Kup.	Prod.	Sred.
117.03	117.73	117.38
101.13	101.74	101.43
127.07	127.83	127.45

Ekonomija

30.03.2019 u 22:00

Rešenje za „švajcarske kredite” zavisi od stava Kasacionog suda

Kakvo će biti rešenje problema zaduženih u švajcarskim francima zavisi pre svega od Vrhovnog kasacionog suda (VKS), odnosno od njegovog stava po tom pitanju koji će, kako je najavljeno, obnarodovati u utorak. Bez toga nema ni stava banaka, a ni države. U Udruženju banaka rekli su za „Politiku” da još nemaju komentar na predlog predsednika Srbije Aleksandra Vučića o tome kako da se problem 16.800 dužnika za stambeni kredit u ovoj valuti reši. Podsećanja radi, Dragomir Milojević, vršilac funkcije predsednika VKS, rekao je pre dva dana da će u utorak građansko odeljenje na sednici doneti stav koji će biti uputstvo i putokaz nižestepenim sudovima šta treba utvrđivati i kako postupati u predmetima oko zaduživanja u švajcarskim francima. U tim predmetima radi se o različitim zahtevima iz

Ekonomija

27.03.2019 u 23:00

Povećanje zarada u javnom sektoru najzad vidljivo

Prosečna plata u Srbiji u januaru iznosila je 54.521 dinar i znatno je veća u odnosu na sumu koju je radni narod u proseku primao ne samo mesec dana pre toga, već i ranije. Podsećanja radi, prosečna neto zarada u celoj prošloj godini bila je oko 49.000 dinara, tako da je ovo povećanje od oko 5.500 dinara mesečno. Šta je razlog za toliko povećanje? Odgovor je jednostavan, a i dobro poznat. To je povećanje plata u javnom sektoru od prvog meseca ove godine. Drugi razlog je rast minimalnih zarada sa 143 na 155,3 dinara po satu, što je porast od 8,6 odsto.

Ekonomija

22.03.2019 u 17:02

Najskuplja bankarska usluga je dozvoljeni minus

Pretraživač cena bankarskih usluga na sajtu Narodne banke, koji postoji od pre nekoliko dana, pokazuje da one jesu različite, ali ipak ne drastično. Banke, na primer, ne naplaćuju otvaranje tekućeg računa, ali njegovo korišćenje, ili kako bankari popularno kažu vođenje, plaća se od 70 dinara, koliko to svojim klijentima penzionerima naplaćuje Poštanska štedionica, pa do 300 dinara mesečno. „Šarenilo” je i kod izdavanja čekova. Neke banke ih uopšte ne izdaju, u nekima je prvih pet besplatno, kao u Komercijalnoj banci, dok Poštanska pravi razliku – ako je klijent došao u poslovnicu po njih, tada mu naplaćuje samo pet dinara po čeku, dok slanje deset čekova na kućnu adresu košta ukupno 200 dinara. Cilj pretraživača Narodne banke bio je da građani mogu da uporede sve tarife koje banke naplaćuju za

Ekonomija

20.03.2019 u 21:00

Sudovi protiv osiguranja stambenih kredita kod Nacionalne korporacije

Mira D. ovih dana uzima kredit za stan i kao jedan od mnogih troškova plaća premiju osiguranja Nacionalnoj korporaciji za osiguranje stambenih kredita (NKOSK). Zašto na to pristaje kada u medijima vidi da sudovi donose pravosnažne presude da klijenti nisu morali da plate taj trošak. – Zato što je to uslov bez koga mi banka ne bi odobrila kredit. Proveravala sam i ima banaka koje ne traže da se plati to osiguranje, ali je njihova kamata viša. Meni banka trenutno odobrava zajam na 28 godina po kamati od 2,3 odsto. Izračunala sam da mi je svejedno da sada platim tih 1,75 odsto provizije što je 665 evra ili da taj trošak plaćam svakog meseca do kraja otplate. Dugo sam klijent banke, odgovara mi ponuda, kao i drugi njeni uslovi – kaže Mira D. Udruženje „Efektiva” je ovih dana

Ekonomija

19.03.2019 u 23:00

Klikom do banke s najboljom ponudom

Narodna banka Srbije (NBS) od juče na sajtu objavljuje koliko koštaju glavne bankarske usluge za fizička i pravna lica u svim bankama u Srbiji. I ne samo to. Moguće je na istom sajtu uporediti koliko u kojoj banci te provizije koštaju. Reč je o 14 glavnih naknada za fizička lica i 18 za pravna lica i preduzetnike. Pretrage su omogućene na nekoliko načina, centralna banka redovno će ažurirati podatke kada ih banke promene, a one odgovaraju za njihovu tačnost. Drugim rečima, na sajtu NBS moći će da se uporedi koliko koja od 27 banaka naplaćuju vođenje tekućeg računa, čekove, uslugu elektronskog i mobilnog bankarstva, izdavanje platnih kartica i mnoge druge usluge

Ekonomija

17.03.2019 u 23:30

Velika preduzeća ugašena, mala preslaba

U ličnoj karti srpske privrede „piše” da je mahom čine mala i srednja preduzeća (MSP), a da je malo onih velikih. Da li bi nam bilo bolje kada bi bilo upravo onih velikih? Čini se da bi, jer upravo su ona motor privrednog rasta. U Nemačkoj, na primer, u 2016. godini velika preduzeća pravila su dodatu vrednost u sektorima visokih i srednjih tehnologija u čak 70,3 odsto slučajeva. Kod zemalja Višegradske grupe – Češkoj, Mađarskoj, Poljskoj i Slovačkoj velika preduzeća su kod visokih tehnologija ostvarivala 51 odsto dodate vrednosti, a velika preduzeća u Srbiji „napravila” su samo 27,8 odsto dodate vrednosti. Ovo pokazuje analiza nefinansijsko-poslovnog sektora Ivana Nikolića, sa Ekonomskog instituta u Beogradu. On kaže da, zbog drastičnog uništavanja ozbiljnih, velikih preduzeća i

Ekonomija

06.03.2019 u 11:32

Najveće plate u Beogradu, a najmanje u Svrljigu

Prošle godine najviše su bile plate Beograđana, a najmanje žitelja Svrljiga. Najviši prosek zarada imali su žitelji Vračara – 78.619 dinara, zatim stanovnici Novog Beograda, koji su kući nosili 75.469 dinara, slede oni sa Starog grada s platom od 74.332 dinara. Na četvrtom mestu po visini zarade u Srbiji su stanovnici Savskog venca, s prosečnom platom od 67.111 dinara, a peti su Lazarevčani, koji su primali u proseku 64.243 dinara. Prosečna plata za grad Beograd lane je bila 60.689 dinara, dok je prosek zarada na nivou cele republike bio 49.650 dinara

Ekonomija

02.03.2019 u 17:12

Privredni rast najveća boljka

Glavni razlozi za usporavanje privrednog rasta Srbije su korupcija, zaostajanje kad je reč o vladavini prava, nedovoljno učešće investicija u bruto domaćem proizvodu (BDP) i loš obrazovni sistem. Ovo se navodi u dokumentu Fiskalnog saveta (FS) pod naslovom „Zašto privredni rast Srbije zaostaje” pripremljenom za „Kopaonik biznis forum”. Autori dokumenta navode da je nizak privredni rast osnovni ekonomski problem Srbije, jer sprečava osetnije povećanje životnog standarda građana i sustizanje ekonomski razvijenijih zemalja Evrope. Srbija u brzini privrednog rasta podbacuje od 1,5 do dva procentna poena

Ekonomija

27.02.2019 u 23:00

Softver disciplinuje menjače

Od početka godine u menjačnicama nema drastičnih razlika u kursu evra, jer je Narodna banka Srbije (NBS) od 1. januara 2019. godine propisala da evropska valuta može da se kupuje i prodaje u rasponu od plus, minus 1,25 odsto u odnosu na zvanični srednji kurs dinara prema evru koji važi na taj dan. Centralna banka nije se zadovoljila samo pukim kontrolisanjem da li to menjači poštuju, već je napravila i softver koji oni moraju da primenjuju. Naime, NBS je promenila softver, koji ovlašćeni menjači koriste na oko 2.700 menjačkih mesta, i praktično je aplikacijom onemogućeno da ovlašćeni menjači na oko 75 odsto menjačkih mesta kurs za evro formiraju u većem rasponu od plus, minus 1,25 odsto u odnosu na zvanični srednji kurs dinara prema evru koji važi na taj dan. Takođe, onemogućeno

Ekonomija

23.02.2019 u 22:00

Sve bankarske reklame pod lupom Narodne banke

To što se bankarima dopada njihova reklamna kampanja za neki kredit ili karticu više neće biti dovoljno, odnosno njihova reč neće biti poslednja. Definitivna će biti Narodne banke Srbije (NBS) koja namerava da ubuduće prati kako se davaoci finansijskih usluga oglašavaju, da li su im reklame tačne, pristojne, da li vređaju klijente ili konkurenciju. NBS će, prilikom prethodne kontrole novih proizvoda, izričito zahtevati da joj se dostave oglasne poruke, odnosno opis oglasne kampanje kako bi mogla da oceni da li su usaglašeni sa odlukom koja reguliše standarde i pravila. I ne samo to. Centralna banka će „reagovati merama iz svoje nadležnosti kada uoči bilo koje nepravilnosti”. Ubuduće banke neće moći da kažu mi smo najbolji, najpovoljniji, niko kao mi, vaša štednja je kod nas

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Autor: Jovana Rabrenović