Ко заради на криптовалутама плаћа капиталну добит од 15 одсто

Највећа светска криптовалута, биткоин, пала је пре неколико дана испод 40.000 долара први пут у последњих 14 недеља. Међутим и поред најновијег пада, биткоин је још у плусу за више од 40 процената од почетка године до данас, док је у последњих 12 месеци у добитку од 320 одсто, подаци су са светских криптоберзи. Укратко, ова нова технологија доноси зараду онима који се тиме баве, а процењује се да то у Србији чини неколико компанија и десетак хиљада појединаца.

Ова материја ближе је уређена Законом о дигиталној имовини који је донет и ступио на снагу крајем прошле године, мада су је и раније парцијално уређивали други прописи попут оних о спречавању прања новца. Примена закона почиње крајем јуна, али измене неких других који се тичу корисника криптовалута попут пореских и о наслеђивању важе откако је Закон о дигиталној имовини ступио на снагу.

Према изменама Закона о порезу на доходак грађана зарада остварена трговином критповалутама сматра се капиталном добити и зато се опорезује пореском стопом од 15 одсто. Пријава добити Пореској управи је обавеза самог пореског обвезника. Предвиђени су и случајеви да овај порез не мора да се плати, правнички речено пореска ослобођења, а то је када неко новац који је зарадио продајом дигиталне имовине у року од 90 дана од дана продаје уложи у основни капитал неког привредног друштва или инвестиционог фонда у Србији. Тада може да рачуна да ће бити ослобођен половине пореза на капитални добитак, као и да ће му држава вратити другу половину коју је платио.

Такође, изменама Закона о порезу на имовину уводи се опорезивање у случају да дигитална имовина буде наслеђена или добијена на поклон. Та стопа износи 1,5 и 2,5 одсто, а која ће бити примењена зависи од тога да ли су оставилац или поклонодавац у ближем или даљем сродству, односно наследном реду.

Дигитална имовина која се назива и „криптоимовина” или „виртуална”, у закону је дефинисана као „дигитални запис вредности који се може дигитално куповати, продавати, размењивати или преносити и који се може користити као средство размене или у сврху улагања”. Најпознатији пример дигиталне имовине у свету је биткоин, а најчешћа технологија којом се дигитална имовина ствара је блокчејн технологија.

Интересантно је да се у поменутом закону наводи да ни држава, ни Народна банка Србије, ни комисија предвиђена законом као надзорни орган и други органи јавне власти не гарантују за вредност дигиталне имовине и не сносе одговорност за било коју евентуалну штету и губитке који настану у вези са обављањем трансакција с дигиталном имовином. Она нема правни статус новца или валуте, али је физичка или правна лица прихватају као средство размене и може се куповати, продавати, размењивати, преносити и чувати електронски.

Предвиђено је и да су пружаоци услуга који су у вези са дигиталном имовином дужни да пре успостављања пословног односа с корисником дигиталне имовине или обављања трансакције с дигиталном имовином тог корисника обавесте о ризицима обављања трансакција. Укључујући ризик од делимичног или потпуног губитка новчаних средстава, као и о томе да се на трансакције с дигиталном имовином не примењују прописи којима се уређује осигурање депозита или заштита инвеститора, као ни прописи којима се уређује заштита корисника финансијских услуга.

То, другим речима, значи да је област дигиталне имовине сфера у којој корисници морају да буду свесни високих ризика који прате та улагања и могућности да уопште неће моћи да поврате своја улагања, као и да у том случају не могу да захтевају одговорност од државе и њених институција (као код осигурања депозита код банака или заштите инвеститора на тржишту капитала).

Корисници услуга дигиталне имовине немају право ни на заштиту права у посебном поступку који се води ради заштите корисника финансијских услуга, већ располажу у крајњој линији судском заштитом ако сматрају да су им права повређена, наведено је у образложењу предлога закона.

Тржишна капитализација свих криптовалута у првој половини новембра 2020. износила је више од 450 милијарди америчких долара и била је скоро дупло већа од тржишне капитализације у 2019. Поређења ради, до 2016. године укупна тржишна капитализација била је испод 18 милијарди америчких долара.