Сваки десети плаћа порез на дедињске плацеве

Житељи општине Савски венац у Београду, најелитније у Србији, са насељима Дедиње, Сењак, Топчидерско брдо, традиционално добијају да плате највиши порез који је последњих година, уз порез на некретнину, увећан и порезом на земљиште веће од десет ари. Износи пореза за само земљиште мере се стотинама хиљада динара.

Читаоци „Политике” с поменуте „адресе” свесни су да становање на таквој локацији кошта у пореском смислу, међутим није им било право када су сазнали да је порез на земљиште најблаже речено селективан. Што значи да ову дажбину нису добили да плате сви на које би требало да се односи, већ неупоредиво мањи број њихових комшија.

Наиме, Служба за катастар непокретности доставила им је податак да на општини Савски венац постоје 2.174 катастарске парцеле чија је површина већа од десет ари.

С друге стране, Управа јавних прихода града Београда, одељење Савски венац, доставило им је податак да је у 2015. години донето 241 решење за пореске обвезнике који имају или право својине или право коришћења на земљишту преко десет ари.

Прерачунато то значи да је тек сваки девети власник куће с окућницом већом од десет ари под „лупом” и да му је разрезан порез на земљиште. Шта је са она 1.933 власника некретнина? Да ли су и зашто они амнестирани да не плате порез на земљиште? Да ли је за то разлог лоша пореска евиденција или нешто друго?

„Политика” је Секретаријату за финансије Београда поставила питање како је могуће да пореска решења нису издата за све 2.174 парцеле. Њихов одговор се своди на то да је порески обвезник сам дужан да поднесе пореску пријаву и да је податак о поменутом броју парцела за њих само податак о потенцијалном броју пореских обвезника. У одговору и не споре да су они ти који у поступцима контроле утврђују порез.

– Законом о порезима на имовину, прописана је обавеза подношења пореске пријаве у року од 30 дана од дана настанка или престанка пореске обавезе од стране пореског обвезника (до 31. 12. 2013. године, рок за подношење пореске пријаве био је 10 дана). То значи да је обавеза физичких лица право да у законом прописаном року доставе потписану пореску пријаву за сваку непокретност појединачно, као и документ о стицању опорезивог права. Поред тога, Управа јавних прихода располажући другим подацима, који су од значаја за утврђивање пореза по службеној дужности, утврђује порез у поступцима контроле – наводи се у одговору.

Додају да, схватајући значај и потребу да сви имаоци опорезивих права буду и опорезовани, Управа јавних прихода упућује позиве свим обвезницима који су, према подацима са којима располаже овај орган, обвезници пореза на имовину за земљиште преко 10 ари, а нису поднели пореску пријаву у прописаном року. Сходно томе, податак да на територији ГО Савски венац постоје 2.174 парцеле за утврђивање годишњег пореза на имовину, са становишта Закона о порезима на имовину је само податак о потенцијалном броју пореских обвезника. Годишњи порез на имовину може се утврдити једино уколико порески обвезник сам поднесе пореску пријаву или по службеној дужности у поступку контроле за конкретног пореског обвезника, што између осталог представља и трајни задатак ове управе, наводе у одговору.

Милица Бисић, порески стручњак, каже да је оно што причају у градској управи јавних прихода нетачно и бесмислено, али да београдски порезници по томе нису изузетак, већ да Закон о порезу на имовину тако тумаче и други порезници на локалу.

– Да ли то значи да ће онај који је поштен и пријави имовину да плати порез, а онај који није поштен и то не уради, да за њега пореза нема. Порезници оваквим понашањем само продукују бес јавности. Најгоре за једно друштво је када се од некога наплаћује порез, а од неког не – каже Бисићева додајући да се по њеном мишљењу у поменутом случају ради само о непотпуној евиденцији порезника.

Она додаје да је тачно да у закону пише да су грађани дужни да поднесу пореску пријаву, али онда када стекну некретнину и тада постају порески обвезници или када је реновирају тако да се битно мења њена вредност.

– Међутим, порезници су ти који на основу контроле стварног стања и сачињеног записника разрезују порез. Уколико се пореска евиденција не поклапа они морају да пошаљу позив на адресе сва та 1.933 власника некретнина чије су окућнице веће од десет ари, а до сада нису опорезоване, да поднесу пријаву или да покуцају на њихова врата и да их питају да ли су поднели пореску пријаву и да ли она одговара стварном стању – каже Милица Бисић.

Поставља се питање да се локална власт у Београду овако комотно понаша зато што пошаље 750.000 пореских решења и убере по том основу солидан приход за градску касу. За разлику од њих локалне власти у малим местима, нарочито у источној Србији, када су пре неколико година остале без накнаде за коришћење грађевинског земљишта суочиле су се и са драстичним падом прихода.

Због тога су дословце речено кренуле од врата до врата да провере да ли пореске пријаве одговарају стварном стању – јер су само на тај начин могле да наплате већи порез грађанима, што су и учиниле. Било је случајева да су премеравали куће како би се уверили да ли су их власници надзиђивали а да то нису пријавили.