Padaju provizije na platne kartice

Međubankarske provizije na platne kartice počele su da padaju, a prva će ih sniziti kartičarska organizacija „Masterkard”. Komisija za zaštitu konkurencije objavila je da je „Masterkard” spreman da dobrovoljno preuzme obavezu da izmeni visinu međubankarskih naknada i to na 0,2 odsto vrednosti izvršene transakcije debitnom karticom i 0,3 odsto vrednosti izvršene transakcije kreditnom karticom što će primenjivati od 17. decembra ove godine.

Interesantno je da je predlog za smanjenje usledio nakon što je komisija pokrenula postupak protiv njih, a i nakon što je usvojen zakon koji ograničava visinu međubankarskih naknada. Naime, na predlog Narodne banke (NBS) skupština je u junu usvojila Zakon o međubankarskim naknadama. Ovim zakonom, koji stupa na snagu 17. decembra, međubankarske provizije snižavaju se fazno – najpre na 0,5 odsto za debitne kartice, odnosno na 0,6 odsto za kreditne kartice, a od 17. juna 2019. godine međubankarske naknade ograničavaju se na 0,2 odsto za debitne kartice, odnosno na 0,3 odsto po izvršenoj transakciji za kreditne kartice.

Drugim rečima kartičarske organizacije će i inače po zakonu morati da smanje provizije, a „Masterkard” to čini šest meseci ranije.

Komisija je pokrenula postupak i protiv „Vize” s istim obrazloženjem da je narušila pravila konkurencije na tržištu u pogledu visina trgovačkih naknada i time su se na udaru antimonopolista našla oba velika, a strana, kartičarska sistema u Srbiji.

U Srbiji su međubankarske naknade trenutno višestruko više nego na tržištima EU, a posle donošenja pomenutog zakona biće na evropskom nivou. Prema podacima centralne banke međubankarske naknade kod „Vize” iznosile su do 1,8 odsto, a kod „Masterkarda” do 2,2 odsto. Ove provizije čine i do 80 odsto ukupnih naknada za plaćanje karticama. Po osnovu upotrebe kartica stranih kartičarskih sistema godišnje se iz Srbije odlije 30 miliona evra u inostranstvo po osnovu obrade transakcija, dok banke zarade 2,5 miliona evra od izdavanja stranih kartica.

U NBS podsećaju da su međubankarske naknade u kartičnom poslovanju izuzetno značajan mehanizam kojim kartične šeme stimulišu izdavanje kartica sopstvenog brenda, ali koje direktno utiču na troškove svih učesnika kartičnih plaćanja – banke, trgovce i korisnike kartica, a posredno i na cene robe i usluga na tržištu. Zbog toga se i na najrazvijenijim svetskim tržištima preispituje opravdanost visine međubankarskih naknada kod kartičnih plaćanja.

– Ograničavanjem visine međubankarskih naknada doprineće se pojeftinjenju kartičnih plaćanja, čime će se stvoriti mogućnost za smanjenje trgovačkih provizija, koje trgovci plaćaju bankama, a koje su se prelivale na cene proizvoda i usluga i plaćali su ih svi građani. Usled snižavanja troškova kartičnih plaćanja, očekivan je rast učešća bezgotovinskih plaćanja u ukupnim plaćanjima, sa svim pratećim pozitivnim makroekonomskim efektima. Ovim zakonskim rešenjem doprineće se i povećanju transparentnosti, jer će banke prihvatioci biti u obavezi da jasno, pri ugovaranju usluge, trgovcima pruže informaciju o visini trgovačke provizije, međubankarskim naknadama i troškovima prema kartičnim sistemima plaćanja. Pored toga, trgovci će biti u prilici da vrše izbor platnih kartica koje će prihvatati na prodajnom mestu, uzimajući u obzir troškove koje im stvara upotreba pojedinih vrsta platnih kartica, kažu u NBS.