Kup.	Prod.	Sred.
117.03	117.73	117.38
101.33	101.94	101.63
126.77	127.54	127.16

Ekonomija

22.12.2021 u 19:55

Plaćanje kriptovalutama u Srbiji i dalje na crno

U javnosti se može čuti da kod nas čak 200.000 građana poseduje neku kriptovalutu poput bitkoina ili itirijuma pa se nameće pitanje šta oni s njima mogu da rade, odnosno da li u Srbiji mogu da plate neku robu ili uslugu. Odgovor na ovo je vrlo kratak – legalno ne mogu, a to podrazumeva zaštitu državnih organa, a ukoliko hoće da rizikuju mogu ako nađu nekog kod koga mogu to da učine. Nakon kontrole centralne banke desetak pravnih i fizičkih lica moralo je da obustavi neovlašćeno pružanje usluga Ova materija uređena je Zakonom o digitalnoj imovini, a u Narodnoj banci Srbije (NBS) navode da od početka primene zakona u junu ove godine, nisu izdali nijednu dozvolu za pružanje usluga u vezi sa virtuelnim valutama, ali je NBS podneto nekoliko zahteva za davanje te dozvole, o čijem

Ekonomija

18.12.2021 u 14:44

Da li će naredne godine zaduživanje biti skuplje

Na vanrednoj sednici vlade pre nekoliko dana, koja je održana zbog energetske krize, Siniša Mali, ministar finansija uputio je umirujuću poruku da će Srbija na računu na kraju godine imati dve milijarde evra. Mali je rekao da „na današnji dan Srbija ima 280,6 milijardi dinara na računu” što je znači i više od te dve milijarde evra. Likvidni smo potpuno, ne zavisimo ni od koga, tako da, ukoliko treba da reagujemo, reagovaćemo, spremni smo, naglasio je Mali odgovarajući na pitanje predsednika Srbije Aleksandra Vučića o stanju u javnim finansijama. Dodao je da ni u januaru ni u februaru država neće morati da izlazi na tržište kapitala. „S obzirom na veće prihode i manje rashode koje smo imali, biće nam manji javni dug za jedan procentni poen od predviđenog, iznosiće 57,2 procenta BDP-a”,

Ekonomija

15.12.2021 u 19:40

Balon inflacije izduvaće se u 2022.

Poskupljenja svega i svačega pravu potvrdu dobila su i u statistici koja je pokazala da je rast cena na malo od prošle godine, tačnije od novembra, iznosio 7,5 odsto. Do sada mnogima se činilo da je, bar formalno, inflacija potcenjena. Ako smo se do sredine leta tešili da imamo nižu inflaciju od velikih ekonomija, SAD, na primer, ili Nemačke, sada imamo višu. U SAD je u novembru na godišnjem nivou bila 6,8 procenata, u Nemačkoj 5,2. U Narodnoj banci ponavljaju da je ona privremena, uslovljena spoljnim faktorima na koje ne mogu da utiču i da od sredine naredne godine očekuju smanjenje. Kada će se balon svetske inflacije, posledično i naše, ozbiljno izduvati, kako to kažu ekonomisti, jedno je od najčešće postavljanih pitanja. I da li naši kreatori ekonomske politike mogu nešto da urade da je

Ekonomija

14.12.2021 u 21:21

Na korak do investicionog rejtinga

U svom najnovijem izveštaju za Srbiju agencija „Standard i Purs” povećala je izglede Srbije za dobijanje investicionog rejtinga sa stabilnih na pozitivne. Na odluku su uticali snažan privredni rast Srbije i visok stepen otpornosti domaće ekonomije na šok izazvan pandemijom. Pozitivna odluka je posebno bitna ako se ima u vidu da je doneta uprkos produženom trajanju pandemije, poremećajima u globalnim lancima snabdevanja i neizvesnosti na svetskom robnom i finansijskom tržištu. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je da će Srbija biti na nivou najrazvijenijih zemalja čim dostigne sledeći nivo kreditnog investicionog rejtinga. „Bićemo na nivou Slovenije, Hrvatske i drugih zemalja, a to znači da ćemo lakše privlačiti direktne strane investitore i imati sigurnost za svakoga ko dolazi u

Ekonomija

11.12.2021 u 19:37

Kad tehnika zakaže korisnik ne može biti oštećen

Svakome se desilo da prilikom korišćenja savremenih oblika plaćanja ili podizanja novca na bankomatu ostane neobavljena posla. Ili pos terminal kod trgovca ne izvrši transakciju ili bankomat ne isplati pare. Zahvaljujući savremenoj tehnologiji platilac, odnosno onaj koji podiže novac, nije oštećen. Konkretno u trgovini, na pos-terminalu prilikom transakcije i povezivanja s bankom, automat štampa slip na kome piše odobreno ili odbijeno. U jednoj od najvećih banaka navode da je jedino merilo o uspešnosti transakcije poruka koju je terminal odštampao na slipu. „U praksi se može desiti da korisnik kartice dobije SMS o zaduženju od banke izdavaoca kartice, iako je terminal štampao da je transakcija odbijena. Ona je uvek neuspešna i neće biti plaćena prodajnom mestu na kome je izvršena”,

Ekonomija

03.12.2021 u 19:19

Privredni rast postignut zahvaljujući državnim merama

Privredni rast u ovoj godini biće visok, a prema poslednjoj izjavi predsednika države Aleksandra Vučića, veći od 7,5 odsto. Po kumulativnom rastu bruto domaćeg proizvoda (BDP), a to je sve ono što građani i privreda stvore za godinu dana, za prošlu i ovu godinu, naš rezultat će biti među najboljima u Evropi. Ekonomska struka ne spori da će privredni rast biti toliki koliko je predsednik naveo, ali kažu da je za to ipak najzaslužnija država koja ga je stimulisala. Mihajlo Gajić, ekonomista Libeka (Libertarijanski klub), napominje da su za rast BDP-a zaslužne javne investicije i fiskalni stimulansi države. „Visoka stopa privrednog rasta u ovoj godini je naravno dobar rezultat i niko zbog toga ne treba da se buni. Jer, to znači više novca za sve nas ako privreda bolje funkcioniše.

Ekonomija

01.12.2021 u 21:11

Inflacija će napuniti budžet

Inflacija ima mnogo lica poput toga da smanjuje realnu vrednost zarada, štednju u bankama, uloge u penzionim fondovima, ali ima i za kreatore fiskalne politike jednu pogodnost. Ona puni budžet, odnosno obezbeđuje bolje prihode. Kako to? Prilikom nedavnog usvajanja budžeta za narednu godinu opšta ocena ekonomske javnosti bila je da su prihodi dobro planirani, ali da je vrlo verovatno da mogu biti i izdašniji. Razlog je to što mnogi predviđaju da će inflacija biti veća od planirane. Milojko Arsić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu to ovako objašnjava: „Zbog inflacije rastu cene koje predstavljaju poresku osnovicu za obračun poreza na dodatu vrednost, akciza, carina. Sem toga državi će se povećati prihodi i zbog nominalnog rasta zarada.” Ekonomista Ljubomir Madžar

Ekonomija

27.11.2021 u 20:27

Ima li spasa za berzu

Kada je Dragan M, visokoobrazovani ekonomista, sumirao rezultate angažovanja na berzi samo je rekao – ja bih nju zatvorio. Jer, posle zarade u trgovanju akcijama još tamo sa kraja dvehiljaditih, kada je u Srbiji bilo zlatno doba tržišta kapitala, ređao je samo neuspehe, drugačije rečeno gubitke. Bez nade u preokret. I po tome nije izuzetak. Koliko je berza „na respiratoru” vidi se i po prometu akcija. Poređenja radi, 2007. promet akcijama na Beogradskoj berzi vredeo je čak 1,852 milijarde evra, a prošle godine nepuna 43 miliona evra. Tako mali promet akcijama nije bio samo prošle, već godinama u nizu. Izuzetak je 2019. kada je država otkupljivala akcije Komercijalne banke, što je bio jednokratan posao, i tada je promet iznosio 346,2 miliona evra. Ni poređenje sa okolnim berzama nam

Ekonomija

25.11.2021 u 22:00

Energetska kriza mogla bi da bude rizik za budžet

Budžet za 2022. godinu usvojen je u rekordnom roku, bez velike diskusije, amandmana na njega nije bilo, a stručna javnost ga ocenjuje kao dobar pogotovo zato što je veliki prostor dat javnim investicijama. Rezerve, naravno, postoje, a jedna od njih je i to dokle će trajati. Jer, sledeća godina je izborna, a tada se po pravilu prekraja državna kasa, odnosno rade se rebalansi. Na to je ukazao i Fiskalni savet (FS): „Specifičnost budžeta je to što on najverovatnije neće važiti čitavu godinu. Na proleće 2022. planirani su parlamentarni izbori posle kojih sledi formiranje nove vlade i praksa je da se tom prilikom pravi i rebalans budžeta.” Ivan Nikolić, iz Ekonomskog instituta, kaže da je budžet oprezno projektovan s ambicijama da napravi veću uštedu. Njemu se čini da su prihodi

Ekonomija

17.11.2021 u 21:47

Doznake se oporavile od korone

„Dragi naši”, odnosno državljani Srbije zaposleni u inostranstvu oporavljaju se od svih nedaća koje je donela pandemija ako je suditi po novcu koji šalju u domovinu. Jer, njihove vrednosne pošiljke polako dostižu iznose iz vremena pre korone. Prema podacima Narodne banke Srbije (NBS) tokom osam meseci 2021. godine od doznaka je stiglo 2,279 milijardi evra, što u odnosu na osam meseci 2020. predstavlja rast od 19,2 odsto međugodišnje. Međutim, u istom periodu 2019. od doznaka je stiglo 2,359 milijardi evra što znači da je priliv u 2021. manji za 3,4 procenta nego pre dve godine. „Priliv doznaka još nije dostigao pretkrizni nivo i podaci pokazuju da je reč o vraćanju doprinosa doznaka potrošnji stanovništva na nivo karakterističan u godinama pre pandemije. Treba imati u vidu da je na početku

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Autor: Jovana Rabrenović