Четвртак, 11.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.03	117.73	117.38
	101.33	101.94	101.63
	126.77	127.54	127.16

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Аутор: Јована Рабреновић

Економија

16.11.2021 у 21:46

Инфлација достигла 6,6 одсто

Ко би помислио пре само неколико месеци да ће инфлација „узлетети” на чак 6,6 одсто годишње колико износи званични податак за октобар. Почетком ове године она је „клацкала” на 1,1 и 1,2 одсто мерено у односу на исти период лане. Експлозија цена настала је у лето и то баш оних производа који становништво највише погађају, а то је храна. Истовремено са податком о инфлацији статистика је изнела и податке о поскупљењу хране и то за септембар. Цене производа пољопривреде и рибарства у том месецу, у односу на исти прошлогодишњи, повећане су за чак 41,4 одсто. Посматрано по главним групама производа, највише су поскупели кромпир 89 одсто, индустријско биље 55,4 и жита 43,1. Ако се посматра само раст цена ових производа у овој години, он износи 18,5 одсто у просеку. У периоду јануар–септембар

Економија

12.11.2021 у 18:31

Ниске камате приморале власнике да продају банке

Данас си клијент једне банке сутра више ниси. И то не својом вољом, већ њихових власника. Они их купују, продају, при чему се за клијенте ништа не мења. Права и обавезе остају исти до истека уговора о коришћењу банкарских производа. Ова година је чини се била најдинамичнија у том смислу. Број банака које послују у Србији смањен је на 24. У скоријој будућности биће их 20. Зашто? Па зато што су 2021. чак четири мале банке промениле власнике, а њихова продаја још званично није окончана па су њихова имена и даље на списку Народне банке Србије. Прошле седмице руска Сбер банка саопштила је да је продала готово све банка у региону, па и код нас, а купила их је домаћа АИК банка. Директна банка утопила се у Евробанку, Креди Агрикол у Рајфајзен, а на списку Народне банке још се одвојено воде

Економија

04.11.2021 у 10:32

Дозвољени минус за пензионере зависи од банке

Читатељка Олга Ј. пожалила нам се да јој је банка укинула коришћење дозвољеног минуса на текућем рачуну. Речено јој је да је напунила 75 година, а да они након тог животног доба клијентима не одобравају тај „производ”. Њен случај није усамљен. Нади Р. банка је онемогућила коришћење прекорачења још раније, тачније када је имала 70 година. И како је решила проблем? Тако што је пренела пензију у банку која не поставља лимит старости и у којој је коришћење минуса доживотно. Вероватно би многи за овакво поступање банака рекли да је дискриминација старијих клијента, али чињеница је да банка то може да ради. Њене паре, а у случају дозвољеног минуса реч је о врсти кредита, њена правила. Обично се каже да је таква политика банке, јер оне не желе да дођу у ситуацију да, након смрти старијег

Економија

29.10.2021 у 17:20

Упркос ниским каматама број штедиша све већи

Банке ни на Светски дан штедње, 31. октобар, неће оне који код њих чувају новац обрадовати накнадама за депозите. Камате су ниске, тако је већ годинама, а штедише једино могу да се надају да ће почети да расту као одговор на све већу инфлацију у свету. Камате су код нас минималне, али још нису негативне као што је то случај у неким европским земљама. Банке су зато више постале сигурно место за ову имовину, а не начин да се новац оплоди. Камата на депозите у еврима у просеку износи 0,87 одсто на годишњем нивоу, док се на динаре може добити један проценат на краћи рок до 2,2 одсто на три године. Све ово није била препрека за увећање штедње. У домаћој валути је положено више од 100 милијарди динара, док је девизна штедња достигла 12,3 милијарди евра. У збиру то је око 13,1 милијарду

Економија

21.10.2021 у 22:17

Енергетска криза може да угрози привредни раст

Oцену да енергетска криза може да угрози привредни раст нису изрекли неки злослутни економисти, већ председник државе који је, а то смо сведоци, оптимиста када је реч о економским активностима. Вести о поскупљењу гаса, нафте и струје на светском нивоу напросто се утркују са онима о инфлацији. Љубодраг Савић, професор на Економском факултету у Београду, каже да ако се цене енергената задрже на овако високом нивоу нема никакву дилему да ће бити угрожен не само наш привредни раст, већ и целог света. „Још од прошле године, кад нас је задесила економска криза изазвана пандемијом, сматрам да ће се свет наћи у великој кризи, а разлог је огромно повећање јавног дуга. Ми смо имали само мали предах када се привредна активност, након пада, опоравила. И тај предах, не само код нас већ и у

Економија

20.10.2021 у 20:00

Може ли Србија без доприноса за здравство

Влада Црне Горе укида доприносе за здравствено осигурање на зараде запослених и порез на плате веће до бруто износа од 700 евра. Држава ће преузети финансирање за здравствено осигурање, запослени ће већ почетком наредне године осетити повећање зарада, а послодавци мање оптерећења за рад, гласи агенцијска вест. Може ли Србија да крене тим путем и да ли би то решење било добро за нас? Саша Ранђеловић, професор Економског факултета у Београду каже да укидање овог доприноса, како је то најављено у Црној Гори, подразумева да се здравствена заштита финансира из општих пореских прихода као што су ПДВ, акцизе, порез на доходак грађана, порез на добит предузећа, уместо из наменских доприноса. На тај начин се обезбеђује да становништво добије право на здравствено заштиту у јавном здравственом

Економија

14.10.2021 у 22:00

Храна и енергенти поново повећали инфлацију

Инфлација је наставила да расте и мерена повећањем потрошачких цена, у септембру је износила 0,8 одсто у односу на август, док је у поређењу са истим месецом прошле године порасла за 5,7 процената. У септембру су на месечном нивоу највише поскупели храна и безалкохолна пића, за 2,3 одсто, затим ресторани и хотели за 0,8 процената, стан, вода, електрична енергија, гас и друга горива за 0,5. Појефтинили су рекреација и култура за 2,4 одсто. Економиста Љубомир Маџар каже да је лоше што је инфлација порасла, јер ју је тешко зауставити и вратити у нормалне оквире. – Повећање инфлација узело је маха у целом свету и зато нема места критици економске политике на том подручју. Ако изађе из оквира онда је то забрињавајуће, јер ју је тешко вратити у нормалу. Она води паду бруто домаћег

Економија

05.10.2021 у 17:16

Ко повуче тужбу против банке плаћа своје трошкове

Након допуне става Врховног касационог суда по коме банке нису дужне да доказују да су имале трошкове обраде кредита и осигурања стамбеног зајма код Националне корпорације за осигурања стамбених кредита (НКОСК) поставља се питање шта ће бити с парницама које су у току. А таквих је на десетине хиљада, а можда и свих сто хиљада. За оне пресуђене и извршене против банке је јасно: оне неће бити предмет било какве правне акције – што значи да банке сада неће тужити клијенте и тако наставити гушење судова. Али шта ће бити ако и када судови почну да пресуђују у корист банака, јер тада тужилац, а то су грађани, морају да плате трошкове изгубљеног спора. Учествовање у парници подразумева одређене трошкове – судске таксе, трошкове извођења доказа, вештачења и слично и награду за

Економија

30.09.2021 у 18:49

Папрени цех короне

Колико нас кошта корона рачунајући колико се држава задужила да би исплатила преузете обавезе? Помоћ привреди, грађанима, сервисирање минуса у државној каси који је зато настао… Није била јефтина. Од почетка пандемије јавни дуг државе је већи за чак 4,4 милијарде евра. Не можемо да кажемо да је сав овај новац „појела” корона, јер се држава и пре ње задуживала, али јесте већински део. На крају 2019. јавни дуг је износио 23,9 милијарди евра, а у јулу ове године 28,4 милијарде. Мерено према уделу у бруто домаћем производу (БДП) тада је то било 52 одсто, а сада 57,8. Само у овој години јавни дуг је порастао за 1,6 милијарди евра. При томе, повећање јавног дуга за 2021. уопште није коначно. Подсећања ради, у септембру је било још једно позамашно задужење. Србија је на међународном

Економија

28.09.2021 у 16:06

Прети ли светској економији прегревање

Прегрева се планета, прегрева се и економија. Недавно је Џенет Јелен, министарка финансија САД рекла да економији прети прегревање. Због тога ће можда бити потребно извесно повећање камата централне банке како би се држао под контролом експлозиван раст америчке економије, који је делимично изазван билионима долара државних расхода за подстицаје. – Можда ће каматне стопе морати мало да се повећају како би се обезбедило да се наша економија не прегреје – казала је Јеленова. Оценила је да је додатна државна потрошња релативно мала у односу на величину америчке економије, али да би ипак могла да буде разлог за врло скромно повећање каматних стопа. Шта значи прегревање економије? Милојко Арсић, професор на Економском факултету у Београду објашњава да то настаје када разне стимулативне

Претходна Следећа

Почетна / Јована Рабреновић

11.06.2026 у 02:10

Кишовито уз пад температуре

11.06.2026 у 01:58

У Русији потребно створити Поморски центар

11.06.2026 у 01:26

Валенсијa победилa Хувентуд у полуфиналу шпанске лиге

11.06.2026 у 01:08

Састанак владе са војно-индустријским комплексом ради убрзања производње

11.06.2026 у 00:45

Одбојкаши Србије победили Аргентину

11.06.2026 у 00:37

Противваздушна одбрана и експлозије у појединим деловима Ирана