Субота, 13.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.03	117.73	117.38
	101.13	101.74	101.43
	127.07	127.83	127.45

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Аутор: Јована Рабреновић

Економија

07.01.2019 у 21:24

Добар рачун приватних пензија

Приватни пензиони фондови у Србији постоје већ дванаест година и сада већ око 190.000 људи уплаћује приватну пензију. То је тек око десет одсто свих запослених. Број оних који на овај начин обезбеђују сигурност у старости повећава се тек за неколико процената годишње упркос томе што је математика на страни приватних пензија. Јасно је, међутим, да је просечна зарада од само 420 евра ограничење да већи број људи о томе размишља. За приватне пензије највише уплаћују послодавци за своје запослене што је и разумљиво, јер на овај начин запослени, односно послодавци штеде зато што је уплата доприноса у добровољне пензијске фондове

Економија

05.01.2019 у 09:23

Рок отплате кеш кредита скраћен на осам година

Готовински кредити убудуће неће моћи да се отплаћују на десет година, што је била понуда многих банака. Народна банка Србије (НБС) наложила им је да ове године рок за отплату кеш зајмова скрате на осам година, догодине на седам, а од од 2021. на највише шест година. Ово ограничење важи и за потрошачке кредите, осим оних за куповину аутомобила који ће и убудуће моћи да се отплаћују осам година. Подразумева се, ограничења важе за новоодобрене кредите. Централна банка је ограничила и укупну месечну задуженост на максималних 60 одсто плате или пензије. Поједностављено, ако неко има нето зараду 50.000 динара, рата не може да прелази 30.000 динара. Управо захваљујући дужим роковима отплате, многи дужници су добили мању месечну рату и тако успели да се уклопе у критеријуме кредитне

Економија

04.01.2019 у 22:10

Ковачевић: Привредни раст Србије међу највећим у региону

Бруто домаћи производ (БДП) Србије у 2018. години порастао је за 4,4 одсто, чиме је настављен циклус који је почео још 2014. године. У оствареним резултатима види се потенцијал будућег раста, зато што инвестиције напредују брже од БДП-а, као и потрошња. И потрошња и инвестиције прошле године су расле по стопи од 9,1 одсто БДП-а, значи дупло брже, каже за „Политику” Миладин Ковачевић, директор Републичког завода за статистику. – Ноторна је неистина која се ових дана износи у медијима да је Србија прошле године била међу две најспорије растуће привреде у региону. Привредни раст у Србији је био 4,4 одсто, у Црној Гори 4,8 одсто. Сви остали имали су нижи раст, Хрватска 2,8 одсто, на пример. Висок раст Црна Гора дугује превасходно расту вредности грађевинских радова од 21 одсто, односно 30

Економија

30.12.2018 у 21:00

Србији тржиште од 185 милиона потрошача Евроазијске уније

Србија све више отвара врата великог евроазијског тржишта. Споразумом о слободној трговини са Евроазијском економском унијом (ЕАЕУ), који би требало да буде потписан у 2019. години, прошириће трговински простор за своју робу по повлашћеним условима на још две земље – Јерменију и Киргизију. Ко што је познато, ми већ имамо споразуме о слободној трговини с Руском Федерацијом (РФ), Белорусијом и Казахстаном. И не само то. Споразум, који би требало да буде парафиран приликом посете Владимира Путина, председника Руске Федерације Србији, 17. јануара 2019. замениће постојећа три билатерална споразума о слободној трговини која имамо са поменуте три земље. Како појашњавају у Министарству трговине, вероватно последња рунда преговора планира се за 10. и 11. јануар у Београду. Након парафирања у

Економија

20.12.2018 у 17:30

После четири године, ЕУ зауставља штампарију евра

Европска централна банка (ЕЦБ) саопштила је пре неколико дана да ће крајем године да заустави штампарију новца, која је захуктало радила чак четири године. ЕЦБ је сваког месеца куповала од банака владине и компанијске обвезнице, најпре у вредности 60 милијарди евра месечно, а како су мере за опоравак привреде давале резултате износ је смањивала на крају и на 15 милијарди евра месечно. Кроз програм подстицаја, који не обухвата само штампање пара, у финансијски систем еврозоне упумпано је чак 2,6 билиона евра. Економија еврозоне је у међувремену оснажила, привредни раст је равномеран, инфлација је близу циља од два одсто, а захваљујући поменутим мерама запослено је више од девет милиона људи. Због тога је ЕЦБ одлучила да обустави програм, упркос новим ризицима као што су глобални трговински

Економија

18.12.2018 у 11:52

И званично ниже провизије за плаћање картицама

Провизије за плаћање картицама, које не плаћају грађани већ они који их примају, од јуче су значајно ниже, јер је почела примена Закона о међубанкарским накнадама и посебним правилима пословања у делу који то регулише. У случају дебитних картица накнаде се смањују са садашњих један одсто на 0,2 одсто, а код кредитних картица на 0,3 одсто. Из Народне банке Србије истичу да су се приликом предлагања овог закона руководили тиме да се заштите интереси корисника платних картица – потрошача и трговаца да се адекватним уређивањем тржишта платних картица подстакне даљи раст безготовинских плаћања и да се омогући фер тржишна утакмица смањењем трошкова прихватања платних картица. Платне картице су, како се наводи у саопштењу НБС, најпопуларнији безготовински платни инструмент у нашој земљи, о

Економија

14.12.2018 у 22:00

Расте минус на текућем рачуну државе

Дефицит текућег рачуна Србије, према пројекцијама Народне банке Србије (НБС), износиће ове године између пет и шест одсто бруто домаћег производа свега што привреда и грађани створе за годину дана. Минус на текућем рачуну државе је за претходних шест година преполовљен и то са око 11 одсто из 2012. године на поменутих пет или шест одсто. Дефицит платног рачуна не обухвата само онај спољнотрговински, већ и салдо плаћених камата и дивиденди повучених из Србије, као и суфицит који настаје по основу дознака. Милан Трајковић, заменик генералног директора Сектора за економска истраживања и статистику НБС, каже да је кључни фактор смањења текућег дефицита био раст извоза робе и услуга, који је у претходних шест година повећан скоро 10 милијарди евра. – Важно је што ће тај дефицит и ове,

Економија

09.12.2018 у 08:05

Ускоро измене споразума о слободној трговини са Русијом

Руски председник Владимир Путин очекује да ће преговори Евроазијске економске уније (ЕЕУ) са Србијом о споразуму о трговинским преференцијалима ускоро бити завршени. – Очекујемо да ће преговори о споразумима о преференцијалној трговини са Сингапуром, Израелом, Србијом, и у будућности са Индијом и Египтом, ускоро бити завршени – изјавио је Путин на заседању Врховног Евроазијског економског савета, преноси Танјуг. Путин је, говорећи о чланицама ЕЕУ, рекао да би оне требало да размотре идеју креирања заједничке платне инфраструктуре, што би, како је оценио, побољшало стабилност националних платних система земаља чланица ЕЕУ, омогућавајући им да буду мање зависне од долара и других страних валута. Потпредседник Владе Србије и министар трговине, туризма и телекомуникација, Расим

Економија

07.12.2018 у 21:00

Дилери помажу држави да прода обвезнице

Крајем наредне године на нашем финансијском тржишту појавиће се такозвани „примарни дилери”, а то је најављено још прошлог месеца на конференцији Београдске берзе. Они ће се бавити развојем тржишта хартија од вредности (ХоВ), њиховом трговином, а све ради смањења јавног дуга државе испод 50 одсто. Какви су то дилери и шта их разликује од постојећих берзанских брокера? Ненад Гујаничић, брокер куће „Моментум секјуритиз” објашњава да су примарни дилери играчи на финансијском тржишту који олакшавају пласман државних обвезница. – Они фактички посредују између државе и крупних институционалних инвеститора, поспешују продају а доприносе и развоју секундарног тржишта државних хартија кроз активан наступ. Слабост нашег тржишта хартија од вредности је слабо и недовољно развијено секундарно

Економија

05.12.2018 у 19:27

Косовске таксе смањују привредни раст Србије

Таксе, које су косовске власти увеле на робу из Србије, негативно ће утицати на привредни раст Србије, оценио је јуче Иван Николић, координатор месечног билтена „Макроекономске анализе и трендови” (МАТ) на представљању најновијег броја ове публикације. – Уз претпоставку да ће се одлука Приштине о повећању таксе на српске производе задржати током целе наредне године директан негативан ефекат на БДП-а не би био занемарљив. Укупна спољнотрговинска размена централне Србије са Косовом и Метохијом (КиМ) у 2017., према подацима Агенције за статистику Косова, достигла је пола милијарде евра. Извезено је робе у вредности од 449,9 милиона, а суфицит у размени је био 401,7 милиона евра. У случају преполовљавања овог суфицита привредни раст би се успорио 0,5 процентних поена, док би у варијанти

Претходна Следећа

Почетна / Јована Рабреновић

13.06.2026 у 16:48

ЛГБТ+ заједница прославља Месец поноса у Катмандуу

13.06.2026 у 16:46

Велико интересовање за кампању „За срце више“

13.06.2026 у 16:44

Запалио се војни авион, петоро страдало

13.06.2026 у 16:44

Председнику Палестинског фудбалског савеза одбијена виза за САД

13.06.2026 у 16:41

Аларм зауставио испуштање радиоактивне воде из Фукушиме у Тихи океан

13.06.2026 у 16:39

Царукјан тужио Пашињана због наводне клевете и увреда