Четвртак, 11.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.02	117.73	117.37
	101.32	101.93	101.62
	126.88	127.64	127.26

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Аутор: Јована Рабреновић

Економија

22.12.2021 у 19:55

Плаћање криптовалутама у Србији и даље на црно

У јавности се може чути да код нас чак 200.000 грађана поседује неку криптовалуту попут биткоина или итиријума па се намеће питање шта они с њима могу да раде, односно да ли у Србији могу да плате неку робу или услугу. Одговор на ово је врло кратак – легално не могу, а то подразумева заштиту државних органа, а уколико хоће да ризикују могу ако нађу неког код кога могу то да учине. Након контроле централне банке десетак правних и физичких лица морало је да обустави неовлашћено пружање услуга Ова материја уређена је Законом о дигиталној имовини, а у Народној банци Србије (НБС) наводе да од почетка примене закона у јуну ове године, нису издали ниједну дозволу за пружање услуга у вези са виртуелним валутама, али је НБС поднето неколико захтева за давање те дозволе, о чијем одлучивању је

Економија

18.12.2021 у 14:44

Да ли ће наредне године задуживање бити скупље

На ванредној седници владе пре неколико дана, која је одржана због енергетске кризе, Синиша Мали, министар финансија упутио је умирујућу поруку да ће Србија на рачуну на крају године имати две милијарде евра. Мали је рекао да „на данашњи дан Србија има 280,6 милијарди динара на рачуну” што је значи и више од те две милијарде евра. Ликвидни смо потпуно, не зависимо ни од кога, тако да, уколико треба да реагујемо, реаговаћемо, спремни смо, нагласио је Мали одговарајући на питање председника Србије Александра Вучића о стању у јавним финансијама. Додао је да ни у јануару ни у фебруару држава неће морати да излази на тржиште капитала. „С обзиром на веће приходе и мање расходе које смо имали, биће нам мањи јавни дуг за један процентни поен од предвиђеног, износиће 57,2 процента БДП-а”,

Економија

15.12.2021 у 19:40

Балон инфлације издуваће се у 2022.

Поскупљења свега и свачега праву потврду добила су и у статистици која је показала да је раст цена на мало од прошле године, тачније од новембра, износио 7,5 одсто. До сада многима се чинило да је, бар формално, инфлација потцењена. Ако смо се до средине лета тешили да имамо нижу инфлацију од великих економија, САД, на пример, или Немачке, сада имамо вишу. У САД је у новембру на годишњем нивоу била 6,8 процената, у Немачкој 5,2. У Народној банци понављају да је она привремена, условљена спољним факторима на које не могу да утичу и да од средине наредне године очекују смањење. Када ће се балон светске инфлације, последично и наше, озбиљно издувати, како то кажу економисти, једно је од најчешће постављаних питања. И да ли наши креатори економске политике могу нешто да ураде да је

Економија

14.12.2021 у 21:21

На корак до инвестиционог рејтинга

У свом најновијем извештају за Србију агенција „Стандард и Пурс” повећала је изгледе Србије за добијање инвестиционог рејтинга са стабилних на позитивне. На одлуку су утицали снажан привредни раст Србије и висок степен отпорности домаће економије на шок изазван пандемијом. Позитивна одлука је посебно битна ако се има у виду да је донета упркос продуженом трајању пандемије, поремећајима у глобалним ланцима снабдевања и неизвесности на светском робном и финансијском тржишту. Председник Србије Александар Вучић рекао је да ће Србија бити на нивоу најразвијенијих земаља чим достигне следећи ниво кредитног инвестиционог рејтинга. „Бићемо на нивоу Словеније, Хрватске и других земаља, а то значи да ћемо лакше привлачити директне стране инвеститоре и имати сигурност за свакога ко долази у

Економија

11.12.2021 у 19:37

Кад техника закаже корисник не може бити оштећен

Свакоме се десило да приликом коришћења савремених облика плаћања или подизања новца на банкомату остане необављена посла. Или пос терминал код трговца не изврши трансакцију или банкомат не исплати паре. Захваљујући савременој технологији платилац, односно онај који подиже новац, није оштећен. Конкретно у трговини, на пос-терминалу приликом трансакције и повезивања с банком, аутомат штампа слип на коме пише одобрено или одбијено. У једној од највећих банака наводе да је једино мерило о успешности трансакције порука коју је терминал одштампао на слипу. „У пракси се може десити да корисник картице добије СМС о задужењу од банке издаваоца картице, иако је терминал штампао да је трансакција одбијена. Она је увек неуспешна и неће бити плаћена продајном месту на коме је извршена”, кажу

Економија

03.12.2021 у 19:19

Привредни раст постигнут захваљујући државним мерама

Привредни раст у овој години биће висок, а према последњој изјави председника државе Александра Вучића, већи од 7,5 одсто. По кумулативном расту бруто домаћег производа (БДП), а то је све оно што грађани и привреда створе за годину дана, за прошлу и ову годину, наш резултат ће бити међу најбољима у Европи. Економска струка не спори да ће привредни раст бити толики колико је председник навео, али кажу да је за то ипак најзаслужнија држава која га је стимулисала. Михајло Гајић, економиста Либека (Либертаријански клуб), напомиње да су за раст БДП-а заслужне јавне инвестиције и фискални стимуланси државе. „Висока стопа привредног раста у овој години је наравно добар резултат и нико због тога не треба да се буни. Јер, то значи више новца за све нас ако привреда боље функционише.

Економија

01.12.2021 у 21:11

Инфлација ће напунити буџет

Инфлација има много лица попут тога да смањује реалну вредност зарада, штедњу у банкама, улоге у пензионим фондовима, али има и за креаторе фискалне политике једну погодност. Она пуни буџет, односно обезбеђује боље приходе. Како то? Приликом недавног усвајања буџета за наредну годину општа оцена економске јавности била је да су приходи добро планирани, али да је врло вероватно да могу бити и издашнији. Разлог је то што многи предвиђају да ће инфлација бити већа од планиране. Милојко Арсић, професор на Економском факултету у Београду то овако објашњава: „Због инфлације расту цене које представљају пореску основицу за обрачун пореза на додату вредност, акциза, царина. Сем тога држави ће се повећати приходи и због номиналног раста зарада.” Економиста Љубомир Маџар каже да

Економија

27.11.2021 у 20:27

Има ли спаса за берзу

Када је Драган М, високообразовани економиста, сумирао резултате ангажовања на берзи само је рекао – ја бих њу затворио. Јер, после зараде у трговању акцијама још тамо сa краја двехиљадитих, када је у Србији било златно доба тржишта капитала, ређао је само неуспехе, другачије речено губитке. Без наде у преокрет. И по томе није изузетак. Колико је берза „на респиратору” види се и по промету акција. Поређења ради, 2007. промет акцијама на Београдској берзи вредео је чак 1,852 милијарде евра, а прошле године непуна 43 милиона евра. Тако мали промет акцијама није био само прошле, већ годинама у низу. Изузетак је 2019. када је држава откупљивала акције Комерцијалне банке, што је био једнократан посао, и тада је промет износио 346,2 милиона евра. Ни поређење са околним берзама нам не иде

Економија

25.11.2021 у 22:00

Енергетска криза могла би да буде ризик за буџет

Буџет за 2022. годину усвојен је у рекордном року, без велике дискусије, амандмана на њега није било, а стручна јавност га оцењује као добар поготово зато што је велики простор дат јавним инвестицијама. Резерве, наравно, постоје, а једна од њих је и то докле ће трајати. Јер, следећа година је изборна, а тада се по правилу прекраја државна каса, односно раде се ребаланси. На то је указао и Фискални савет (ФС): „Специфичност буџета је то што он највероватније неће важити читаву годину. На пролеће 2022. планирани су парламентарни избори после којих следи формирање нове владе и пракса је да се том приликом прави и ребаланс буџета.” Иван Николић, из Економског института, каже да је буџет опрезно пројектован с амбицијама да направи већу уштеду. Њему се чини да су приходи потцењени с

Економија

17.11.2021 у 21:47

Дознаке се опоравиле од короне

„Драги наши”, односно држављани Србије запослени у иностранству опорављају се од свих недаћа које је донела пандемија ако је судити по новцу који шаљу у домовину. Јер, њихове вредносне пошиљке полако достижу износе из времена пре короне. Према подацима Народне банке Србије (НБС) током осам месеци 2021. године од дознака је стигло 2,279 милијарди евра, што у односу на осам месеци 2020. представља раст од 19,2 одсто међугодишње. Међутим, у истом периоду 2019. од дознака је стигло 2,359 милијарди евра што значи да је прилив у 2021. мањи за 3,4 процента него пре две године. „Прилив дознака још није достигао преткризни ниво и подаци показују да је реч о враћању доприноса дознака потрошњи становништва на ниво карактеристичан у годинама пре пандемије. Треба имати у виду да је на почетку

Претходна Следећа

Почетна / Јована Рабреновић

11.06.2026 у 15:43

Промет на Београдској берзи око 6,76 милиона динара

11.06.2026 у 15:40

Цвијановићева: У Дому лордова и даље живи Ешдаунова политика према БиХ

11.06.2026 у 15:39

Кина увела санкције филипинском министру одбране и његовој породици

11.06.2026 у 15:37

Филиповић након укидања притвора Србима: Поступак се наставља у редовној процедури

11.06.2026 у 15:36

Лазаревац: Анђела Пејовић нова председница Општине

11.06.2026 у 15:34

Биткоин порастао за 2,3 одсто на 54.550 евра, итиријум за 0,9 одсто на 1.430 евра