Субота, 13.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.03	117.73	117.38
	101.13	101.74	101.43
	127.07	127.83	127.45

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Аутор: Јована Рабреновић

Економија

22.02.2019 у 20:00

Вредело 240 милиона, а продато за 11 милиона евра

У октобру прошле године министар финансија, Синиша Мали, најавио је да ће држава да прода спорна и ненаплатива потраживања банака у стечају у износу од 240 милиона евра. Реч је о дуговима Агробанке, Нове Агробанке, Развојне банке Војводине, Универзалне банке, Привредне банке Београд и потраживањима Агенције за осигурање депозита (АОД) према правним лицима. Пре неколико дана саопштено је да је најбољу понуду од 11,29 милиона евра дала једна немачка компанија. Нешто што, истина, формалноправно вреди 240 милиона евра, продато је за 11 милиона евра, тачније, за мање од пет одсто првобитног дуга. Ради се о пропалим банкама, које су стечају, и проблематичним потраживањима. Љубодраг Савић, професор на Економском факултету у Београду, каже да то најбоље говори о српској транзицији и

Економија

20.02.2019 у 23:30

Веће плате су противотров за напуштање земље

Иако је Србија спровела фискалну консолидацију постоје структурни проблеми који су средњорочно ризични за буџет. Државна предузећа имају вишак запослених, недовољно инвестирају и недовољно су успешна. Слаб квалитет инфраструктуре и услуга државне администрације негативно утиче на конкурентност приватних фирми. На пример, просечна брзина возова у Србији је око 30 километара на сат, што је спорије него пре сто година. Правосудни поступци су врло спори, а исходи често нејасни. Вештине, као и мотивација државних службеника да поправе услуге и пословање јавног сектора су слаби, а процеси су често веома бирократски, компликовани и нетранспарентни

Хроника

18.02.2019 у 20:20

Интернет лопови оперишу ноћу и за празнике

Приликом плаћања робе и услуга на интернету многи су се опекли. После искуства читатељке, којој су хакери у Холандији скинули с рачуна 250 долара, многи су потврдили да се и њима тако нешто десило. Слично је прошла и читатељка која је баш на сајту с холандском адресом купила фотографије за интернет презентацију своје фирме. Она се, међутим, није задовољила тиме да су је опљачкали и „ником ништа”, већ је писала тамошњој полицији и обавестила их је ко јој је, бар судећи по смс-у, украо паре, односно с које адресе јој је скинут новац. Одговор ју је изненадио. Укратко холандска полиција јој је отписала да не могу ништа да учине, јер им је она добровољно дала податке о платној картици. Да се није лако одлучити да на неком сајту, па и оном светски познатом, оставиш своје податке прича

Економија

14.02.2019 у 16:46

Модели Фискалног савета повећавају пензије за око шест одсто

Фискални савет (ФС) понудио је прошле седмице пет модела за усклађивање пензија и за све њих се може рећи да су издашни у погледу повећања примања најстаријих. Уколико се узме у обзир колико су у последњих 11 година износили инфлација, раст зарада, као и повећање БДП-а, пензионерима би, да је примењен неки од пет понуђених модела, у том периоду следовало повећање од 5,9 до 6,6 одсто годишње. Подсећања ради, ФС је предложио да се пензије убудуће могу усклађивати са инфлацијом и делом раста бруто домаћег производа (БДП) већим од два одсто, затим по 50 одсто са инфлацијом и растом БДП-а, као и по 50 одсто са инфлацијом и растом просечних зарада. Алтернатива је да се пензије усклађују 40 одсто са инфлацијом и 60 одсто са растом просечних зарада, као и 30 одсто са инфлацијом и 70 одсто са

Економија

07.02.2019 у 19:20

Пет модела за усклађивање пензија од 2020.

Како ће се усклађивати пензије од 2020. године још није дефинисано, а у Фискалном савету кажу да би усвајање нове формуле за усклађивање пензија требало да буде један од приоритета економске политике у 2019. години. Предложили су пет модела и понудили их јуче јавности на дискусију. По њиховим речима, све формуле су економски одрживе и издашније од досадашње, уз услов да се истраје на реформама из 2014. године. Једно од будућих решења може бити усклађивање са инфлацијом и делом раста бруто домаћег производа (БДП) преко два одсто, затим пo 50 одсто са инфлацијом и растом БДП-а, као и по 50 одсто са инфлацијом и растом просечних зарада. Алтернатива је да се пензије усклађују 40 одсто са инфлацијом и 60 одсто са растом просечних зарада, као и 30 одсто са инфлацијом и 70 одсто са растом

Економија

03.02.2019 у 21:00

Динарска штедња исплативија од девизне

Штедиша који је у децембру 2012. положио на динарску штедњу 100.000 динара и обнављао уговор сваке године добио је у децембру 2018. године готово 26.500 динара (225 евра) више од штедише који је у истом периоду и уз исте претпоставке положио на девизну штедњу евре у противвредности 100.000 динара. До овог податка је дошла Народна банка Србије у најновијој Анализи о исплативости динарске и девизне штедње, која указује на то да је уноснија штедња у домаћој него у страној валути, како у дугом, тако и у кратком року.

Економија

27.01.2019 у 21:31

Кад банкомат прогута паре

Београђанин Г. А. прилично се помучио како би подигао плату коју му је предузеће уплатило још пре Нове године. Разлог је то што му је банкомат „прогутао” паре, односно није их исплатио, а банка је новац књижила као да јесте. Пут до пара трајао је чак две седмице. – Убацио сам картицу, машина је радила као да броји паре и стала. Банкомат ми је, на срећу, картицу вратио, јер да није онда бих још и на њу морао да чекам ко зна колико. Логично би било да банка клијенту паре са рачуна скине тек када их исплати, а не тек када он затражи исплату. Софтвер банке направљен је на штету клијената. То се види по томе што налог за плаћање није повезан с информацијом да ли у банкомату има пара – каже наш читалац који је по занимању компјутерски програмер што се и види из његове илустрације поменутог

Економија

19.01.2019 у 21:00

Споразум са Евроазијском економском унијом на чекању због цигарета, вињака и сира

Споразум о слободној трговини са Евроазијском економском унијом (ЕАЕУ) није парафиран приликом посете Србији Владимира Путина, председника Руске Федерације, иако је то било најављивано. Разлог је то што приликом последње рунде преговора 10. и 11. јануара у Београду није постигнут договор о квотама за неколико производа. То су вињак, цигарете и одређена тарифна линија тврдих сирева. Како се сазнаје, постигнут је договор о извозу воћних ракија без квантитативних ограничења. Лед није пробијен за шећер и живинско месо с образложењем да то никоме не дају и да је то повластица за чланове некадашње Заједнице Независних Држава. Рампа и даље важи за аутомобиле. Упркос томе што још нисмо успели да проширимо списак бесцаринског извоза за ових неколико производа, ми и сада имамо велике бенефиције

Економија

12.01.2019 у 19:50

Ускоро се гаси око 22.400 „успаваних фирми”

Око 22.400 предузећа за пет месеци престаће да постоји, односно биће принудно ликвидирано. Разлог је то што Агенцији за привредне регистре (АПР) нису доставили финансијске извештаје за претходне три године. Закон о привредним друштвима предвиђа да је то довољан разлог за њихову ликвидацију, међутим поступци принудне ликвидације до сада нису били покретани. У АПР-у кажу да, према подацима о броју обвезника подношења финансијских извештаја, око 30.000 правних лица није поднело финансијске извештаје две узастопне године заредом, што је била њихова законска обавеза која произлази из Закона о рачуноводству. У складу са новим законом о привредним друштвима, АПР је последњег дана прошле године обавестила око 22.400 привредних друштава да су се стекли разлози за принудну ликвидацију, а ти

Економија

10.01.2019 у 15:51

„Телеком” јури милион корисника

„Телеком Србија” наставио је да се шири на тржишту кабловских оператера што је управа компаније већ раније најавила као стратегију. После куповине Коперникус кабловског оператера пре неколико дана је обнародовано да је национални мобилни и сада већ кабловски оператер купио још две фирме из бранше – „Радијус вектор” и „АВком”. И не само то. Преговарају да купе још пет мањих оператера, а цео посао би требало да буде завршен у првом кварталу ове године. Владимир Лучић, координатор за интернет и мултимедију „Телеком Србија групе” и директор „Мтела” изјавио је да је куповина кабловских оператера услов за реализацију развојне стратегије „Милион плус”, којом треба да дођу до више од милион корисника телевизије и интернета. Последњом куповином добили су 120.000 нових интернет и телевизијских

Претходна Следећа

Почетна / Јована Рабреновић

13.06.2026 у 10:48

Барбарез: Резултат је реалан, бод против Kанаде је задовољавајући

13.06.2026 у 10:47

Дрвеће можда складишти мање угљен-диоксида него што се мислило

13.06.2026 у 10:42

Ни евро више Украјини за рат и корупцију

13.06.2026 у 10:35

Кина: САД злоупотребљава националну безбедност

13.06.2026 у 10:34

Сутра наранџасти метео-аларм на северу Србије

13.06.2026 у 10:32

Индијски војни авион срушио се при слетању у Асаму