Kup.	Prod.	Sred.
117.03	117.73	117.38
101.13	101.74	101.43
127.07	127.83	127.45

Ekonomija

22.02.2019 u 20:00

Vredelo 240 miliona, a prodato za 11 miliona evra

U oktobru prošle godine ministar finansija, Siniša Mali, najavio je da će država da proda sporna i nenaplativa potraživanja banaka u stečaju u iznosu od 240 miliona evra. Reč je o dugovima Agrobanke, Nove Agrobanke, Razvojne banke Vojvodine, Univerzalne banke, Privredne banke Beograd i potraživanjima Agencije za osiguranje depozita (AOD) prema pravnim licima. Pre nekoliko dana saopšteno je da je najbolju ponudu od 11,29 miliona evra dala jedna nemačka kompanija. Nešto što, istina, formalnopravno vredi 240 miliona evra, prodato je za 11 miliona evra, tačnije, za manje od pet odsto prvobitnog duga. Radi se o propalim bankama, koje su stečaju, i problematičnim potraživanjima. Ljubodrag Savić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, kaže da to najbolje govori o srpskoj

Ekonomija

20.02.2019 u 23:30

Veće plate su protivotrov za napuštanje zemlje

Iako je Srbija sprovela fiskalnu konsolidaciju postoje strukturni problemi koji su srednjoročno rizični za budžet. Državna preduzeća imaju višak zaposlenih, nedovoljno investiraju i nedovoljno su uspešna. Slab kvalitet infrastrukture i usluga državne administracije negativno utiče na konkurentnost privatnih firmi. Na primer, prosečna brzina vozova u Srbiji je oko 30 kilometara na sat, što je sporije nego pre sto godina. Pravosudni postupci su vrlo spori, a ishodi često nejasni. Veštine, kao i motivacija državnih službenika da poprave usluge i poslovanje javnog sektora su slabi, a procesi su često veoma birokratski, komplikovani i netransparentni

Hronika

18.02.2019 u 20:20

Internet lopovi operišu noću i za praznike

Prilikom plaćanja robe i usluga na internetu mnogi su se opekli. Posle iskustva čitateljke, kojoj su hakeri u Holandiji skinuli s računa 250 dolara, mnogi su potvrdili da se i njima tako nešto desilo. Slično je prošla i čitateljka koja je baš na sajtu s holandskom adresom kupila fotografije za internet prezentaciju svoje firme. Ona se, međutim, nije zadovoljila time da su je opljačkali i „nikom ništa”, već je pisala tamošnjoj policiji i obavestila ih je ko joj je, bar sudeći po sms-u, ukrao pare, odnosno s koje adrese joj je skinut novac. Odgovor ju je iznenadio. Ukratko holandska policija joj je otpisala da ne mogu ništa da učine, jer im je ona dobrovoljno dala podatke o platnoj kartici. Da se nije lako odlučiti da na nekom sajtu, pa i onom svetski poznatom, ostaviš svoje podatke

Ekonomija

14.02.2019 u 16:46

Modeli Fiskalnog saveta povećavaju penzije za oko šest odsto

Fiskalni savet (FS) ponudio je prošle sedmice pet modela za usklađivanje penzija i za sve njih se može reći da su izdašni u pogledu povećanja primanja najstarijih. Ukoliko se uzme u obzir koliko su u poslednjih 11 godina iznosili inflacija, rast zarada, kao i povećanje BDP-a, penzionerima bi, da je primenjen neki od pet ponuđenih modela, u tom periodu sledovalo povećanje od 5,9 do 6,6 odsto godišnje. Podsećanja radi, FS je predložio da se penzije ubuduće mogu usklađivati sa inflacijom i delom rasta bruto domaćeg proizvoda (BDP) većim od dva odsto, zatim po 50 odsto sa inflacijom i rastom BDP-a, kao i po 50 odsto sa inflacijom i rastom prosečnih zarada. Alternativa je da se penzije usklađuju 40 odsto sa inflacijom i 60 odsto sa rastom prosečnih zarada, kao i 30 odsto sa inflacijom i 70

Ekonomija

07.02.2019 u 19:20

Pet modela za usklađivanje penzija od 2020.

Kako će se usklađivati penzije od 2020. godine još nije definisano, a u Fiskalnom savetu kažu da bi usvajanje nove formule za usklađivanje penzija trebalo da bude jedan od prioriteta ekonomske politike u 2019. godini. Predložili su pet modela i ponudili ih juče javnosti na diskusiju. Po njihovim rečima, sve formule su ekonomski održive i izdašnije od dosadašnje, uz uslov da se istraje na reformama iz 2014. godine. Jedno od budućih rešenja može biti usklađivanje sa inflacijom i delom rasta bruto domaćeg proizvoda (BDP) preko dva odsto, zatim po 50 odsto sa inflacijom i rastom BDP-a, kao i po 50 odsto sa inflacijom i rastom prosečnih zarada. Alternativa je da se penzije usklađuju 40 odsto sa inflacijom i 60 odsto sa rastom prosečnih zarada, kao i 30 odsto sa inflacijom i 70 odsto sa

Ekonomija

03.02.2019 u 21:00

Dinarska štednja isplativija od devizne

Štediša koji je u decembru 2012. položio na dinarsku štednju 100.000 dinara i obnavljao ugovor svake godine dobio je u decembru 2018. godine gotovo 26.500 dinara (225 evra) više od štediše koji je u istom periodu i uz iste pretpostavke položio na deviznu štednju evre u protivvrednosti 100.000 dinara. Do ovog podatka je došla Narodna banka Srbije u najnovijoj Analizi o isplativosti dinarske i devizne štednje, koja ukazuje na to da je unosnija štednja u domaćoj nego u stranoj valuti, kako u dugom, tako i u kratkom roku.

Ekonomija

27.01.2019 u 21:31

Kad bankomat proguta pare

Beograđanin G. A. prilično se pomučio kako bi podigao platu koju mu je preduzeće uplatilo još pre Nove godine. Razlog je to što mu je bankomat „progutao” pare, odnosno nije ih isplatio, a banka je novac knjižila kao da jeste. Put do para trajao je čak dve sedmice. – Ubacio sam karticu, mašina je radila kao da broji pare i stala. Bankomat mi je, na sreću, karticu vratio, jer da nije onda bih još i na nju morao da čekam ko zna koliko. Logično bi bilo da banka klijentu pare sa računa skine tek kada ih isplati, a ne tek kada on zatraži isplatu. Softver banke napravljen je na štetu klijenata. To se vidi po tome što nalog za plaćanje nije povezan s informacijom da li u bankomatu ima para – kaže naš čitalac koji je po zanimanju kompjuterski programer što se i vidi iz njegove ilustracije

Ekonomija

19.01.2019 u 21:00

Sporazum sa Evroazijskom ekonomskom unijom na čekanju zbog cigareta, vinjaka i sira

Sporazum o slobodnoj trgovini sa Evroazijskom ekonomskom unijom (EAEU) nije parafiran prilikom posete Srbiji Vladimira Putina, predsednika Ruske Federacije, iako je to bilo najavljivano. Razlog je to što prilikom poslednje runde pregovora 10. i 11. januara u Beogradu nije postignut dogovor o kvotama za nekoliko proizvoda. To su vinjak, cigarete i određena tarifna linija tvrdih sireva. Kako se saznaje, postignut je dogovor o izvozu voćnih rakija bez kvantitativnih ograničenja. Led nije probijen za šećer i živinsko meso s obrazloženjem da to nikome ne daju i da je to povlastica za članove nekadašnje Zajednice Nezavisnih Država. Rampa i dalje važi za automobile. Uprkos tome što još nismo uspeli da proširimo spisak bescarinskog izvoza za ovih nekoliko proizvoda, mi i sada imamo velike beneficije

Ekonomija

12.01.2019 u 19:50

Uskoro se gasi oko 22.400 „uspavanih firmi”

Oko 22.400 preduzeća za pet meseci prestaće da postoji, odnosno biće prinudno likvidirano. Razlog je to što Agenciji za privredne registre (APR) nisu dostavili finansijske izveštaje za prethodne tri godine. Zakon o privrednim društvima predviđa da je to dovoljan razlog za njihovu likvidaciju, međutim postupci prinudne likvidacije do sada nisu bili pokretani. U APR-u kažu da, prema podacima o broju obveznika podnošenja finansijskih izveštaja, oko 30.000 pravnih lica nije podnelo finansijske izveštaje dve uzastopne godine zaredom, što je bila njihova zakonska obaveza koja proizlazi iz Zakona o računovodstvu. U skladu sa novim zakonom o privrednim društvima, APR je poslednjeg dana prošle godine obavestila oko 22.400 privrednih društava da su se stekli razlozi za prinudnu likvidaciju, a ti

Ekonomija

10.01.2019 u 15:51

„Telekom” juri milion korisnika

„Telekom Srbija” nastavio je da se širi na tržištu kablovskih operatera što je uprava kompanije već ranije najavila kao strategiju. Posle kupovine Kopernikus kablovskog operatera pre nekoliko dana je obnarodovano da je nacionalni mobilni i sada već kablovski operater kupio još dve firme iz branše – „Radijus vektor” i „AVkom”. I ne samo to. Pregovaraju da kupe još pet manjih operatera, a ceo posao bi trebalo da bude završen u prvom kvartalu ove godine. Vladimir Lučić, koordinator za internet i multimediju „Telekom Srbija grupe” i direktor „Mtela” izjavio je da je kupovina kablovskih operatera uslov za realizaciju razvojne strategije „Milion plus”, kojom treba da dođu do više od milion korisnika televizije i interneta. Poslednjom kupovinom dobili su 120.000 novih internet i televizijskih

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Autor: Jovana Rabrenović