Kup.	Prod.	Sred.
117.03	117.73	117.38
101.13	101.74	101.43
127.07	127.83	127.45

Ekonomija

16.11.2021 u 21:46

Inflacija dostigla 6,6 odsto

Ko bi pomislio pre samo nekoliko meseci da će inflacija „uzleteti” na čak 6,6 odsto godišnje koliko iznosi zvanični podatak za oktobar. Početkom ove godine ona je „klackala” na 1,1 i 1,2 odsto mereno u odnosu na isti period lane. Eksplozija cena nastala je u leto i to baš onih proizvoda koji stanovništvo najviše pogađaju, a to je hrana. Istovremeno sa podatkom o inflaciji statistika je iznela i podatke o poskupljenju hrane i to za septembar. Cene proizvoda poljoprivrede i ribarstva u tom mesecu, u odnosu na isti prošlogodišnji, povećane su za čak 41,4 odsto. Posmatrano po glavnim grupama proizvoda, najviše su poskupeli krompir 89 odsto, industrijsko bilje 55,4 i žita 43,1. Ako se posmatra samo rast cena ovih proizvoda u ovoj godini, on iznosi 18,5 odsto u proseku. U periodu januar–septembar

Ekonomija

12.11.2021 u 18:31

Niske kamate primorale vlasnike da prodaju banke

Danas si klijent jedne banke sutra više nisi. I to ne svojom voljom, već njihovih vlasnika. Oni ih kupuju, prodaju, pri čemu se za klijente ništa ne menja. Prava i obaveze ostaju isti do isteka ugovora o korišćenju bankarskih proizvoda. Ova godina je čini se bila najdinamičnija u tom smislu. Broj banaka koje posluju u Srbiji smanjen je na 24. U skorijoj budućnosti biće ih 20. Zašto? Pa zato što su 2021. čak četiri male banke promenile vlasnike, a njihova prodaja još zvanično nije okončana pa su njihova imena i dalje na spisku Narodne banke Srbije. Prošle sedmice ruska Sber banka saopštila je da je prodala gotovo sve banka u regionu, pa i kod nas, a kupila ih je domaća AIK banka. Direktna banka utopila se u Evrobanku, Kredi Agrikol u Rajfajzen, a na spisku Narodne banke još se

Ekonomija

04.11.2021 u 10:32

Dozvoljeni minus za penzionere zavisi od banke

Čitateljka Olga J. požalila nam se da joj je banka ukinula korišćenje dozvoljenog minusa na tekućem računu. Rečeno joj je da je napunila 75 godina, a da oni nakon tog životnog doba klijentima ne odobravaju taj „proizvod”. Njen slučaj nije usamljen. Nadi R. banka je onemogućila korišćenje prekoračenja još ranije, tačnije kada je imala 70 godina. I kako je rešila problem? Tako što je prenela penziju u banku koja ne postavlja limit starosti i u kojoj je korišćenje minusa doživotno. Verovatno bi mnogi za ovakvo postupanje banaka rekli da je diskriminacija starijih klijenta, ali činjenica je da banka to može da radi. Njene pare, a u slučaju dozvoljenog minusa reč je o vrsti kredita, njena pravila. Obično se kaže da je takva politika banke, jer one ne žele da dođu u situaciju da, nakon smrti starijeg

Ekonomija

29.10.2021 u 17:20

Uprkos niskim kamatama broj štediša sve veći

Banke ni na Svetski dan štednje, 31. oktobar, neće one koji kod njih čuvaju novac obradovati naknadama za depozite. Kamate su niske, tako je već godinama, a štediše jedino mogu da se nadaju da će početi da rastu kao odgovor na sve veću inflaciju u svetu. Kamate su kod nas minimalne, ali još nisu negativne kao što je to slučaj u nekim evropskim zemljama. Banke su zato više postale sigurno mesto za ovu imovinu, a ne način da se novac oplodi. Kamata na depozite u evrima u proseku iznosi 0,87 odsto na godišnjem nivou, dok se na dinare može dobiti jedan procenat na kraći rok do 2,2 odsto na tri godine. Sve ovo nije bila prepreka za uvećanje štednje. U domaćoj valuti je položeno više od 100 milijardi dinara, dok je devizna štednja dostigla 12,3 milijardi evra. U zbiru to je oko 13,1 milijardu

Ekonomija

21.10.2021 u 22:17

Energetska kriza može da ugrozi privredni rast

Ocenu da energetska kriza može da ugrozi privredni rast nisu izrekli neki zloslutni ekonomisti, već predsednik države koji je, a to smo svedoci, optimista kada je reč o ekonomskim aktivnostima. Vesti o poskupljenju gasa, nafte i struje na svetskom nivou naprosto se utrkuju sa onima o inflaciji. Ljubodrag Savić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, kaže da ako se cene energenata zadrže na ovako visokom nivou nema nikakvu dilemu da će biti ugrožen ne samo naš privredni rast, već i celog sveta. „Još od prošle godine, kad nas je zadesila ekonomska kriza izazvana pandemijom, smatram da će se svet naći u velikoj krizi, a razlog je ogromno povećanje javnog duga. Mi smo imali samo mali predah kada se privredna aktivnost, nakon pada, oporavila. I taj predah, ne samo kod nas već i u

Ekonomija

20.10.2021 u 20:00

Može li Srbija bez doprinosa za zdravstvo

Vlada Crne Gore ukida doprinose za zdravstveno osiguranje na zarade zaposlenih i porez na plate veće do bruto iznosa od 700 evra. Država će preuzeti finansiranje za zdravstveno osiguranje, zaposleni će već početkom naredne godine osetiti povećanje zarada, a poslodavci manje opterećenja za rad, glasi agencijska vest. Može li Srbija da krene tim putem i da li bi to rešenje bilo dobro za nas? Saša Ranđelović, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu kaže da ukidanje ovog doprinosa, kako je to najavljeno u Crnoj Gori, podrazumeva da se zdravstvena zaštita finansira iz opštih poreskih prihoda kao što su PDV, akcize, porez na dohodak građana, porez na dobit preduzeća, umesto iz namenskih doprinosa. Na taj način se obezbeđuje da stanovništvo dobije pravo na zdravstveno zaštitu u javnom zdravstvenom

Ekonomija

14.10.2021 u 22:00

Hrana i energenti ponovo povećali inflaciju

Inflacija je nastavila da raste i merena povećanjem potrošačkih cena, u septembru je iznosila 0,8 odsto u odnosu na avgust, dok je u poređenju sa istim mesecom prošle godine porasla za 5,7 procenata. U septembru su na mesečnom nivou najviše poskupeli hrana i bezalkoholna pića, za 2,3 odsto, zatim restorani i hoteli za 0,8 procenata, stan, voda, električna energija, gas i druga goriva za 0,5. Pojeftinili su rekreacija i kultura za 2,4 odsto. Ekonomista Ljubomir Madžar kaže da je loše što je inflacija porasla, jer ju je teško zaustaviti i vratiti u normalne okvire. – Povećanje inflacija uzelo je maha u celom svetu i zato nema mesta kritici ekonomske politike na tom području. Ako izađe iz okvira onda je to zabrinjavajuće, jer ju je teško vratiti u normalu. Ona vodi padu bruto domaćeg

Ekonomija

05.10.2021 u 17:16

Ko povuče tužbu protiv banke plaća svoje troškove

Nakon dopune stava Vrhovnog kasacionog suda po kome banke nisu dužne da dokazuju da su imale troškove obrade kredita i osiguranja stambenog zajma kod Nacionalne korporacije za osiguranja stambenih kredita (NKOSK) postavlja se pitanje šta će biti s parnicama koje su u toku. A takvih je na desetine hiljada, a možda i svih sto hiljada. Za one presuđene i izvršene protiv banke je jasno: one neće biti predmet bilo kakve pravne akcije – što znači da banke sada neće tužiti klijente i tako nastaviti gušenje sudova. Ali šta će biti ako i kada sudovi počnu da presuđuju u korist banaka, jer tada tužilac, a to su građani, moraju da plate troškove izgubljenog spora. Učestvovanje u parnici podrazumeva određene troškove – sudske takse, troškove izvođenja dokaza, veštačenja i slično i nagradu za

Ekonomija

30.09.2021 u 18:49

Papreni ceh korone

Koliko nas košta korona računajući koliko se država zadužila da bi isplatila preuzete obaveze? Pomoć privredi, građanima, servisiranje minusa u državnoj kasi koji je zato nastao… Nije bila jeftina. Od početka pandemije javni dug države je veći za čak 4,4 milijarde evra. Ne možemo da kažemo da je sav ovaj novac „pojela” korona, jer se država i pre nje zaduživala, ali jeste većinski deo. Na kraju 2019. javni dug je iznosio 23,9 milijardi evra, a u julu ove godine 28,4 milijarde. Mereno prema udelu u bruto domaćem proizvodu (BDP) tada je to bilo 52 odsto, a sada 57,8. Samo u ovoj godini javni dug je porastao za 1,6 milijardi evra. Pri tome, povećanje javnog duga za 2021. uopšte nije konačno. Podsećanja radi, u septembru je bilo još jedno pozamašno zaduženje. Srbija je na međunarodnom

Ekonomija

28.09.2021 u 16:06

Preti li svetskoj ekonomiji pregrevanje

Pregreva se planeta, pregreva se i ekonomija. Nedavno je Dženet Jelen, ministarka finansija SAD rekla da ekonomiji preti pregrevanje. Zbog toga će možda biti potrebno izvesno povećanje kamata centralne banke kako bi se držao pod kontrolom eksplozivan rast američke ekonomije, koji je delimično izazvan bilionima dolara državnih rashoda za podsticaje. – Možda će kamatne stope morati malo da se povećaju kako bi se obezbedilo da se naša ekonomija ne pregreje – kazala je Jelenova. Ocenila je da je dodatna državna potrošnja relativno mala u odnosu na veličinu američke ekonomije, ali da bi ipak mogla da bude razlog za vrlo skromno povećanje kamatnih stopa. Šta znači pregrevanje ekonomije? Milojko Arsić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu objašnjava da to nastaje kada razne stimulativne

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Autor: Jovana Rabrenović