Субота, 13.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.03	117.73	117.38
	101.13	101.74	101.43
	127.07	127.83	127.45

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Аутор: Јована Рабреновић

Економија

04.12.2018 у 22:01

Порез на приход и за сеоски туризам

Изменама закона о порезу на доходак грађана, који је у скупштинској процедури, уводи се порез на приход за оне који раде у сеоском туризму. Уколико се посланици сложе, он ће износити пет одсто просечне месечне зараде по запосленом у претходној години, помножен бројем појединачних лежајева, односно камп парцела и одговарајућим коефицијентом према категорији туристичког места. Приход ће се опорезивати годишње, порезници ће доносити решење о порезу који ће се плаћати квартално. Измене закона доносе се на иницијативу Министарства трговине, туризма и телекомуникација. Како је образложено, имајући у виду измене закона у области угоститељства и туризма, изменама закона о порезу на добит уређује се порески третман прихода, које оствари физичко лице од пружања угоститељских услуга у објекту

Економија

02.12.2018 у 11:44

Падају провизије на платне картице

Међубанкарске провизије на платне картице почеле су да падају, а прва ће их снизити картичарска организација „Мастеркард”. Комисија за заштиту конкуренције објавила је да је „Мастеркард” спреман да добровољно преузме обавезу да измени висину међубанкарских накнада и то на 0,2 одсто вредности извршене трансакције дебитном картицом и 0,3 одсто вредности извршене трансакције кредитном картицом што ће примењивати од 17. децембра ове године. Интересантно је да је предлог за смањење уследио након што је комисија покренула поступак против њих, а и након што је усвојен закон који ограничава висину међубанкарских накнада. Наиме, на предлог Народне банке (НБС) скупштина је у јуну усвојила Закон о међубанкарским накнадама. Овим законом, који ступа на снагу 17. децембра, међубанкарске провизије

Економија

01.12.2018 у 18:00

Фискални савет: ЕПС негира податке из својих званичних извештаја

Након што је „Електропривреда Србије” (ЕПС) демантовала Фискални савет да нису смањили зараде за време важења фискалне консолидације овај контролор јавних финансија узвратио је јуче да ЕПС негира податке из својих званичних извештаја. И не само то. Новинарима су доставили и странице из сва четири годишња финансијска извештаја овог предузећа у коме пише колика им је била просечна зарада. У Фискалном савету наводе да је просечна месечна нето зарада у ЕПС у 2014. години била је 79.657 динара, у 2015. години 79.979 динара, у 2016. години 81.789 динара, а у 2017. години 84.205 динара. Ово су званични подаци из годишњих извештаја о пословању ЕПС-а, које они, како наводе, преносе у изворном облику, без било каквих корекција. – ЕПС, дакле, није смањио нето зараде у 2015, како је налагао закон

Економија

28.11.2018 у 15:37

Инвестиције погурале већи увоз

Статистички подаци показују да у досадашњем делу године увоз расте брже од извоза, али то никога не забрињава. Ни стручњаке, ни креаторе економске политике. Јер, структура увоза је таква да не доминира роба широке потрошње, што би био сигнал за узбуну, већ инпути за производњу. То је свакако добар сигнал јер указује да су се инвестиције интензивирале. Иван Николић, сарадник Економског института, каже да тенденција да увоз расте брже од извоза постоји од краја прошле године, али да то није забрињавајуће. Највише се увозе репроматеријали, сировине, капитална опрема, другим речима све оно што се уграђује у производњу и робу која се извози. – Нажалост, наша привредна структура је таква да је увоз доминантнији од извоза. Добро је, међутим, што се покривеност увоза извозом не погоршава и

Економија

21.11.2018 у 15:42

Купац „Галенике” малим акционарима нуди 847,45 динара по акцији

Купац „Галенике” компанија „Елиус” из Луксембурга дала је понуду за преузимање акција од малих акционара по 847,454 динара по акцији. То је, иначе, цена по акцији по којој је држава продала свој удео од 93,73 одсто што у збиру чини 16 милиона евра колико је купац платио. Понуда важи од јуче, до 10. децембра ове године. Књиговодствена цена акција компаније је 31. 12. 2017. године износила 3.510,79 динара по акцији, а понуђач је у тексту понуде за преузимање навео да она није релевантна, као ни процењена фер вредност. Овим акцијама се тргује на берзи. Понуђач жели да стекне 5,61 одсто акција колико их укупно има код малих акционара – запослених и пензионера ове фармацеутске индустрије. Малих акционара има 4.790, а они имају 149.813 од укупно емитованих готово 2,4 милиона акција. У

Тема недеље

18.11.2018 у 23:40

Кад загусти – жути метал

Агенције су пре неколико дана известиле да су иранске власти погубиле такозваног султана кованица и његовог саучесника због сакупљања две тоне златних новчића и манипулација на валутном тржишту. Вахид Мазлумин и његов саучесник Мухамед Исмаил Гасеми обешени су, а претходно су били осуђени за манипулације на тржишту „чврстих” валута. Иранци су почели да скупљају златне новчиће и друге активе које се сматрају сигурним уточиштем након што је локална валута протеклих месеци забележила пад вредности услед обнављања америчких санкција Ирану. Дакле, кад у економији загусти сви они који имају пара прибегавају оном чему вредност не пада. А то је злато, па и швајцарски франак.

Економија

18.11.2018 у 23:40

Инстант плаћања и преко фактуре

Систем инстант или хитних плаћања, који је почео да ради 22. октобра, од 1. априла наредне године биће проширен новим сервисима. Од тог рока хитно ће моћи да се плате рачуни преко фактуре, односно рачуна, као и на основу регистрованог броја мобилног телефона. Ове две услуге нису обавезне, односно не мора свака банка да их обезбеди својим клијентима, за разлику од услуге хитног плаћања електронским и мобилним банкарством, као и на шалтеру. Сервис преузимања података о фактури омогућава кориснику да пошаље захтев у електронском облику за преузимање података о рачуну за електричну енергију, комуналне услуге, рачуне мобилних и кабловских оператери и да рачун плати након преузимања података. Плаћање се извршава једним кликом у оквиру мобилне апликације, односно прислањањем кода са

Економија

09.11.2018 у 21:00

Зашто су скупе виза и мастер картице

Комисија за заштиту конкуренције покренула је поступак против „Визе” с образложењем да је нарушила правила конкуренције на тржишту у погледу висина трговачких накнада. Овим се на удару комисије нашао и други велики, а страни, картичарски систем у Србији после „Мастеркарда”. Нејасно је само зашто комисија то сада ради када је пре неколико месеци Народна банка Србије (НБС) стала на пут висини картичарских накнада, односно на њен предлог скупштина је у јуну усвојила Закон о међубанкарским накнадама који ограничава њихову висину. Овим законом, који ступа на снагу 17. децембра, међубанкарске провизије снижавају се фазно – најпре на 0,5 одсто за дебитне картице, односно на 0,6 одсто за кредитне картице, а од 17. јуна 2019. године међубанкарске накнаде ограничавају се на 0,2 одсто за дебитне

Економија

08.11.2018 у 19:25

Нема више уцењивачког курса у мењачницама

Грађани, туристи, путници, више се неће наћи у ситуацији да на аеродромима и бензинским пумпама плате виши курс од важећег када купују девизе, односно нижи када их продају. Јер, Народна банка Србије (НБС) одлучила је да продајни и куповни курс динара према евру може да се разлике само плус, односно минус 1,25 одсто у односу на званични средњи курс динара према евру који важи на тај дан. Одлука ће се примењивати од 1. јануара 2019. године. Извршни одбор НБС јуче је донео одлуку којом је ограничен најнижи куповни курс, односно највиши продајни курс, који овлашћени мењачи и јавни поштански оператер могу примењивати приликом откупа, односно продаје евра, и то на плус, минус 1,25 одсто у односу на званични средњи курс динара према евру који важи на тај дан. У курсној листи

Економија

04.11.2018 у 11:15

Одлив мозгова, прилив дознака

„Драги наши” који су на привременом или дужем раду у иностранству наша су најбоља извозна инвестиција. А можда и најбоља уопште. Ове године, закључно са августом, послали су у отаџбину 2,3 милијарде евра, показују подаци Народне банке Србије (НБС). – Према прелиминарним подацима, прилив по основу дознака, односно личних трансфера, током осам месеци 2018. износио је 2,3 милијарде евра, што је 20,8 одсто више у односу на исти период претходне године. По основу регистрованих дознака стигле су 1,2 милијарде евра, док је процењена вредност нерегистрованих дознака, ван банкарских рачуна и брзог трансфера новца, износила око 1,1 милијарду евра. Прилив је релативно стабилан и његово учешће у бруто домаћем производу креће се на нивоу од око осам одсто, што очекујемо и у овој години – кажу у

Претходна Следећа

Почетна / Јована Рабреновић

13.06.2026 у 01:59

Дејвид Бекам добио звезду на Холивудској стази славних

13.06.2026 у 01:49

Додик: Очекивања од Трампове администрације још нису у потпуности испуњена

13.06.2026 у 01:38

Србије са 3:1 савладала Белгију

13.06.2026 у 01:25

Северна Кореја осудила америчко одобрење продаје ракета Јужној Кореји

13.06.2026 у 01:14

Дмитријев позвао Хантера Бајдена да проговори о корупцији своје породице у Украјини

13.06.2026 у 00:25

Аракчи: Иран је победио, сачували смо сувернитет на Ормузом, деблокираће новац