Kup.	Prod.	Sred.
117.03	117.73	117.38
101.13	101.74	101.43
127.07	127.83	127.45

Ekonomija

07.01.2019 u 21:24

Dobar račun privatnih penzija

Privatni penzioni fondovi u Srbiji postoje već dvanaest godina i sada već oko 190.000 ljudi uplaćuje privatnu penziju. To je tek oko deset odsto svih zaposlenih. Broj onih koji na ovaj način obezbeđuju sigurnost u starosti povećava se tek za nekoliko procenata godišnje uprkos tome što je matematika na strani privatnih penzija. Jasno je, međutim, da je prosečna zarada od samo 420 evra ograničenje da veći broj ljudi o tome razmišlja. Za privatne penzije najviše uplaćuju poslodavci za svoje zaposlene što je i razumljivo, jer na ovaj način zaposleni, odnosno poslodavci štede zato što je uplata doprinosa u dobrovoljne penzijske fondove

Ekonomija

05.01.2019 u 09:23

Rok otplate keš kredita skraćen na osam godina

Gotovinski krediti ubuduće neće moći da se otplaćuju na deset godina, što je bila ponuda mnogih banaka. Narodna banka Srbije (NBS) naložila im je da ove godine rok za otplatu keš zajmova skrate na osam godina, dogodine na sedam, a od od 2021. na najviše šest godina. Ovo ograničenje važi i za potrošačke kredite, osim onih za kupovinu automobila koji će i ubuduće moći da se otplaćuju osam godina. Podrazumeva se, ograničenja važe za novoodobrene kredite. Centralna banka je ograničila i ukupnu mesečnu zaduženost na maksimalnih 60 odsto plate ili penzije. Pojednostavljeno, ako neko ima neto zaradu 50.000 dinara, rata ne može da prelazi 30.000 dinara. Upravo zahvaljujući dužim rokovima otplate, mnogi dužnici su dobili manju mesečnu ratu i tako uspeli da se uklope u kriterijume kreditne

Ekonomija

04.01.2019 u 22:10

Kovačević: Privredni rast Srbije među najvećim u regionu

Bruto domaći proizvod (BDP) Srbije u 2018. godini porastao je za 4,4 odsto, čime je nastavljen ciklus koji je počeo još 2014. godine. U ostvarenim rezultatima vidi se potencijal budućeg rasta, zato što investicije napreduju brže od BDP-a, kao i potrošnja. I potrošnja i investicije prošle godine su rasle po stopi od 9,1 odsto BDP-a, znači duplo brže, kaže za „Politiku” Miladin Kovačević, direktor Republičkog zavoda za statistiku. – Notorna je neistina koja se ovih dana iznosi u medijima da je Srbija prošle godine bila među dve najsporije rastuće privrede u regionu. Privredni rast u Srbiji je bio 4,4 odsto, u Crnoj Gori 4,8 odsto. Svi ostali imali su niži rast, Hrvatska 2,8 odsto, na primer. Visok rast Crna Gora duguje prevashodno rastu vrednosti građevinskih radova od 21 odsto, odnosno

Ekonomija

30.12.2018 u 21:00

Srbiji tržište od 185 miliona potrošača Evroazijske unije

Srbija sve više otvara vrata velikog evroazijskog tržišta. Sporazumom o slobodnoj trgovini sa Evroazijskom ekonomskom unijom (EAEU), koji bi trebalo da bude potpisan u 2019. godini, proširiće trgovinski prostor za svoju robu po povlašćenim uslovima na još dve zemlje – Jermeniju i Kirgiziju. Ko što je poznato, mi već imamo sporazume o slobodnoj trgovini s Ruskom Federacijom (RF), Belorusijom i Kazahstanom. I ne samo to. Sporazum, koji bi trebalo da bude parafiran prilikom posete Vladimira Putina, predsednika Ruske Federacije Srbiji, 17. januara 2019. zameniće postojeća tri bilateralna sporazuma o slobodnoj trgovini koja imamo sa pomenute tri zemlje. Kako pojašnjavaju u Ministarstvu trgovine, verovatno poslednja runda pregovora planira se za 10. i 11. januar u Beogradu. Nakon

Ekonomija

20.12.2018 u 17:30

Posle četiri godine, EU zaustavlja štampariju evra

Evropska centralna banka (ECB) saopštila je pre nekoliko dana da će krajem godine da zaustavi štampariju novca, koja je zahuktalo radila čak četiri godine. ECB je svakog meseca kupovala od banaka vladine i kompanijske obveznice, najpre u vrednosti 60 milijardi evra mesečno, a kako su mere za oporavak privrede davale rezultate iznos je smanjivala na kraju i na 15 milijardi evra mesečno. Kroz program podsticaja, koji ne obuhvata samo štampanje para, u finansijski sistem evrozone upumpano je čak 2,6 biliona evra. Ekonomija evrozone je u međuvremenu osnažila, privredni rast je ravnomeran, inflacija je blizu cilja od dva odsto, a zahvaljujući pomenutim merama zaposleno je više od devet miliona ljudi. Zbog toga je ECB odlučila da obustavi program, uprkos novim rizicima kao što su globalni trgovinski

Ekonomija

18.12.2018 u 11:52

I zvanično niže provizije za plaćanje karticama

Provizije za plaćanje karticama, koje ne plaćaju građani već oni koji ih primaju, od juče su značajno niže, jer je počela primena Zakona o međubankarskim naknadama i posebnim pravilima poslovanja u delu koji to reguliše. U slučaju debitnih kartica naknade se smanjuju sa sadašnjih jedan odsto na 0,2 odsto, a kod kreditnih kartica na 0,3 odsto. Iz Narodne banke Srbije ističu da su se prilikom predlaganja ovog zakona rukovodili time da se zaštite interesi korisnika platnih kartica – potrošača i trgovaca da se adekvatnim uređivanjem tržišta platnih kartica podstakne dalji rast bezgotovinskih plaćanja i da se omogući fer tržišna utakmica smanjenjem troškova prihvatanja platnih kartica. Platne kartice su, kako se navodi u saopštenju NBS, najpopularniji bezgotovinski platni instrument u

Ekonomija

14.12.2018 u 22:00

Raste minus na tekućem računu države

Deficit tekućeg računa Srbije, prema projekcijama Narodne banke Srbije (NBS), iznosiće ove godine između pet i šest odsto bruto domaćeg proizvoda svega što privreda i građani stvore za godinu dana. Minus na tekućem računu države je za prethodnih šest godina prepolovljen i to sa oko 11 odsto iz 2012. godine na pomenutih pet ili šest odsto. Deficit platnog računa ne obuhvata samo onaj spoljnotrgovinski, već i saldo plaćenih kamata i dividendi povučenih iz Srbije, kao i suficit koji nastaje po osnovu doznaka. Milan Trajković, zamenik generalnog direktora Sektora za ekonomska istraživanja i statistiku NBS, kaže da je ključni faktor smanjenja tekućeg deficita bio rast izvoza robe i usluga, koji je u prethodnih šest godina povećan skoro 10 milijardi evra. – Važno je što će taj deficit i

Ekonomija

09.12.2018 u 08:05

Uskoro izmene sporazuma o slobodnoj trgovini sa Rusijom

Ruski predsednik Vladimir Putin očekuje da će pregovori Evroazijske ekonomske unije (EEU) sa Srbijom o sporazumu o trgovinskim preferencijalima uskoro biti završeni. – Očekujemo da će pregovori o sporazumima o preferencijalnoj trgovini sa Singapurom, Izraelom, Srbijom, i u budućnosti sa Indijom i Egiptom, uskoro biti završeni – izjavio je Putin na zasedanju Vrhovnog Evroazijskog ekonomskog saveta, prenosi Tanjug. Putin je, govoreći o članicama EEU, rekao da bi one trebalo da razmotre ideju kreiranja zajedničke platne infrastrukture, što bi, kako je ocenio, poboljšalo stabilnost nacionalnih platnih sistema zemalja članica EEU, omogućavajući im da budu manje zavisne od dolara i drugih stranih valuta. Potpredsednik Vlade Srbije i ministar trgovine, turizma i telekomunikacija, Rasim

Ekonomija

07.12.2018 u 21:00

Dileri pomažu državi da proda obveznice

Krajem naredne godine na našem finansijskom tržištu pojaviće se takozvani „primarni dileri”, a to je najavljeno još prošlog meseca na konferenciji Beogradske berze. Oni će se baviti razvojem tržišta hartija od vrednosti (HoV), njihovom trgovinom, a sve radi smanjenja javnog duga države ispod 50 odsto. Kakvi su to dileri i šta ih razlikuje od postojećih berzanskih brokera? Nenad Gujaničić, broker kuće „Momentum sekjuritiz” objašnjava da su primarni dileri igrači na finansijskom tržištu koji olakšavaju plasman državnih obveznica. – Oni faktički posreduju između države i krupnih institucionalnih investitora, pospešuju prodaju a doprinose i razvoju sekundarnog tržišta državnih hartija kroz aktivan nastup. Slabost našeg tržišta hartija od vrednosti je slabo i nedovoljno razvijeno

Ekonomija

05.12.2018 u 19:27

Kosovske takse smanjuju privredni rast Srbije

Takse, koje su kosovske vlasti uvele na robu iz Srbije, negativno će uticati na privredni rast Srbije, ocenio je juče Ivan Nikolić, koordinator mesečnog biltena „Makroekonomske analize i trendovi” (MAT) na predstavljanju najnovijeg broja ove publikacije. – Uz pretpostavku da će se odluka Prištine o povećanju takse na srpske proizvode zadržati tokom cele naredne godine direktan negativan efekat na BDP-a ne bi bio zanemarljiv. Ukupna spoljnotrgovinska razmena centralne Srbije sa Kosovom i Metohijom (KiM) u 2017., prema podacima Agencije za statistiku Kosova, dostigla je pola milijarde evra. Izvezeno je robe u vrednosti od 449,9 miliona, a suficit u razmeni je bio 401,7 miliona evra. U slučaju prepolovljavanja ovog suficita privredni rast bi se usporio 0,5 procentnih poena, dok bi u

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Autor: Jovana Rabrenović