Svaki deseti plaća porez na dedinjske placeve

Žitelji opštine Savski venac u Beogradu, najelitnije u Srbiji, sa naseljima Dedinje, Senjak, Topčidersko brdo, tradicionalno dobijaju da plate najviši porez koji je poslednjih godina, uz porez na nekretninu, uvećan i porezom na zemljište veće od deset ari. Iznosi poreza za samo zemljište mere se stotinama hiljada dinara.

Čitaoci „Politike” s pomenute „adrese” svesni su da stanovanje na takvoj lokaciji košta u poreskom smislu, međutim nije im bilo pravo kada su saznali da je porez na zemljište najblaže rečeno selektivan. Što znači da ovu dažbinu nisu dobili da plate svi na koje bi trebalo da se odnosi, već neuporedivo manji broj njihovih komšija.

Naime, Služba za katastar nepokretnosti dostavila im je podatak da na opštini Savski venac postoje 2.174 katastarske parcele čija je površina veća od deset ari.

S druge strane, Uprava javnih prihoda grada Beograda, odeljenje Savski venac, dostavilo im je podatak da je u 2015. godini doneto 241 rešenje za poreske obveznike koji imaju ili pravo svojine ili pravo korišćenja na zemljištu preko deset ari.

Preračunato to znači da je tek svaki deveti vlasnik kuće s okućnicom većom od deset ari pod „lupom” i da mu je razrezan porez na zemljište. Šta je sa ona 1.933 vlasnika nekretnina? Da li su i zašto oni amnestirani da ne plate porez na zemljište? Da li je za to razlog loša poreska evidencija ili nešto drugo?

„Politika” je Sekretarijatu za finansije Beograda postavila pitanje kako je moguće da poreska rešenja nisu izdata za sve 2.174 parcele. Njihov odgovor se svodi na to da je poreski obveznik sam dužan da podnese poresku prijavu i da je podatak o pomenutom broju parcela za njih samo podatak o potencijalnom broju poreskih obveznika. U odgovoru i ne spore da su oni ti koji u postupcima kontrole utvrđuju porez.

– Zakonom o porezima na imovinu, propisana je obaveza podnošenja poreske prijave u roku od 30 dana od dana nastanka ili prestanka poreske obaveze od strane poreskog obveznika (do 31. 12. 2013. godine, rok za podnošenje poreske prijave bio je 10 dana). To znači da je obaveza fizičkih lica pravo da u zakonom propisanom roku dostave potpisanu poresku prijavu za svaku nepokretnost pojedinačno, kao i dokument o sticanju oporezivog prava. Pored toga, Uprava javnih prihoda raspolažući drugim podacima, koji su od značaja za utvrđivanje poreza po službenoj dužnosti, utvrđuje porez u postupcima kontrole – navodi se u odgovoru.

Dodaju da, shvatajući značaj i potrebu da svi imaoci oporezivih prava budu i oporezovani, Uprava javnih prihoda upućuje pozive svim obveznicima koji su, prema podacima sa kojima raspolaže ovaj organ, obveznici poreza na imovinu za zemljište preko 10 ari, a nisu podneli poresku prijavu u propisanom roku. Shodno tome, podatak da na teritoriji GO Savski venac postoje 2.174 parcele za utvrđivanje godišnjeg poreza na imovinu, sa stanovišta Zakona o porezima na imovinu je samo podatak o potencijalnom broju poreskih obveznika. Godišnji porez na imovinu može se utvrditi jedino ukoliko poreski obveznik sam podnese poresku prijavu ili po službenoj dužnosti u postupku kontrole za konkretnog poreskog obveznika, što između ostalog predstavlja i trajni zadatak ove uprave, navode u odgovoru.

Milica Bisić, poreski stručnjak, kaže da je ono što pričaju u gradskoj upravi javnih prihoda netačno i besmisleno, ali da beogradski poreznici po tome nisu izuzetak, već da Zakon o porezu na imovinu tako tumače i drugi poreznici na lokalu.

– Da li to znači da će onaj koji je pošten i prijavi imovinu da plati porez, a onaj koji nije pošten i to ne uradi, da za njega poreza nema. Poreznici ovakvim ponašanjem samo produkuju bes javnosti. Najgore za jedno društvo je kada se od nekoga naplaćuje porez, a od nekog ne – kaže Bisićeva dodajući da se po njenom mišljenju u pomenutom slučaju radi samo o nepotpunoj evidenciji poreznika.

Ona dodaje da je tačno da u zakonu piše da su građani dužni da podnesu poresku prijavu, ali onda kada steknu nekretninu i tada postaju poreski obveznici ili kada je renoviraju tako da se bitno menja njena vrednost.

– Međutim, poreznici su ti koji na osnovu kontrole stvarnog stanja i sačinjenog zapisnika razrezuju porez. Ukoliko se poreska evidencija ne poklapa oni moraju da pošalju poziv na adrese sva ta 1.933 vlasnika nekretnina čije su okućnice veće od deset ari, a do sada nisu oporezovane, da podnesu prijavu ili da pokucaju na njihova vrata i da ih pitaju da li su podneli poresku prijavu i da li ona odgovara stvarnom stanju – kaže Milica Bisić.

Postavlja se pitanje da se lokalna vlast u Beogradu ovako komotno ponaša zato što pošalje 750.000 poreskih rešenja i ubere po tom osnovu solidan prihod za gradsku kasu. Za razliku od njih lokalne vlasti u malim mestima, naročito u istočnoj Srbiji, kada su pre nekoliko godina ostale bez naknade za korišćenje građevinskog zemljišta suočile su se i sa drastičnim padom prihoda.

Zbog toga su doslovce rečeno krenule od vrata do vrata da provere da li poreske prijave odgovaraju stvarnom stanju – jer su samo na taj način mogle da naplate veći porez građanima, što su i učinile. Bilo je slučajeva da su premeravali kuće kako bi se uverili da li su ih vlasnici nadziđivali a da to nisu prijavili.