Kup.	Prod.	Sred.
117.02	117.73	117.37
101.32	101.93	101.62
126.88	127.64	127.26

Ekonomija

05.06.2021 u 20:25

„Nordeus” neće platiti porez na kapitalnu dobit

Primeri uspešnih kompanija, kao što je to slučaj sa softverskim „Nordeusom” koji je ovih dana prodat američkoj firmi iz iste branše za 378 miliona evra, pokazuju da su njihovi vlasnici, iako one posluju u Srbiji, mahom registrovani u drugim zemljama. Najčešće u onim gde su porezi na kapitalnu dobit niži ili ih uopšte nema, popularno rečeno u poreskim rajevima. Tako je i ova firma, kreator video-igrica, s 90 odsto udela registrovana u Irskoj u kojoj nema ove vrste poreza što znači da ga na ovu transakciju uopšte neće platiti. U toj zemlji kompanije imaju pravo oslobađanja od nameta na domaći i strani prihod. Prema podacima Agencije za privredne registre vlasnici APR, odnosno članovi pomenute kompanije su „Nordeus limitid” iz Irske s 90 odsto udela i beogradski „Nordeus” s 10 odsto. Čini se

Ekonomija

02.06.2021 u 21:33

Korona samo kreditima nije naudila

Stanovništvo i privreda sve više se zadužuju kod banaka, odnosno uzimaju kredite tako da se može reći da korona bar ovom sektoru nije naudila. Plasmani banaka povećani su i u prvom tromesečju ove godine, a za to su najzaslužniji stambeni krediti, zatim za refinansiranje starih dugova, a u slučaju privrede oni za investicije i iz garantne šeme države. Ukupni domaći krediti u prvom tromesečju veći su za 8,7 odsto u odnosu na isti period 2020, pokazuju podaci Narodne banke Srbije (NBS). Krediti stanovništva u prvom kvartalu povećani su za 22,5 milijardi dinara, ili za 1,8 odsto. Skoro tri četvrtine toga „duguje” se za kupovinu nepokretnosti. Rastu i gotovinski krediti i to za osam milijardi dinara, ali i zaduženja po tekućim računima za 1,4 milijarde dinara. Iz NBS-a navode da su

Ekonomija

30.05.2021 u 22:00

U prethodne tri godine stiglo 10,3 milijarde evra stranih investicija

Srbija je zahvaljujući odgovornom vođenju ekonomske politike uspela da ekonomsku štetu tokom pandemije svede na minimum. Najvažniji faktor bilo je očuvanje makroekonomske i finansijske stabilnosti, a u njegovoj osnovi je i relativna stabilnost kursa dinara. Uz to, ključan doprinos dao je paket ekonomskih mera donet odmah na početku pandemije, posle čega su usledila još dva. Time smo kao država poslali jasan signal privredi i građanima da ćemo učiniti sve da očuvamo i dohotke i tržište rada, ali i povoljan poslovni ambijent za investicije. Svedoci smo da se u javnosti često rezultati koje je Srbija postigla u privlačenju stranih direktnih investicija (SDI) ili namerno prećutkuju ili relativizuju. U prethodne tri godine, Srbiji je stiglo 10,3 milijarde evra SDI. Od početka 2018. do kraja

Ekonomija

29.05.2021 u 22:00

I uz veće plate dug je put do boljeg standarda

Prosečna neto plata u Srbiji u martu 2021. iznosila je 65.289 dinara, i u odnosu na isti mesec prošle godine nominalno je veća za 9,4 procenta, a realno za 7,5 odsto, objavio je Republički zavod za statistiku. Medijalna neto zarada za mart bila je 49.328 dinara, što znači da je 50 odsto zaposlenih ostvarilo zaradu do navedenog iznosa. Ovaj podatak o prosečnoj zaradi pre dva dana saopštio je i predsednik Srbije Aleksandar Vučić. „Imam dobru vest za sve ljude u Srbiji – prosečna plata u martu iznosila je tačno 555 evra. To je ono što smo čekali”, poručio je Vučić u video-snimku objavljenom na instagram nalogu „Budućnostsrbije” i poručio da moramo da radimo, da se trudimo i borimo da bi pre kraja godine podigli zarade na više od 600 evra. Na ovo ekonomista Ljubomir Madžar kaže da je

Ekonomija

25.05.2021 u 21:24

Ko zaradi na kriptovalutama plaća kapitalnu dobit od 15 odsto

Najveća svetska kriptovaluta, bitkoin, pala je pre nekoliko dana ispod 40.000 dolara prvi put u poslednjih 14 nedelja. Međutim i pored najnovijeg pada, bitkoin je još u plusu za više od 40 procenata od početka godine do danas, dok je u poslednjih 12 meseci u dobitku od 320 odsto, podaci su sa svetskih kriptoberzi. Ukratko, ova nova tehnologija donosi zaradu onima koji se time bave, a procenjuje se da to u Srbiji čini nekoliko kompanija i desetak hiljada pojedinaca. Ova materija bliže je uređena Zakonom o digitalnoj imovini koji je donet i stupio na snagu krajem prošle godine, mada su je i ranije parcijalno uređivali drugi propisi poput onih o sprečavanju pranja novca. Primena zakona počinje krajem juna, ali izmene nekih drugih koji se tiču korisnika kriptovaluta poput poreskih i o nasleđivanju

Ekonomija

22.05.2021 u 21:00

„Švajcarce” nemaju gde da zamene ni za slučaj sahrane

Jedna starija čitateljka iz Beograda nam se požalila da je zamena starih švajcarskih franaka za novčanice nove serije, koja treba da se obavi do kraja maja, nemoguća misija. Reč je o hiljadu franaka koje joj stoje u kući za sahranu. Ni u jednoj banci nisu hteli da joj promene franke i svi su tražili da otvori devizni račun i položi te devize što ona ne želi. Obišla je mnogo menjačnica i nigde nema franaka za zamenu. Kažu joj da, kad ih bude bilo da ih proda pa kupi, a ona na taj način gubi na toj transakciji. „Što bih ja njima prodavala franke za 105,8 dinara pa ih kupovala za 109 dinara. Zar zamena ne bi trebala da bude besplatna”, pita naša čitateljka. Da problem postoji saznajemo i u jednoj menjačnici. Oni ne menjaju stare franke za nove, čak ih ni ne otkupljuju. „Razlog je to što nam ih

Ekonomija

19.05.2021 u 21:15

Doznake otporne na koronu

Zarade naših ljudi koji rade u inostranstvu pokazale su se otporne na virus korona. Jer oni nisu svojima u Srbiji slali mnogo manje para nego inače. Prema podacima Svetske banke iz aprilskog izveštaja o migracijama „dragi naši” poslali su 3,869 milijardi dolara što je manje za 8,7 odsto nego u 2019. godini. Tada su poslali 4,2 milijarde dolara. Prema tom izvoru učešće doznaka u BDP-u Srbije je 7,3 odsto. Koliko su one bitne za našu ekonomiju vidi se i iz podatka da su gastarbajteri od 2007. do 2019. poslali čak 54 milijardi dolara. U prethodnom izveštaju Svetska banka prognozirala je pad doznaka za Srbiju od čak 20 odsto, podseća za naš list Vladimir Grečić, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu u penziji koji se godinama bavi problematikom priliva doznaka od naše

Ekonomija

17.05.2021 u 09:20

Pripremite se za rast kamata

Jedno od najvažnijih pitanja koja se tiču svetske ekonomije planetarno pogođene pandemijom virusa korona, naravno i naše, je to kada će kamate, koje su sada na nuli ili u minusu, početi da rastu. Svi pažljivo osluškuju signale kreatora svetske ekonomske politike, posebno u vreme kada zaseda američki FED kao što je to bilo prošle sedmice. Tako je Kristalina Georgijeva, predsednica Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) izjavila da je potrebno vrlo pažljivo povući političku podršku koja se pruža u okviru borbe protiv pandemije virusa korona, te da bi svet trebalo da se pripremi za rastuće kamatne stope. Prema njenim rečima globalna ekonomija je u aprilu počela da se popravlja i da su ekonomije Sjedinjenih Američkih Država i Kine „dva motora koja snažno rade”. Dodala je i da očekuje da će

Ekonomija

08.05.2021 u 13:39

Počelo povlačenje švajcarskih franaka

Iz Nacionalne banke Švajcarske saopšteno je pre nedelju dana da se iz opticaja povlače novčanice osme serije švajcarskog franka. Predviđeno je da one budu povučene 30. aprila 2021. godine, međutim Narodna banka Srbije (NBS) omogućava građanima i bankama da još mesec dana bez naknade zamene vanopticajne novčanice. „S obzirom na novonastale okolnosti, odnosno kratak vremenski period od trenutka objave datuma povlačenja, a to je bio 28. april, do dana kada će biti povučene iz opticaja 30. aprila, NBS želi da građanima omogući dodatni vremenski period da ih kod poslovnih banaka bez naknade zamene, odnosno poslovnim bankama da kod NBS bez naknade zamene novčanice osme serije švajcarskog franka”, saopšteno je iz centralne banke. Procenjujući da ih jedan broj građana još nije zamenio ili

Ekonomija

06.05.2021 u 21:46

U menjačnicu po američke dolare samo sa ličnom kartom

Onaj ko je namerio da u menjačnici kupi američke dolare, a sa sobom nije poneo ličnu kartu ili pasoš, vratiće se neobavljenog posla. Pri tom on može da kupi neku drugu valutu, na primer evre, a da mu iza šalterskog stakla menjač ne traži lične isprave. U čemu je to razlika između dolara i drugih valuta i zašto samo oni podležu rigoroznijoj kontroli? U menjačnicama, kao i u Narodnoj banci navode da su takvi propisi, a razlog je zaštita klijenata od kupovine falsifikovanih novčanica. „Kada mi menjači otkupljujemo dolare možemo i ne moramo da tražimo lične isprave prodavca. Međutim, kada prodajemo po zakonu moramo da ih tražimo, a ako to ne uradimo kazne su rigorozne. Na potvrdi koju izdajemo za prodate novčanice od 50 i 100 dolara piše i serijski broj apoena i lični podaci kupca tako da je

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Autor: Jovana Rabrenović