Kup.	Prod.	Sred.
117.03	117.73	117.38
101.13	101.74	101.43
127.07	127.83	127.45

Ekonomija

06.06.2016 u 22:00

Kako velike kompanije kupuju bivše ministre

Tehnološki džin Gugl optužen je da zapošljava bivše funkcionere mnogih evropskih vlada, dok su s druge strane njegovi bivši „nameštenici” našli posao u istim tim vladama. Sve se to, naravno, objašnjava uticajem koji ova kompanija želi da postigne. Kako piše britanski „Gardijan”, Gugl je u Velikoj Britaniji zaposlio ljude iz Dauning strita, Ministarstva unutrašnjih poslova, Trezora, Odeljenja za obrazovanje i Odeljenja za saobraćaj. Od 2005. godine ova kompanija je zaposlila najmanje 28 britanskih zvaničnika. Istraživanje koje je sprovedeno na osnovu inicijative CFA – američke

Ekonomija

06.06.2016 u 08:05

Američki hipotekarni scenario nemoguć u Srbiji

Domaći bankarski sektor pritiska čudnovat problem da imaju višak sredstava, a manjak klijenata. Podrazumeva se onih dobrih. Banke na sve strane oglašavaju svoje proizvode sa sve nižom cenom koštanja, jer su kamate u celini u padu. Međutim, da li su zbog većih plasmana banke spremne da snize kriterijume pa da, na primer, plasiraju stambene kredite s nižim početnim troškom poput osiguranja kod Nacionalne korporacije za osiguranje stambenih kredita (NKOSK)? Premija osiguranja iznosi 1,75 odsto iznosa kredita. Takvih zajmova je sve više u ponudi, međutim banke kažu da su i pored toga konzervativne, odnosno oprezne u odobravanju plasmana. Podsećanja radi, rizični ili neosigurani zajmovi bili su uzrok hipotekarne krize u SAD koja se posle u vidu globalne finansijske krize prelila na ceo

Ekonomija

02.06.2016 u 22:00

Svaki deseti plaća porez na dedinjske placeve

Žitelji opštine Savski venac u Beogradu, najelitnije u Srbiji, sa naseljima Dedinje, Senjak, Topčidersko brdo, tradicionalno dobijaju da plate najviši porez koji je poslednjih godina, uz porez na nekretninu, uvećan i porezom na zemljište veće od deset ari. Iznosi poreza za samo zemljište mere se stotinama hiljada dinara. Čitaoci „Politike” s pomenute „adrese” svesni su da stanovanje na takvoj lokaciji košta u poreskom smislu, međutim nije im bilo pravo kada su saznali da je porez na zemljište najblaže rečeno selektivan.

Ekonomija

31.05.2016 u 21:04

Zašto banke beže od devizne štednje

Da je neki devizni štediša kojim slučajem zaspao 2008. godine i probudio se ovih dana, ne bi mogao da poveruje šta bi od bankara doživeo. Pomenute godine na deviznu štednju banke su davale kamatu od čak devet odsto godišnje, a ovih dana to je neretko i nula. Nekoliko godina kasnije bankari su klijente u nedelji štednje počeli da dočekuju sa nižim kamatama, ali i sa šampanjcem. Ovih dana niti ih dočekuju, niti časte šampanjcem, a štediši se može dogoditi i da ga isprate iz banke. Obrazloženje – njegove devize im ne trebaju. Kreditni plasmani su na niskim granama, sve banke se bore sa viškom likvidnosti, pa im trošak da plate kamatu na novac koji im samo „čuči” u trezoru ne treba. Kamate i na deviznu i na dinarsku štednju su generalno niske. Međutim, situacija je ipak daleko od toga da

Ekonomija

24.05.2016 u 14:31

NBS prognozira privredni rast između 2,3 i 2,5 odsto

Narodna banka Srbije (NBS) promenila je naviše prognozu rasta bruto domaćeg proizvoda (BDP) u ovoj godini, svega što privreda i građani stvore, sa prethodnih 1‚8 odsto na između 2,3 i 2,5 odsto, izjavila je Jorgovanka Tabaković, guverner NBS, na predstavljanju mesečnog izveštaja o inflaciji. – Očigledan je ekonomski oporavak, i to na dugoročno održivoj osnovi i zbog toga je izvesnije da će konačni nivo rasta biti u gornjoj granici projekcije na nivou od 2,5 procenata, navela je guvernerka. Prema njenoj oceni, ali i čelnih ljudi centralne banke, privredni rast bi trebalo da podstaknu investicije prvenstveno u izvozni sektor, dalja realizacija infrastrukturnih projekata, niži troškovi poslovanja zbog jeftinijih kredita i cena energenata kao i rast izvoza. Ona je dodala da kad raste

Ekonomija

23.05.2016 u 22:00

Za plac na Dedinju veći od 10 ari – porez 200.000 dinara

Iako po slovu poreskih propisa porez na imovinu za 2016. godinu za elitni deo Beograda, a to je opština Savski venac sa naseljima Dedinje, Senjak i Topčidersko brdo, ne bi trebalo da bude veći od prošlogodišnjeg, upravo uručena poreska rešenja to demantuju. Našoj redakciji javila se Ljiljana T, penzionisana lekarka iz tog kraja, od koje poreznici traže da plati porez na imovinu od oko 250.000 dinara. To je, kaže ona, gotovo četiri puta više nego što je pisalo u prošlogodišnjem rešenju. Otkuda to povećanje? Iz poreskog rešenja je jasno da su joj poreznici uz 58.000 dinara poreza na kuću, koliko je manje-više bilo i prošle godine, „pridodali” i porez na zemljište od oko 200.000 dinara. U poreskom rešenju piše da joj toliko „sleduje” za 120 kvadrata i plac od 1.076 metara kvadratnih,

Ekonomija

18.05.2016 u 22:00

Agencije još neće uterivati kredite građana

Zbog toga što bankarski sektor „pritiska” oko 3,7 milijardi evra teško ili nikako naplativih kredita sve češće se čuje da bi, možda, ponovo trebalo dozvoliti bankama da i nekim drugim finansijskim institucijama, odnosno specijalizovanim agencijama, mogu da prodaju takva potraživanja koja imaju prema građanima, a ne samo bankama kao što je to sada slučaj. Trgovanje nenaplativim kreditima među bankama nije dalo rezultate na čišćenju bilansa, pa otuda bankari veruju da je neminovnost da država dozvoli veće trgovanje nenaplativim zajmovima.

Ekonomija

13.05.2016 u 22:00

Poreznici kasne – druga rata za imovinu po starom rešenju

Poreznici nisu postali ažurniji pa većini građana još nisu dostavili poresko rešenja za plaćanje poreza na imovinu za ovu godinu. Zbog toga će vlasnici nekretnina drugu ratu poreza na imovinu, koja dospeva u ponedeljak 16. maja, morati da plate prema poreskom rešenju iz prethodne godine. Preciznije, treba da plate iznos identičan onom iz poslednjeg kvartala prethodne godine koji je dospeo za plaćanje 15. novembra. Ostatak po eventualnom novom zaduženju vlasnici nekretnina treba da plate kad im stigne ovogodišnje poresko rešenje. Zakonski rok za izradu i isporuku rešenja ne postoji, mada su opštine još u novembru prošle godine utvrdile osnovice za oporezivanje. U slučaju kašnjenja plaća se zatezna kamata, ali ona više nije velika. Prema ovogodišnjim izmenama Zakona o poreskom postupku

Ekonomija

07.05.2016 u 22:00

Vučić nenaplative kredite nudi Amerikancima

Predsednik vlade Aleksandar Vučić sastao se juče sa predstavnicima Američkog investicionog fonda KKR sa kojima je, između ostalog, razgovarao i o pronalaženju modela za rešenje nenaplativih kredita banaka. Informacija da fond KKR koji je, inače, vlasnik domaćeg kablovskog operatera SBB, ima rešenje za ovakve zajmove – nije nova. O tome je još prošlog juna „progovorio” ministar finansija Dušan Vujović. Čini se, međutim, da se za godinu dana ništa nije na tom polju „pomerilo”, a razlozi su nepoznati. Inače KKR već nekoliko godina u Evropi kupuje nenaplative zajmove, pa je takav posao sklopio u Italiji sa Unikredit bankom. U medijima se pominjalo da je kupovao dugove grčkih banaka, konkretno Pireus banke u Grčkoj, ali su demantovali, s objašnjenjem da nisu zainteresovani za tu

Ekonomija

25.04.2016 u 22:00

Kamate na dinarske stambene kredite pale na pet odsto

Iako je Zakon o zaštiti korisnika finansijskih usluga koji je donet pre nekoliko godina obavezao banke da, kada klijent izrazi želju da podigne stambeni kredit, prvo ponude takav proizvod u dinarima, pa tek onda u „čvrstoj” valuti, takva zakonska obaveza je sve donedavno bila samo mrtvo slovo na papiru. U situaciji kada je inflacija bila viša od deset odsto, bankari su ove zajmove nudili s kamatom od 15 do preko 25 odsto, pravdajući se da na dugi rok moraju da zaštite svoja sredstva. Takvi krediti su jednostavno bili roba bez kupca. Banke su odobrile, a Nacionalna korporacija za osiguranje stambenih kredita osigurala, tek nekoliko takvih zajmova. Uglavnom se radilo o nekretninama manje vrednosti u unutrašnjosti ili o slučajevima da su strane kompanije za svoje zaposlene preuzele plaćanje tako visoke kamate. Situacija se promenila, jer inflacije, koja obezvređuje

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Autor: Jovana Rabrenović