Kup.	Prod.	Sred.
117.02	117.73	117.37
101.32	101.93	101.62
126.88	127.64	127.26

Ekonomija

16.10.2020 u 22:00

Aktuelni savetodavni aranžman koji Srbija ima s Međunarodnim monetarnim fondom (MMF), popularno nazvan „čuvarkuća”, ističe u januaru naredne godine i više nema dileme da li će biti obnovljena saradnja s ovom međunarodnom finansijskom institucijom. Nepoznanicu je razrešio predsednik Srbije izjavom da ćemo imati novi aranžman jer je to pitanje sigurnosti i dobre pozicije na svetskom finansijskom tržištu. I predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić istakla je da je Srbija zainteresovana za nastavak saradnje sa Međunarodnim monetarnim fondom i nakon isteka aktuelnog aranžmana, naglašavajući da takva saradnja najbolje promoviše Srbiju kao ekonomski stabilnu državu i poželjno tržište za ulaganje. Ona je putem video-linka razgovarala sa šefom delegacije MMF-a Janom Kesom Martejnom o aktuelnom

Ekonomija

15.10.2020 u 22:00

MMF: privredni pad Srbije manji od prognoziranog

Globalna recesija koju je izazvala pandemija kovida 19 biće slabija nego što se očekivalo, pa je Međunarodni monetarni fond (MMF) u svojoj najnovijoj ekonomskoj prognozi popravio izglede za svetsku ekonomiju, uključujući i Srbiju. Međunarodni monetarni fond je procenio u oktobarskom izveštaju da će privredni pad Srbije u 2020, kao posledica krize izazvane koronom, biti manji nego što je predviđao u aprilu i da će iznositi 2,5 odsto, a ne tri. Takođe prognozira da će naredne godine srpska ekonomija porasti za 5,5 odsto. U ranijim izveštajima za 2021. i 2022, MMF je predviđao privredni rast od šest odsto. Međunarodni monetarni fond očigledno nije uvažio predviđanja naših zvaničnika po kojima će privredni pad ove godine iznositi minus jedan odsto ili ga uopšte neće biti, odnosno da će

Ekonomija

14.10.2020 u 21:21

Prodaja Komercijalne banke NLB-u pri kraju

Prodaja Komercijalne banke slovenačkoj NLB banci u završnoj je fazi, a zatvaranje transakcije se očekuje do kraja godine, kažu u Ministarstvu finansija za „Politiku”. Proces se odvija u skladu sa kupoprodajnim ugovorom i pozitivnim zakonskim propisima koji regulišu ovu materiju, pojašnjavaju. – U ovoj konkretnoj transakciji potrebne su dozvole organa za zaštitu konkurencije i centralnih banaka više zemalja. Dobijanje dozvola je u toku, a sve se odvija unutar predviđenih vremenskih rokova – kažu u resornom ministarstvu. Svim akcionarima koji su na to imali pravo isplaćene su dividende iz prethodnog perioda, kao i dividende iz 2019. godine, jer je isplata zaostalih dividendi jedan od uslova za zatvaranje transakcije. Takođe, isplaćene su sve nagrade zaposlenima koje su predviđene po

Ekonomija

08.10.2020 u 22:00

Tužbe protiv banaka zagušile sudove

Sudovi su zagušeni tužbama protiv banaka kojima nezadovoljni klijenti, oni koji su podigli kredite, traže da im banke vrate naknade naplaćene na ime troškova obrade kreditnog zahteva. Često je to samo jedan aspekt, jer klijenti banke tuže i po drugim osnovama, kao za visinu kamate i slično. Masovnost tužbi ne čudi s obzirom na to da je cela Srbija oblepljena plakatima kojima se građani i privreda pozivaju da tuže banke. U sudovima je na desetine hiljada tužbi i činjenica je da ima slučajeva da banke presuđuju protiv banaka. Neki klijenti su već i naplatili tužbeni zahtev od banaka, to jest one su im isplatile iznos pomenute naknade za obradu kreditnog zahteva. U pravnim krugovima se može čuti da su se neke banke i posle prvostepene presude osnovnog suda odlučile na isplatu, ne čekajući

Ekonomija

07.10.2020 u 22:00

Svi štampaju novac, a od inflacije ni traga

Zbog ekonomske krize izazvane pandemijom najznačajnije svetske ekonomije štampaju pare ili, kako to ekonomisti kažu, „vode ekspanzivnu monetarnu politiku”. Međutim, svo to štampanje para ni u njihovom, a ni u našem slučaju nije dovelo do povećanja inflacije. A zašto u našem? Pa zato što podaci pokazuju da je i kod nas povećana novčana masa. Prema ekonomskim pravilima, koja smo i mi naučili na teži način u doba hiperinflacije, više novca u opticaju dovodi do veće tražnje za robama i uslugama što posledično vodi povećanju cena, odnosno inflacije. Zašto sada toga nema? Milojko Arsić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, kaže da i u svetu i kod nas postoji nekoliko razloga za relativno malo ubrzanje inflacije uprkos snažnoj monetarnoj ekspanziji. – Najvažniji razlog je snažno

Ekonomija

03.10.2020 u 20:00

Ministarstvo finansija dočekuje MMF lepim vestima

Kada u ponedeljak počnu onlajn razgovori sa Međunarodnim monetarnim fondom (MMF), u okviru aktuelnog aranžmana popularno nazvanog „čuvarkuća”, koji se okončava u januaru 2021. godine, Ministarstvo finansija ih čeka sa lepom vešću da možda privrednog pada u Srbiji neće ni biti ili da će iznositi jedan odsto. Videćemo na kraju ovih onlajn razgovora koji će potrajati dve sedmice kakav će biti stav MMF-a o tome. Podsećanja radi, njihova predviđanja bila su da će Srbija imati privredni pad od tri odsto BDP-a, koji je izrečen u proleće, a koji oni nisu kasnije menjali. Kada je krajem aprila rađen rebalans budžeta, Ministarstvo finansija je nove parametre u državnoj kasi napravilo s predviđanjima o padu od 1,8 odsto. Narodna banka u avgustu je saopštila da je moguće da privredni pad do kraja

Ekonomija

01.10.2020 u 22:00

Može li cena zaduživanja države da bude još niža

Cena zaduživanja države je na istorijski niskom nivou. Na poslednjim septembarskim aukcijama petogodišnje dinarske hartije od vrednosti imale su prinos za investitora od 2,65 odsto. Međutim, procenat realizacije bio je nizak, kao i kod prodaje petogodišnjih evroobveznica po kamati od jedan odsto. U slučaju valutnih papira radi se o reotvaranju emisije iz marta ove godine. Država je očigledno pokušala da dodatno snizi cenu zaduživanja, međutim, bez uspeha, što nameće pitanje ima li granice u smanjivanju kamata, to jest da li je bilo previše ambiciozno da državni dužnički papiri denominovani u evrima imaju prinos za investitora od samo jedan odsto. Ivan Nikolić iz Ekonomskog instituta kaže da to što u pomenute dve aukcije državne hartije od vrednosti nisu prodate u velikom obimu ne

Ekonomija

29.09.2020 u 22:00

Javni dug ne zabrinjava

Javni dug raste, ali to još ne zabrinjava rejting agencije koje prate našu ekonomiju. Agencija Fič, koja je pre nekoliko dana potvrdila raniji nivo rejtinga BB plus sa stabilnim izgledima za dalje povećanje, navodi da se očekuje privremeni blagi porast javnog duga u 2020. godini, dok se u narednim godinama očekuje da se javni dug vrati na prethodni opadajući trend i dostigne 51 odsto BDP-a krajem 2024. godine. Podsećaju da je dug opšte države na kraju 2019. značajno opao na 52,9 odsto BDP-a u odnosu na kraj 2016. godine, kada je iznosio 68,8 odsto BDP-a. Ministar finansija Siniša Mali je rekao tim povodom da je za Srbiju veoma važno da drži javni dug pod kontrolom i da to vide i priznaju drugi i dodao da ćemo zadržati nivo javnog duga ispod 60 odsto BDP-a, a ispunjenje tog odgovornog

Ekonomija

24.09.2020 u 22:00

Za dolazak misije MMF-a se spremaju i budžet i rebalans

Misija Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) započeće 5. oktobra onlajn posetu Srbiji radi još jedne revizije aktuelnog aranžmana popularno nazvanog „čuvarkuća”, a sasvim je izvesno da će tema razgovora biti budžet za 2021. godinu, ali i rebalans državne kase za ovu. Stručnjaci ukazuju da je novo prekrajanje budžeta, posle onog krajem aprila, neminovnost zbog sasvim promenjene strukture prihoda i rashoda. To će biti drugi rebalans u ovoj godini, a razlog je drugačija ekonomska stvarnost kao posledica virusa korona. Prema poslednjem objavljenom podatku Ministarstva finansija s početka septembra, u prvih sedam meseci 2020. godine ostvaren je deficit republičkog budžeta u iznosu od 323,7 milijardi dinara. Podsećanja radi, rebalansom iz aprila bilo je predviđeno da deficit republičke kase bude 348

Ekonomija

22.09.2020 u 22:00

Moratorijum ističe – kako otplatiti dug

Predah u plaćanju kreditnih obaveza prema bankama završava za desetak dana i oni koji su se odlučili za moratorijum od oktobra nastavljaju s plaćanjem obaveza. Kao i u slučaju prvog tromesečnog moratorijuma, tako i u slučaju ovog novog dvomesečnog, za njega se opredelio najveći broj klijenata banaka što građana što preduzeća - 82 odsto dužnika što je gotovo 2,3 miliona fizičkih i pravnih lica. I ovaj zastoj u otplati obaveza odnosi se na kredite, dozvoljeni minus i kreditne kartice koji imaju građani i privreda. Za vreme mirovanja u plaćanju obaveza banke nisu naplaćivale dospele rate, ali jesu obračunavale kamatu. Pošto se period otplate produžava za dva meseca za toliko se obračunava redovna kamata i raspoređuje na ostatak duga. Odnosno, ravnomerno se raspoređuje na period otplate

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Autor: Jovana Rabrenović