Kup.	Prod.	Sred.
117.03	117.73	117.38
101.13	101.74	101.43
127.07	127.83	127.45

Ekonomija

23.04.2016 u 22:05

Keš krediti pogurali potrošnju

Stanovništvo je, čini se, počelo više da troši. Podaci iz banaka pokazuju da su građani u prvom kvartalu ove godine, u odnosu na isti period prošle, uzeli novih kredita u vrednosti od oko 300 miliona evra. Kako to da građani više troše kada je, u celini, masa plata ostala ista, a penzionerima i zaposlenima u javnom sektoru primanja su i smanjena? Dodatno i promet u trgovini na malo povećan je za nekih desetak odsto – podaci su zvanične statistike. Odgovor na pitanje o razlozima za veće zaduživanje nesumnjivo je to što su građani počeli da koriste prednosti jevtinijeg pozajmljivanja novca

Ekonomija

10.04.2016 u 08:05

Državne obveznice isplative, ali ih građani malo kupuju

Naš verni čitalac Siniša Mirkov javio nam se da je rešio da ispita mogućnost na koju mu je ukazano na stranicama našeg lista da finansira državu i tako zaradi. On je svoju životnu ušteđevinu od 50.000 evra, nezadovoljan niskim kamatama, „preselio” iz banke u državne dužničke papire. Poređenja radi 2008. godine banka mu je davala kamatu od čak devet odsto, a sada tek 1,5 odsto godišnje. Na trogodišnje obveznice država sada daje kamatu od 3,25 odsto. Dodatno, na evro štednju plaća se porez, a na zaradu na obveznicima ne. Dobit nije kao što je bila. Ali je ima. Da li zbog neznanja ili zbog toga što to na malim iznosima nije isplativo, tek građani su do sada u samo malom broju slučajeva bili raspoloženi da pozajme novac državi, odnosno da kupe njene dužničke papire. Prema podacima

Ekonomija

06.04.2016 u 22:00

Dveri predlažu štampanje para

Primarna emisija novca centralne banke ili štampanje para stigla je na dnevni red i ovogodišnje izborne kampanje. Ovoga puta ovu tezu „lansirao” je Boško Obradović, vođa pokreta Dveri. Podsećanja radi u kampanji 2012. godine za to se zalagao Dušan Bajatović, kao visoki funkcioner SPS-a, a jedan od zagovornika tog modela stimulisanja privrednog rasta je i Nebojša Katić, poznati ekonomista. Takvi stavovi inače nisu naišli na odobravanje većeg dela stručne javnosti.

Ekonomija

04.04.2016 u 08:05

Zameni stambeni kredit i uštedi 4.000 evra

S padom kamata na tržištu klijenti banaka sve su zainteresovaniji da refinansiraju mnoge svoje obaveze, pa i one s najvećim teretom otplate kakvi su stambeni krediti. Podsećanja radi, u vreme kreditnog buma stambenih zajmova od 2007. pa do 2014. godine cena ovih dugoročnih kredita iznosila je čak i šest, ređe sedam odsto. Sada su kamate na iste zajmove gotovo prepolovljene. Nameće se pitanje da li se isplati zameniti postojeći stambeni kredit u istoj banci ili ga „preseliti” kod druge banke koja nudi povoljnije uslove. Pogotovo ukoliko se uzme u obzir da se sva prateća papirologija mora iznova izdavati i ponovo platiti. To nije zanemarljivo, jer se plaćaju trošak prevremene otplate kredita u matičnoj banci, trošak ponovne procene nekretnine koja je bila predmet zaloge po stambenom kreditu,

Ekonomija

02.04.2016 u 21:05

Mali akcionari AIK banke nezadovoljni Kostićevom ponudom

Miodragu Kostiću, vlasniku „MK grupe”, na putu da postane stopostotni vlasnik AIK banke isprečili su se mali akcionari. Ovaj biznismen preko svojih kompanija „Sunoko” i „MV investment” ima 91,9 odsto vlasništva. Prema propisima, sa vlasničkim udelom većim od 90 odsto akcija, većinski vlasnik ima pravo prinudnog otkupa akcija. Za dodatne akcije on nudi 1.800 dinara po vrednosnom papiru što je bila cena ponude za preuzimanje u nedavno okončanoj ponudi kojom je ovaj biznismen prešao prag od 90 odsto akcija. Po zakonu mali akcionari moraju da prodaju akcije većinskom po ponuđenim uslovima. Samo u slučaju da su akcije predmet zaloge za neki dug većinski vlasnik ne može da ih otkupi. Mali akcionari nezadovoljni ponuđenom cenom u izvesnom broju slučajeva stavili su zalogu na ovu svoju imovinu kako

Ekonomija

29.03.2016 u 22:05

Povoljni zajmovi obesmislili zaduživanje na karticama

Kamate na zajmove konačno su jednocifrene, a stručnjaci kažu da su na najnižem nivou u novijoj istoriji. To više i ne čudi, jer Srbija nije izolovano ostrvo. Kamate su i u Evropi simbolične pa je tako referentna kamata Evropske centralne banke smanjena na nulu. Štaviše, banke za čuvanje novca kod iste banke, što znači u slučaju da novac ne plasiraju na drugoj strani, moraju same da joj plate kamatu od 0,4 odsto. Doskora je to bilo nezamislivo, jer banke, po pravilu, za depozite naplaćuju kamatu. Zbog pada kamata postalo je isplativo da se „zatvore” i drugi dugovi. Krediti za refinansiranje raznih obaveza, u slučajevima kada neko ima više debitnih i kreditnih kartica, samim tim i dozvoljenih minusa, sada dobijaju dodatno na atraktivnosti. Jer, zaduženja po debitnim i kreditnim karticama, na

Ekonomija

28.03.2016 u 08:30

Za svaki loš kredit drugi lek

Prošlo je već sedam meseci od kako je usvojena Strategija za rešavanje problematičnih kredita i odgovarajući akcioni plan, kao deo paketa saradnje s MMF-om, ali od tada do danas ništa se nije promenilo. Bankari još uvek tvrde da im je zamrznuto 3,6 milijardi evra teško ili nikako naplativih kredita. Uteha im, naravno, ne mogu biti zvanični podaci Narodne banke koji to upravo dokazuju. U svom poslednjem februarskom izveštaju centralna banka navodi da je u poslednjem kvartalu prošle godine učešće loših zajmova, poznatijih po skraćenici NPL, povećano za 0,3 odsto i da je u novembru iznosilo 22,3 odsto. Branko Greganović, predsednik Izvršnog odbora NLB banke kaže da je „ograničeni” deo NPL kredita još uvek u bilansima banaka. – Banke su u poslednjih nekoliko godina te iznose svele na

Ekonomija

18.03.2016 u 22:00

Porez na imovinu uglavnom isti kao prošle godine

Iako poreznici u većini slučajeva još nisu počeli da šalju nova poreska zaduženja za porez na imovinu za ovu godinu, već je izvesno da većeg poreza neće biti. Zlobnici bi rekli da je to zbog izbora, međutim činjenica je da su prošle godine lokalne poreske administracije u većini slučajeva razrezale poreski maksimum. Osim toga, rešenja o utvrđivanju prosečne cene kvadratnog metra, koja su merodavna za poresko razrezivanje, doneta su još u novembru prošle godine kada nije bilo izvesno da će biti izbora. Isti zlobnici bi rekli da će, tamo i gde bude povećanja, stići posle izbora. U Beogradu, sudeći prema rešenju kojim je utvrđena prosečna cena kvadrata iz novembra prošle godine, povećanja nema i moguća su samo mala pomeranja naviše i naniže. Stanovi u ekstrazoni stanovanja poput Dedinja i

Ekonomija

16.03.2016 u 20:35

Zašto je zamena kredita – nemoguća misija

Kada je 2012. godine posle izbora nova vlast angažovala bivšeg direktora Međunarodnog monetarnog fonda Dominik Stros Kana čuli smo da bi njegov posao trebalo da bude „prepakivanje” javnog duga, odnosno zamena skupih zajmova jevtinijim. Stros Kan je nestao s naše scene bez objašnjenja, pa ne znamo da li je to zbog toga što je uvideo da povereni posao ne može da odradi ili je posredi nešto drugo. Ideja o zameni skupih zajmova jevtinijim aktuelizovana je nakon što je Evropska centralna banka svojim merama dodatno oborila cenu novca u evrozoni što ima za posledicu još niže kamate na zaduživanje.

Ekonomija

14.03.2016 u 22:00

Kad EU štampa novac i mi imamo koristi

Evropska centralna banka (ECB) preduzela je prošle sedmice dodatne mere kako bi podstakla privredni oporavak, povećala inflaciju i smanjila nezaposlenost u evrozoni. Novim merama povećan je program otkupa korporativnih i državnih obveznica, poznatiji kao štampanje para, sa postojećih 60 na 80 milijardi evra mesečno. Referentna kamata svedena je na nulu, a banke će ubuduće za držanje novca kod ECB morati da plate veće penale nego do sada. ECB je sa drastičnim labavljenjem monetarne politike počela u martu prošle godine najavljujući mogućnost da te mere pojača i produži zavisno od toga da li je evropska privreda počela da se oporavlja. S obzirom na nove mere nema sumnje da pozitivni pomaci još nisu na vidiku. Od labavije monetarne politike ECB Srbija je već prošle godine imala

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Autor: Jovana Rabrenović