Четвртак, 11.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.02	117.73	117.37
	101.32	101.93	101.62
	126.88	127.64	127.26

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Аутор: Јована Рабреновић

Економија

05.06.2021 у 20:25

„Нордеус” неће платити порез на капиталну добит

Примери успешних компанија, као што је то случај са софтверским „Нордеусoм” који је ових дана продат америчкој фирми из исте бранше за 378 милиона евра, показују да су њихови власници, иако оне послују у Србији, махом регистровани у другим земљама. Најчешће у оним где су порези на капиталну добит нижи или их уопште нема, популарно речено у пореским рајевима. Тако је и ова фирма, креатор видео-игрица, с 90 одсто удела регистрована у Ирској у којој нема ове врсте пореза што значи да га на ову трансакцију уопште неће платити. У тој земљи компаније имају право ослобађања од намета на домаћи и страни приход. Према подацима Агенције за привредне регистре власници АПР, односно чланови поменуте компаније су „Нордеус лимитид” из Ирске с 90 одсто удела и београдски „Нордеус” с 10 одсто. Чини се

Економија

02.06.2021 у 21:33

Корона само кредитима није наудила

Становништво и привреда све више се задужују код банака, односно узимају кредите тако да се може рећи да корона бар овом сектору није наудила. Пласмани банака повећани су и у првом тромесечју ове године, а за то су најзаслужнији стамбени кредити, затим за рефинансирање старих дугова, а у случају привреде они за инвестиције и из гарантне шеме државе. Укупни домаћи кредити у првом тромесечју већи су за 8,7 одсто у односу на исти период 2020, показују подаци Народне банке Србије (НБС). Кредити становништва у првом кварталу повећани су за 22,5 милијарди динара, или за 1,8 одсто. Скоро три четвртине тога „дугује” се за куповину непокретности. Расту и готовински кредити и то за осам милијарди динара, али и задужења по текућим рачунима за 1,4 милијарде динара. Из НБС-а наводе да су

Економија

30.05.2021 у 22:00

У претходне три године стигло 10,3 милијарде евра страних инвестиција

Србија је захваљујући одговорном вођењу економске политике успела да економску штету током пандемије сведе на минимум. Најважнији фактор било је очување макроекономске и финансијске стабилности, а у његовој основи је и релативна стабилност курса динара. Уз то, кључан допринос дао је пакет економских мера донет одмах на почетку пандемије, после чега су уследила још два. Тиме смо као држава послали јасан сигнал привреди и грађанима да ћемо учинити све да очувамо и дохотке и тржиште рада, али и повољан пословни амбијент за инвестиције. Сведоци смо да се у јавности често резултати које је Србија постигла у привлачењу страних директних инвестиција (СДИ) или намерно прећуткују или релативизују. У претходне три године, Србији је стигло 10,3 милијарде евра СДИ. Од почетка 2018. до краја 2020,

Економија

29.05.2021 у 22:00

И уз веће плате дуг је пут до бољег стандарда

Просечна нето плата у Србији у марту 2021. износила је 65.289 динара, и у односу на исти месец прошле године номинално је већа за 9,4 процента, а реално за 7,5 одсто, објавио је Републички завод за статистику. Медијална нето зарада за март била је 49.328 динара, што значи да је 50 одсто запослених остварило зараду до наведеног износа. Овај податак о просечној заради пре два дана саопштио је и председник Србије Александар Вучић. „Имам добру вест за све људе у Србији – просечна плата у марту износила је тачно 555 евра. То је оно што смо чекали”, поручио је Вучић у видео-снимку објављеном на инстаграм налогу „Будућностсрбије” и поручио да морамо да радимо, да се трудимо и боримо да би пре краја године подигли зараде на више од 600 евра. На ово економиста Љубомир Маџар каже да је

Економија

25.05.2021 у 21:24

Ко заради на криптовалутама плаћа капиталну добит од 15 одсто

Највећа светска криптовалута, биткоин, пала је пре неколико дана испод 40.000 долара први пут у последњих 14 недеља. Међутим и поред најновијег пада, биткоин је још у плусу за више од 40 процената од почетка године до данас, док је у последњих 12 месеци у добитку од 320 одсто, подаци су са светских криптоберзи. Укратко, ова нова технологија доноси зараду онима који се тиме баве, а процењује се да то у Србији чини неколико компанија и десетак хиљада појединаца. Ова материја ближе је уређена Законом о дигиталној имовини који је донет и ступио на снагу крајем прошле године, мада су је и раније парцијално уређивали други прописи попут оних о спречавању прања новца. Примена закона почиње крајем јуна, али измене неких других који се тичу корисника криптовалута попут пореских и о наслеђивању

Економија

22.05.2021 у 21:00

„Швајцарце” немају где да замене ни за случај сахране

Једна старија читатељка из Београда нам се пожалила да је замена старих швајцарских франака за новчанице нове серије, која треба да се обави до краја маја, немогућа мисија. Реч је о хиљаду франака које јој стоје у кући за сахрану. Ни у једној банци нису хтели да јој промене франке и сви су тражили да отвори девизни рачун и положи те девизе што она не жели. Обишла је много мењачница и нигде нема франака за замену. Кажу јој да, кад их буде било да их прода па купи, а она на тај начин губи на тој трансакцији. „Што бих ја њима продавала франке за 105,8 динара па их куповала за 109 динара. Зар замена не би требала да буде бесплатна”, пита наша читатељка. Да проблем постоји сазнајемо и у једној мењачници. Они не мењају старе франке за нове, чак их ни не откупљују. „Разлог је то што нам их

Економија

19.05.2021 у 21:15

Дознаке отпорне на корону

Зараде наших људи који раде у иностранству показале су се отпорне на вирус корона. Јер они нису својима у Србији слали много мање пара него иначе. Према подацима Светске банке из априлског извештаја о миграцијама „драги наши” послали су 3,869 милијарди долара што је мање за 8,7 одсто него у 2019. години. Тада су послали 4,2 милијарде долара. Према том извору учешће дознака у БДП-у Србије је 7,3 одсто. Колико су оне битне за нашу економију види се и из податка да су гастарбајтери од 2007. до 2019. послали чак 54 милијарди долара. У претходном извештају Светска банка прогнозирала је пад дознака за Србију од чак 20 одсто, подсећа за наш лист Владимир Гречић, професор Економског факултета у Београду у пензији који се годинама бави проблематиком прилива дознака од наше

Економија

17.05.2021 у 09:20

Припремите се за раст камата

Једно од најважнијих питања која се тичу светске економије планетарно погођене пандемијом вируса корона, наравно и наше, је то када ће камате, које су сада на нули или у минусу, почети да расту. Сви пажљиво ослушкују сигнале креатора светске економске политике, посебно у време када заседа амерички ФЕД као што је то било прошле седмице. Тако је Кристалина Георгијева, председница Међународног монетарног фонда (ММФ) изјавила да је потребно врло пажљиво повући политичку подршку која се пружа у оквиру борбе против пандемије вируса корона, те да би свет требало да се припреми за растуће каматне стопе. Према њеним речима глобална економија је у априлу почела да се поправља и да су економије Сједињених Америчких Држава и Кине „два мотора која снажно раде”. Додала је и да очекује да ће Европска

Економија

08.05.2021 у 13:39

Почело повлачење швајцарских франака

Из Националне банке Швајцарске саопштено је пре недељу дана да се из оптицаја повлаче новчанице осме серије швајцарског франка. Предвиђено је да оне буду повучене 30. априла 2021. године, међутим Народна банка Србије (НБС) омогућава грађанима и банкама да још месец дана без накнаде замене ваноптицајне новчанице. „С обзиром на новонастале околности, односно кратак временски период од тренутка објаве датума повлачења, а то је био 28. април, до дана када ће бити повучене из оптицаја 30. априла, НБС жели да грађанима омогући додатни временски период да их код пословних банака без накнаде замене, односно пословним банкама да код НБС без накнаде замене новчанице осме серије швајцарског франка”, саопштено је из централне банке. Процењујући да их један број грађана још није заменио или

Економија

06.05.2021 у 21:46

У мењачницу по америчке доларе само са личном картом

Онај ко је намерио да у мењачници купи америчке доларе, а са собом није понео личну карту или пасош, вратиће се необављеног посла. При том он може да купи неку другу валуту, на пример евре, а да му иза шалтерског стакла мењач не тражи личне исправе. У чему је то разлика између долара и других валута и зашто само они подлежу ригорознијој контроли? У мењачницама, као и у Народној банци наводе да су такви прописи, а разлог је заштита клијената од куповине фалсификованих новчаница. „Када ми мењачи откупљујемо доларе можемо и не морамо да тражимо личне исправе продавца. Међутим, када продајемо по закону морамо да их тражимо, а ако то не урадимо казне су ригорозне. На потврди коју издајемо за продате новчанице од 50 и 100 долара пише и серијски број апоена и лични подаци купца тако да је

Претходна Следећа

Почетна / Јована Рабреновић

11.06.2026 у 15:43

Промет на Београдској берзи око 6,76 милиона динара

11.06.2026 у 15:40

Цвијановићева: У Дому лордова и даље живи Ешдаунова политика према БиХ

11.06.2026 у 15:39

Кина увела санкције филипинском министру одбране и његовој породици

11.06.2026 у 15:37

Филиповић након укидања притвора Србима: Поступак се наставља у редовној процедури

11.06.2026 у 15:36

Лазаревац: Анђела Пејовић нова председница Општине

11.06.2026 у 15:34

Биткоин порастао за 2,3 одсто на 54.550 евра, итиријум за 0,9 одсто на 1.430 евра