Kup.	Prod.	Sred.
117.03	117.73	117.38
101.13	101.74	101.43
127.07	127.83	127.45

Ekonomija

04.12.2018 u 22:01

Porez na prihod i za seoski turizam

Izmenama zakona o porezu na dohodak građana, koji je u skupštinskoj proceduri, uvodi se porez na prihod za one koji rade u seoskom turizmu. Ukoliko se poslanici slože, on će iznositi pet odsto prosečne mesečne zarade po zaposlenom u prethodnoj godini, pomnožen brojem pojedinačnih ležajeva, odnosno kamp parcela i odgovarajućim koeficijentom prema kategoriji turističkog mesta. Prihod će se oporezivati godišnje, poreznici će donositi rešenje o porezu koji će se plaćati kvartalno. Izmene zakona donose se na inicijativu Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija. Kako je obrazloženo, imajući u vidu izmene zakona u oblasti ugostiteljstva i turizma, izmenama zakona o porezu na dobit uređuje se poreski tretman prihoda, koje ostvari fizičko lice od pružanja ugostiteljskih usluga u

Ekonomija

02.12.2018 u 11:44

Padaju provizije na platne kartice

Međubankarske provizije na platne kartice počele su da padaju, a prva će ih sniziti kartičarska organizacija „Masterkard”. Komisija za zaštitu konkurencije objavila je da je „Masterkard” spreman da dobrovoljno preuzme obavezu da izmeni visinu međubankarskih naknada i to na 0,2 odsto vrednosti izvršene transakcije debitnom karticom i 0,3 odsto vrednosti izvršene transakcije kreditnom karticom što će primenjivati od 17. decembra ove godine. Interesantno je da je predlog za smanjenje usledio nakon što je komisija pokrenula postupak protiv njih, a i nakon što je usvojen zakon koji ograničava visinu međubankarskih naknada. Naime, na predlog Narodne banke (NBS) skupština je u junu usvojila Zakon o međubankarskim naknadama. Ovim zakonom, koji stupa na snagu 17. decembra, međubankarske

Ekonomija

01.12.2018 u 18:00

Fiskalni savet: EPS negira podatke iz svojih zvaničnih izveštaja

Nakon što je „Elektroprivreda Srbije” (EPS) demantovala Fiskalni savet da nisu smanjili zarade za vreme važenja fiskalne konsolidacije ovaj kontrolor javnih finansija uzvratio je juče da EPS negira podatke iz svojih zvaničnih izveštaja. I ne samo to. Novinarima su dostavili i stranice iz sva četiri godišnja finansijska izveštaja ovog preduzeća u kome piše kolika im je bila prosečna zarada. U Fiskalnom savetu navode da je prosečna mesečna neto zarada u EPS u 2014. godini bila je 79.657 dinara, u 2015. godini 79.979 dinara, u 2016. godini 81.789 dinara, a u 2017. godini 84.205 dinara. Ovo su zvanični podaci iz godišnjih izveštaja o poslovanju EPS-a, koje oni, kako navode, prenose u izvornom obliku, bez bilo kakvih korekcija. – EPS, dakle, nije smanjio neto zarade u 2015, kako je nalagao

Ekonomija

28.11.2018 u 15:37

Investicije pogurale veći uvoz

Statistički podaci pokazuju da u dosadašnjem delu godine uvoz raste brže od izvoza, ali to nikoga ne zabrinjava. Ni stručnjake, ni kreatore ekonomske politike. Jer, struktura uvoza je takva da ne dominira roba široke potrošnje, što bi bio signal za uzbunu, već inputi za proizvodnju. To je svakako dobar signal jer ukazuje da su se investicije intenzivirale. Ivan Nikolić, saradnik Ekonomskog instituta, kaže da tendencija da uvoz raste brže od izvoza postoji od kraja prošle godine, ali da to nije zabrinjavajuće. Najviše se uvoze repromaterijali, sirovine, kapitalna oprema, drugim rečima sve ono što se ugrađuje u proizvodnju i robu koja se izvozi. – Nažalost, naša privredna struktura je takva da je uvoz dominantniji od izvoza. Dobro je, međutim, što se pokrivenost uvoza izvozom ne pogoršava i

Ekonomija

21.11.2018 u 15:42

Kupac „Galenike” malim akcionarima nudi 847,45 dinara po akciji

Kupac „Galenike” kompanija „Elius” iz Luksemburga dala je ponudu za preuzimanje akcija od malih akcionara po 847,454 dinara po akciji. To je, inače, cena po akciji po kojoj je država prodala svoj udeo od 93,73 odsto što u zbiru čini 16 miliona evra koliko je kupac platio. Ponuda važi od juče, do 10. decembra ove godine. Knjigovodstvena cena akcija kompanije je 31. 12. 2017. godine iznosila 3.510,79 dinara po akciji, a ponuđač je u tekstu ponude za preuzimanje naveo da ona nije relevantna, kao ni procenjena fer vrednost. Ovim akcijama se trguje na berzi. Ponuđač želi da stekne 5,61 odsto akcija koliko ih ukupno ima kod malih akcionara – zaposlenih i penzionera ove farmaceutske industrije. Malih akcionara ima 4.790, a oni imaju 149.813 od ukupno emitovanih gotovo 2,4 miliona akcija. U

Tema nedelje

18.11.2018 u 23:40

Kad zagusti – žuti metal

Agencije su pre nekoliko dana izvestile da su iranske vlasti pogubile takozvanog sultana kovanica i njegovog saučesnika zbog sakupljanja dve tone zlatnih novčića i manipulacija na valutnom tržištu. Vahid Mazlumin i njegov saučesnik Muhamed Ismail Gasemi obešeni su, a prethodno su bili osuđeni za manipulacije na tržištu „čvrstih” valuta. Iranci su počeli da skupljaju zlatne novčiće i druge aktive koje se smatraju sigurnim utočištem nakon što je lokalna valuta proteklih meseci zabeležila pad vrednosti usled obnavljanja američkih sankcija Iranu. Dakle, kad u ekonomiji zagusti svi oni koji imaju para pribegavaju onom čemu vrednost ne pada. A to je zlato, pa i švajcarski franak.

Ekonomija

18.11.2018 u 23:40

Instant plaćanja i preko fakture

Sistem instant ili hitnih plaćanja, koji je počeo da radi 22. oktobra, od 1. aprila naredne godine biće proširen novim servisima. Od tog roka hitno će moći da se plate računi preko fakture, odnosno računa, kao i na osnovu registrovanog broja mobilnog telefona. Ove dve usluge nisu obavezne, odnosno ne mora svaka banka da ih obezbedi svojim klijentima, za razliku od usluge hitnog plaćanja elektronskim i mobilnim bankarstvom, kao i na šalteru. Servis preuzimanja podataka o fakturi omogućava korisniku da pošalje zahtev u elektronskom obliku za preuzimanje podataka o računu za električnu energiju, komunalne usluge, račune mobilnih i kablovskih operateri i da račun plati nakon preuzimanja podataka. Plaćanje se izvršava jednim klikom u okviru mobilne aplikacije, odnosno prislanjanjem koda sa

Ekonomija

09.11.2018 u 21:00

Zašto su skupe viza i master kartice

Komisija za zaštitu konkurencije pokrenula je postupak protiv „Vize” s obrazloženjem da je narušila pravila konkurencije na tržištu u pogledu visina trgovačkih naknada. Ovim se na udaru komisije našao i drugi veliki, a strani, kartičarski sistem u Srbiji posle „Masterkarda”. Nejasno je samo zašto komisija to sada radi kada je pre nekoliko meseci Narodna banka Srbije (NBS) stala na put visini kartičarskih naknada, odnosno na njen predlog skupština je u junu usvojila Zakon o međubankarskim naknadama koji ograničava njihovu visinu. Ovim zakonom, koji stupa na snagu 17. decembra, međubankarske provizije snižavaju se fazno – najpre na 0,5 odsto za debitne kartice, odnosno na 0,6 odsto za kreditne kartice, a od 17. juna 2019. godine međubankarske naknade ograničavaju se na 0,2 odsto za

Ekonomija

08.11.2018 u 19:25

Nema više ucenjivačkog kursa u menjačnicama

Građani, turisti, putnici, više se neće naći u situaciji da na aerodromima i benzinskim pumpama plate viši kurs od važećeg kada kupuju devize, odnosno niži kada ih prodaju. Jer, Narodna banka Srbije (NBS) odlučila je da prodajni i kupovni kurs dinara prema evru može da se razlike samo plus, odnosno minus 1,25 odsto u odnosu na zvanični srednji kurs dinara prema evru koji važi na taj dan. Odluka će se primenjivati od 1. januara 2019. godine. Izvršni odbor NBS juče je doneo odluku kojom je ograničen najniži kupovni kurs, odnosno najviši prodajni kurs, koji ovlašćeni menjači i javni poštanski operater mogu primenjivati prilikom otkupa, odnosno prodaje evra, i to na plus, minus 1,25 odsto u odnosu na zvanični srednji kurs dinara prema evru koji važi na taj dan. U kursnoj listi

Ekonomija

04.11.2018 u 11:15

Odliv mozgova, priliv doznaka

„Dragi naši” koji su na privremenom ili dužem radu u inostranstvu naša su najbolja izvozna investicija. A možda i najbolja uopšte. Ove godine, zaključno sa avgustom, poslali su u otadžbinu 2,3 milijarde evra, pokazuju podaci Narodne banke Srbije (NBS). – Prema preliminarnim podacima, priliv po osnovu doznaka, odnosno ličnih transfera, tokom osam meseci 2018. iznosio je 2,3 milijarde evra, što je 20,8 odsto više u odnosu na isti period prethodne godine. Po osnovu registrovanih doznaka stigle su 1,2 milijarde evra, dok je procenjena vrednost neregistrovanih doznaka, van bankarskih računa i brzog transfera novca, iznosila oko 1,1 milijardu evra. Priliv je relativno stabilan i njegovo učešće u bruto domaćem proizvodu kreće se na nivou od oko osam odsto, što očekujemo i u ovoj godini – kažu

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Autor: Jovana Rabrenović