Vučić nenaplative kredite nudi Amerikancima

Predsednik vlade Aleksandar Vučić sastao se juče sa predstavnicima Američkog investicionog fonda KKR sa kojima je, između ostalog, razgovarao i o pronalaženju modela za rešenje nenaplativih kredita banaka. Informacija da fond KKR koji je, inače, vlasnik domaćeg kablovskog operatera SBB, ima rešenje za ovakve zajmove – nije nova.

O tome je još prošlog juna „progovorio” ministar finansija Dušan Vujović. Čini se, međutim, da se za godinu dana ništa nije na tom polju „pomerilo”, a razlozi su nepoznati.

Inače KKR već nekoliko godina u Evropi kupuje nenaplative zajmove, pa je takav posao sklopio u Italiji sa Unikredit bankom. U medijima se pominjalo da je kupovao dugove grčkih banaka, konkretno Pireus banke u Grčkoj, ali su demantovali, s objašnjenjem da nisu zainteresovani za tu kupovinu.

U Evropi su mnoge banke bile prinuđene da prodaju nenaplative zajmove nakon stres testova koje je sprovela Evropska centralna banka.

Vujović je, u trenutku kada se pojavio KKR, rekao da ovaj investicioni fond nudi prilagođeno rešenje, nasuprot rešenjima koja nude druge velike firme, a koja podrazumevaju velike troškove i gubitke rešenja loših kredita. A to je, kako kaže ministar, da se „napadne” menadžment preduzeća koja ne vraćaju kredite.

„Rešenje je da se u firmama koje ne servisiraju kredite napadne menadžment. Svi dobro znaju da je loš menadžment često jedan od glavnih razloga što je firma ušla u finansijske teškoće”, rekao je tada Vujović i dodao da je evidentna i nespremnost banaka da prihvate rešenja, jer ih ne vide kao održiva.

„Stvoriće se uslovi da i banke vide da je ovakvo rešenje održivo, da im investitor ponudi da uz pomoć menadžmenta uđe u rešenje NPL-ova kod nas, i time, verovatno po klasterima, ponude rešenje za ključne velike banke i ključne velike dužnike”.

Jorgovanka Tabaković, guvernerka NBS, izjavila je juče za „ Politiku” da je centralna banka posvećena iznalaženju isključivo tržišnih rešenja.

– Upravo zato ugledni međunarodni investitori su za nas uvek dobrodošli – rekla je guvernerka.

Ona je nedavno rekla da država neće preuzeti troškove za rešenje problema nenaplativih kredita. Tom prilikom je istakla da su neki privatni investitori zainteresovani da otkupe deo tog duga, ali je istakla da je NBS po tom pitanju oprezna. Centralna banka, kako je rekla, priprema analizu kako bi se to odrazilo na stanje ukupnog duga, ceo bankarski sistem i na BDP zemlje.

U avgustu prošle godine usvojena je Strategija za rešavanje problematičnih kredita i odgovarajući akcioni plan kao deo paketa saradnje s MMF-om, a čini se da se u iznosu koji pritiska bankarski sektor gotovo ništa nije promenilo.

Bankari još uvek operišu da im je blokirano 3,6 milijardi evra teško ili nikako naplativih kredita, a i zvanični podaci Narodne banke (NBS) to pokazuju. U svom poslednjem februarskom izveštaju centralna banka navodi da je u poslednjem kvartalu prošle godine učešće ovih zajmova, poznatiji kao NPL, u novembru iznosilo 22,3 odsto.

Dakle, više od petine bankarskih plasmana je pod znakom pitanja.

Banke uveliko prodaju teško naplative zajmove što drugim bankama što fondovima koji su za to specijalizovani, međutim o tome retko javno govore.

Direktor Uprave za nadzor nad finansijskim institucijama NBS Đorđe Jevtić izjavio je na „Kopaonik biznis forumu” da su banke u 2014. i 2015. godine prodale ili ustupile 94 milijarde dinara NPL, uz naknadu od 46 milijardi dinara što je oko 50 odsto.

Drugim rečima, loši zajmovi su prodati upola cene. Od toga je 35 odsto ostalo u bankarskom sektoru gde su banke kupovale jedne od drugih, a 65 odsto je izašlo iz tog sektora – rekao je tada Jevtić.

Inače, Zakon o zaštiti korisnika finansijskih usluga dozvoljava da banke mogu da prodaju loše zajmove pravnih lica drugim bankama i fondovima specijalizovanim za to, dok loše zajmove fizičkih lica mogu da prodaju samo drugim bankama.

Erste banka je, na primer, prošlog septembra saopštila da je prodala deo svojih otpisanih potraživanja češkom APS fondu. Radilo se o potraživanjima 85 firmi i ukupna njihova vrednost iznosila je 23,5 miliona evra.

Grupa Hipo Alpe Adria banke takođe je prodala portfelj loših kredita u iznosu od 168 miliona evra u Sloveniji, Hrvatskoj, Srbiji i Crnoj Gori krajem 2014. godine. Kupac je kompaniji „B2 holding” čije je sedište u Norveškoj, a koja se bavi naplatom loših kredita. To je učinjeno pred prodaju ove nacionalizovane banke kompaniji „Advent” i njenom partneru Evropskoj banci za obnovu i razvoj.

Nenad Gujaničić iz Vajz brokera kaže da je jedan od najefikasnijih načina za rešavanje problema loših kredita prodaja ovih potraživanja specijalizovanim fondovima. Ove institucije kupuju potraživanja od banaka uz izvesni diskont, a onda pokušavaju da ih naplate efikasnije nego što bi to banke mogle da urade.

S druge strane, banke oslobađaju deo zarobljenih sredstava, kako deo onih već plasiranih tako i rezervacije koje čuvaju na ime ovih plasmana.

Inače, većina „novijih” banaka na našem tržištu ili onih grinfild obično saopštava da imaju specijalizovane službe za naplatu takvih plasmana i da njima ne trguju.