Петак, 12.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.02	117.73	117.37
	101.32	101.93	101.62
	126.88	127.64	127.26

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Аутор: Јована Рабреновић

Економија

16.10.2020 у 22:00

Србија ће имати нови аранжман с ММФ-ом

Актуелни саветодавни аранжман који Србија има с Међународним монетарним фондом (ММФ), популарно назван „чуваркућа”, истиче у јануару наредне године и више нема дилеме да ли ће бити обновљена сарадња с овом међународном финансијском институцијом. Непознаницу је разрешио председник Србије изјавом да ћемо имати нови аранжман јер је то питање сигурности и добре позиције на светском финансијском тржишту. И председница Владе Србије Ана Брнабић истакла је да је Србија заинтересована за наставак сарадње са Међународним монетарним фондом и након истека актуелног аранжмана, наглашавајући да таква сарадња најбоље промовише Србију као економски стабилну државу и пожељно тржиште за улагање. Она је путем видео-линка разговарала са шефом делегације ММФ-а Јаном Кесом Мартејном о актуелном петом

Економија

15.10.2020 у 22:00

ММФ: привредни пад Србије мањи од прогнозираног

Глобална рецесија коју је изазвала пандемија ковида 19 биће слабија него што се очекивало, па је Међународни монетарни фонд (ММФ) у својој најновијој економској прогнози поправио изгледе за светску економију, укључујући и Србију. Међународни монетарни фонд је проценио у октобарском извештају да ће привредни пад Србије у 2020, као последица кризе изазване короном, бити мањи него што је предвиђао у априлу и да ће износити 2,5 одсто, а не три. Такође прогнозира да ће наредне године српска економија порасти за 5,5 одсто. У ранијим извештајима за 2021. и 2022, ММФ је предвиђао привредни раст од шест одсто. Међународни монетарни фонд очигледно није уважио предвиђања наших званичника по којима ће привредни пад ове године износити минус један одсто или га уопште неће бити, односно да ће бруто

Економија

14.10.2020 у 21:21

Продаја Комерцијалне банке НЛБ-у при крају

Продаја Комерцијалне банке словеначкој НЛБ банци у завршној је фази, а затварање трансакције се очекује до краја године, кажу у Министарству финансија за „Политику”. Процес се одвија у складу са купопродајним уговором и позитивним законским прописима који регулишу ову материју, појашњавају. – У овој конкретној трансакцији потребне су дозволе органа за заштиту конкуренције и централних банака више земаља. Добијање дозвола је у току, а све се одвија унутар предвиђених временских рокова – кажу у ресорном министарству. Свим акционарима који су на то имали право исплаћене су дивиденде из претходног периода, као и дивиденде из 2019. године, јер је исплата заосталих дивиденди један од услова за затварање трансакције. Такође, исплаћене су све награде запосленима које су предвиђене по

Економија

08.10.2020 у 22:00

Тужбе против банака загушиле судове

Судови су загушени тужбама против банака којима незадовољни клијенти, они који су подигли кредите, траже да им банке врате накнаде наплаћене на име трошкова обраде кредитног захтева. Често је то само један аспект, јер клијенти банке туже и по другим основама, као за висину камате и слично. Масовност тужби не чуди с обзиром на то да је цела Србија облепљена плакатима којима се грађани и привреда позивају да туже банке. У судовима је на десетине хиљада тужби и чињеница је да има случајева да банке пресуђују против банака. Неки клијенти су већ и наплатили тужбени захтев од банака, то јест оне су им исплатиле износ поменуте накнаде за обраду кредитног захтева. У правним круговима се може чути да су се неке банке и после првостепене пресуде основног суда одлучиле на исплату, не чекајући

Економија

07.10.2020 у 22:00

Сви штампају новац, а од инфлације ни трага

Због економске кризе изазване пандемијом најзначајније светске економије штампају паре или, како то економисти кажу, „воде експанзивну монетарну политику”. Међутим, сво то штампање пара ни у њиховом, а ни у нашем случају није довело до повећања инфлације. А зашто у нашем? Па зато што подаци показују да је и код нас повећана новчана маса. Према економским правилима, која смо и ми научили на тежи начин у доба хиперинфлације, више новца у оптицају доводи до веће тражње за робама и услугама што последично води повећању цена, односно инфлације. Зашто сада тога нема? Милојко Арсић, професор на Економском факултету у Београду, каже да и у свету и код нас постоји неколико разлога за релативно мало убрзање инфлације упркос снажној монетарној експанзији. – Најважнији разлог је снажно

Економија

03.10.2020 у 20:00

Министарство финансија дочекује ММФ лепим вестима

Када у понедељак почну онлајн разговори са Међународним монетарним фондом (ММФ), у оквиру актуелног аранжмана популарно названог „чуваркућа”, који се окончава у јануару 2021. године, Министарство финансија их чека са лепом вешћу да можда привредног пада у Србији неће ни бити или да ће износити један одсто. Видећемо на крају ових онлајн разговора који ће потрајати две седмице какав ће бити став ММФ-а о томе. Подсећања ради, њихова предвиђања била су да ће Србија имати привредни пад од три одсто БДП-а, који је изречен у пролеће, а који они нису касније мењали. Када је крајем априла рађен ребаланс буџета, Министарство финансија је нове параметре у државној каси направило с предвиђањима о паду од 1,8 одсто. Народна банка у августу је саопштила да је могуће да привредни пад до краја године

Економија

01.10.2020 у 22:00

Може ли цена задуживања државе да буде још нижа

Цена задуживања државе је на историјски ниском нивоу. На последњим септембарским аукцијама петогодишње динарске хартије од вредности имале су принос за инвеститора од 2,65 одсто. Међутим, проценат реализације био је низак, као и код продаје петогодишњих еврообвезница по камати од један одсто. У случају валутних папира ради се о реотварању емисије из марта ове године. Држава је очигледно покушала да додатно снизи цену задуживања, међутим, без успеха, што намеће питање има ли границе у смањивању камата, то јест да ли је било превише амбициозно да државни дужнички папири деноминовани у еврима имају принос за инвеститора од само један одсто. Иван Николић из Економског института каже да то што у поменуте две аукције државне хартије од вредности нису продате у великом обиму не говори о

Економија

29.09.2020 у 22:00

Јавни дуг не забрињава

Јавни дуг расте, али то још не забрињава рејтинг агенције које прате нашу економију. Агенција Фич, која је пре неколико дана потврдила ранији ниво рејтинга ББ плус са стабилним изгледима за даље повећање, наводи да се очекује привремени благи пораст јавног дуга у 2020. години, док се у наредним годинама очекује да се јавни дуг врати на претходни опадајући тренд и достигне 51 одсто БДП-а крајем 2024. године. Подсећају да је дуг опште државе на крају 2019. значајно опао на 52,9 одсто БДП-а у односу на крај 2016. године, када је износио 68,8 одсто БДП-а. Министар финансија Синиша Мали је рекао тим поводом да је за Србију веома важно да држи јавни дуг под контролом и да то виде и признају други и додао да ћемо задржати ниво јавног дуга испод 60 одсто БДП-а, а испуњење тог одговорног

Економија

24.09.2020 у 22:00

За долазак мисије ММФ-а се спремају и буџет и ребаланс

Мисија Међународног монетарног фонда (ММФ) започеће 5. октобра онлајн посету Србији ради још једне ревизије актуелног аранжмана популарно названог „чуваркућа”, а сасвим је извесно да ће тема разговора бити буџет за 2021. годину, али и ребаланс државне касе за ову. Стручњаци указују да је ново прекрајање буџета, после оног крајем априла, неминовност због сасвим промењене структуре прихода и расхода. То ће бити други ребаланс у овој години, а разлог је другачија економска стварност као последица вируса корона. Према последњем објављеном податку Министарства финансија с почетка септембра, у првих седам месеци 2020. године остварен је дефицит републичког буџета у износу од 323,7 милијарди динара. Подсећања ради, ребалансом из априла било је предвиђено да дефицит републичке касе буде 348

Економија

22.09.2020 у 22:00

Мораторијум истиче – како отплатити дуг

Предах у плаћању кредитних обавеза према банкама завршава за десетак дана и они који су се одлучили за мораторијум од октобра настављају с плаћањем обавеза. Као и у случају првог тромесечног мораторијума, тако и у случају овог новог двомесечног, за њега се определио највећи број клијената банака што грађана што предузећа - 82 одсто дужника што је готово 2,3 милиона физичких и правних лица. И овај застој у отплати обавеза односи се на кредите, дозвољени минус и кредитне картице који имају грађани и привреда. За време мировања у плаћању обавеза банке нису наплаћивале доспеле рате, али јесу обрачунавале камату. Пошто се период отплате продужава за два месеца за толико се обрачунава редовна камата и распоређује на остатак дуга. Односно, равномерно се распоређује на период отплате

Претходна Следећа

Почетна / Јована Рабреновић

12.06.2026 у 01:52

Аргентина прва, селекција Шпаније друга, Француска је пала са прве на трећу

12.06.2026 у 01:31

Три црвена картона и победа Мексика против Јужне Африке на отварању СП

12.06.2026 у 01:09

Каласова реаговала на документ француске владе

12.06.2026 у 00:50

Кошаркаши Барселоне победили Тенерифе и повели 2:0 у полуфиналу плеј-офа

12.06.2026 у 00:42

Убијен мушкарац у Параћину

12.06.2026 у 00:24

Приведена двојица директора српских ОШ из Косовске Каменице