид 19 паралисао светску економију и створио хаос у многим здравственим системима, чини се да је увео ред у животну средину. Фотографије прозирне воде у којој пливају рибице каналима Венеције, јелени на улицама јапанског града Нара, мајмуни на тргу у Лопбурију на Тајланду, доказ су како ванредно стање у земљи значи изванредно стање за животну средину. Макар нaкратко, јер многи еколози упозоравају да ће ти бољици трајати онолико колико и изолација. А како после прве недеље ванредног стања изгледа Србија? Једна седмица била је довољна да се, рецимо, смањи количина произведеног отпада. Док бројке показују да у редовним условима просечан становник наше земље иза себе дневно остави килограм ђубрета, у овим условима отпада је много мање.

Здравље

20.03.2020 у 11:25

Топлије време погодује у борби против коронавируса

Зима одлази сутра, а да ли са њом одлази и корона? Док прва инострана истраживања указују да постоји некаква веза између раста температуре и смиривања ковида 19, домаћи стручњаци за временску прогнозу апелују да није тренутак да се о томе прича и предност дају медицинској струци. Међутим, први резултати указују да ове године можда има разлога да се пролећу радујемо више него икада пре. Наиме, када је вирус кренуо из Вухана, по логици ствари очекивало се да ће се прво појавити у земљама југоисточно од Кине, али он је заобишао Банкок и отишао у Кореју, Јапан, Иран, северну Италију... У чему је тајна? Како се наводи у истраживању које је стигло с Универзитета Мериленд, заједничко је то што су температуре у тим областима биле сличне и кретале се између пет и 11 степени Целзијуса. Иако

Друштво

11.03.2020 у 21:00

Плагирање научне књиге – с пијететом

Академска честитост се у Србији не губи лако ни када професор призна да је од колеге присвојио део књиге, ни када га осуде редом све комисије – од факултетске до универзитетске. Због плагирања се не остаје лако ни без посла, чак ни када плагијатор није високо позициониран политичар, већ факултетски професор, и то из редова оних који уче студенте да сутра осуђују свако непоштење, укључујући и академско. Случај професора Правног факултета Александра Јакшића потврђује све ово, али и демантује ловца на политичаре плагијаторе Рашу Карапанџу, који је тврдио да би са докторатом Синише Малог

Друштво

22.02.2020 у 13:14

Треба ли нам фонд за заштиту животне средине

Куда иду наши новци, питање је које све чешће постављају грађани када се покрене тема еко-такса. На шта је отишао новац који смо до сада одвајали за екологију, интересује и поједине политичке партије. Расправу о томе да ли се новац намењен за животну средину на њу и троши, подстакли су алармантни подаци о квалитету ваздуха у нашој земљи, који су се поклопили с увођењем још једне еко-таксе од које се очекује да се у зелени фонд слије додатних пет милиона динара. Како у Министарству екологије кажу за „Политику”, прошле године наплаћено је више од 10,7 милијарди динара. Највише је новца пристигло од оних који плаћају накнаду због емисије загађујућих материја – 6,3 милијарде, а остатак од 4,3 милијарде наплаћен је од употребе, рецимо, уља, батерија, акумулатора, возила, гуме… односно

Друштво

20.02.2020 у 20:00

Сваки болесник има право на негу до краја живота

Када се неко приближава крају живота једина брига не би требало да буде само како му смањити бол, већ старање и о његовом емоционалном, психичком и социјалном стању. Укратко, то би била и дефиниција палијативног збрињавања о којем смо уочи обележавања Међународног дана социјалне правде разговарали са Вером Маџгаљ, извршном директорком Центра за палијативно збрињавање „Белхоспис”. – Право на достојанствен живот, a самим тим и смрт, једно је од основних људских права. Зато је важна свеобухватна брига о пацијентима и то од оног тренутка када им је постављена дијагноза са неизвесном прогнозом, попут канцера, Алцхајмера, церебралне парализе, ХИВ-а, односно АИДС-а... Када говоримо о палијативном збрињавању заговарамо да човека не треба посматрати кроз болест и, иако најважнија, није и једина

Претходна Следећа

Почетна / Вишња Аранђеловић

20.06.2026 у 23:09

САД и Катар разматрају активирање 6 милијарди долара иранских средстава

20.06.2026 у 22:48

Габард: Фаучи финансирао истраживања у Вухану и утицао на обавештајне процене

20.06.2026 у 22:45

Евакуација на Евији због великог шумског пожара

20.06.2026 у 22:13

Мушкарац погинуо у судару аутомобила и аутобуса код Ниша

20.06.2026 у 22:07

Нови нестанак струје у нуклеарној електрани Запорожје

20.06.2026 у 21:58

Обележено 13 година рада КУД „Српски вез” у Куманову