Недеља, 14.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.03	117.73	117.38
	101.13	101.74	101.43
	127.07	127.83	127.45

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Аутор: Јована Рабреновић

Економија

23.04.2016 у 22:05

Keш кредити погурали потрошњу

Становништво је, чини се, почело више да троши. Подаци из банака показују да су грађани у првом кварталу ове године, у односу на исти период прошле, узели нових кредита у вредности од око 300 милиона евра. Како то да грађани више троше када је, у целини, маса плата остала иста, а пензионерима и запосленима у јавном сектору примања су и смањена? Додатно и промет у трговини на мало повећан је за неких десетак одсто – подаци су званичне статистике. Одговор на питање о разлозима за веће задуживање несумњиво је то што су грађани почели да користе предности јевтинијег позајмљивања новца

Економија

10.04.2016 у 08:05

Државне обвезнице исплативе, али их грађани мало купују

Наш верни читалац Синиша Мирков јавио нам се да је решио да испита могућност на коју му је указано на страницама нашег листа да финансира државу и тако заради. Он је своју животну уштеђевину од 50.000 евра, незадовољан ниским каматама, „преселио” из банке у државне дужничке папире. Поређења ради 2008. године банка му је давала камату од чак девет одсто, а сада тек 1,5 одсто годишње. На трогодишње обвезнице држава сада даје камату од 3,25 одсто. Додатно, на евро штедњу плаћа се порез, а на зараду на обвезницима не. Добит није као што је била. Али је има. Да ли због незнања или због тога што то на малим износима није исплативо, тек грађани су до сада у само малом броју случајева били расположени да позајме новац држави, односно да купе њене дужничке папире. Према подацима Централног

Економија

06.04.2016 у 22:00

Двери предлажу штампање пара

Примарна емисија новца централне банке или штампање пара стигла је на дневни ред и овогодишње изборне кампање. Овога пута ову тезу „лансирао” је Бошко Обрадовић, вођа покрета Двери. Подсећања ради у кампањи 2012. године за то се залагао Душан Бајатовић, као високи функционер СПС-а, а један од заговорника тог модела стимулисања привредног раста је и Небојша Катић, познати економиста. Такви ставови иначе нису наишли на одобравање већег дела стручне јавности.

Економија

04.04.2016 у 08:05

Замени стамбени кредит и уштеди 4.000 евра

С падом камата на тржишту клијенти банака све су заинтересованији да рефинансирају многе своје обавезе, па и оне с највећим теретом отплате какви су стамбени кредити. Подсећања ради, у време кредитног бума стамбених зајмова од 2007. па до 2014. године цена ових дугорочних кредита износила је чак и шест, ређе седам одсто. Сада су камате на исте зајмове готово преполовљене. Намеће се питање да ли се исплати заменити постојећи стамбени кредит у истој банци или га „преселити” код друге банке која нуди повољније услове. Поготово уколико се узме у обзир да се сва пратећа папирологија мора изнова издавати и поново платити. То није занемарљиво, јер се плаћају трошак превремене отплате кредита у матичној банци, трошак поновне процене некретнине која је била предмет залоге по стамбеном кредиту,

Економија

02.04.2016 у 21:05

Мали акционари АИК банке незадовољни Костићевом понудом

Миодрагу Костићу, власнику „МК групе”, на путу да постане стопостотни власник АИК банке испречили су се мали акционари. Овај бизнисмен преко својих компанија „Суноко” и „МВ инвестмент” има 91,9 одсто власништва. Према прописима, са власничким уделом већим од 90 одсто акција, већински власник има право принудног откупа акција. За додатне акције он нуди 1.800 динара по вредносном папиру што је била цена понуде за преузимање у недавно окончаној понуди којом је овај бизнисмен прешао праг од 90 одсто акција. По закону мали акционари морају да продају акције већинском по понуђеним условима. Само у случају да су акције предмет залоге за неки дуг већински власник не може да их откупи. Мали акционари незадовољни понуђеном ценом у извесном броју случајева ставили су залогу на ову своју имовину како

Економија

29.03.2016 у 22:05

Повољни зајмови обесмислили задуживање на картицама

Камате на зајмове коначно су једноцифрене, а стручњаци кажу да су на најнижем нивоу у новијој историји. То више и не чуди, јер Србија није изоловано острво. Камате су и у Европи симболичне па је тако референтна камата Европске централне банке смањена на нулу. Штавише, банке за чување новца код исте банке, што значи у случају да новац не пласирају на другој страни, морају саме да јој плате камату од 0,4 одсто. Доскора је то било незамисливо, јер банке, по правилу, за депозите наплаћују камату. Због пада камата постало је исплативо да се „затворе” и други дугови. Кредити за рефинансирање разних обавеза, у случајевима када неко има више дебитних и кредитних картица, самим тим и дозвољених минуса, сада добијају додатно на атрактивности. Јер, задужења по дебитним и кредитним картицама, на

Економија

28.03.2016 у 08:30

За сваки лош кредит други лек

Прошло је већ седам месеци од како је усвојена Стратегија за решавање проблематичних кредита и одговарајући акциони план, као део пакета сарадње с ММФ-ом, али од тада до данас ништа се није променило. Банкари још увек тврде да им је замрзнуто 3,6 милијарди евра тешко или никако наплативих кредита. Утеха им, наравно, не могу бити званични подаци Народне банке који то управо доказују. У свом последњем фебруарском извештају централна банка наводи да је у последњем кварталу прошле године учешће лоших зајмова, познатијих по скраћеници НПЛ, повећано за 0,3 одсто и да је у новембру износило 22,3 одсто. Бранко Грегановић, председник Извршног одбора НЛБ банке каже да је „ограничени” део НПЛ кредита још увек у билансима банака. – Банке су у последњих неколико година те износе свеле на ниво

Економија

18.03.2016 у 22:00

Порез на имовину углавном исти као прошле године

Иако порезници у већини случајева још нису почели да шаљу нова пореска задужења за порез на имовину за ову годину, већ је извесно да већег пореза неће бити. Злобници би рекли да је то због избора, међутим чињеница је да су прошле године локалне пореске администрације у већини случајева разрезале порески максимум. Осим тога, решења о утврђивању просечне цене квадратног метра, која су меродавна за пореско разрезивање, донета су још у новембру прошле године када није било извесно да ће бити избора. Исти злобници би рекли да ће, тамо и где буде повећања, стићи после избора. У Београду, судећи према решењу којим је утврђена просечна цена квадрата из новембра прошле године, повећања нема и могућа су само мала померања навише и наниже. Станови у екстразони становања попут Дедиња и

Економија

16.03.2016 у 20:35

Зашто је замена кредита – немогућа мисија

Када је 2012. године после избора нова власт ангажовала бившег директора Међународног монетарног фонда Доминик Строс Кана чули смо да би његов посао требало да буде „препакивање” јавног дуга, односно замена скупих зајмова јевтинијим. Строс Кан је нестао с наше сцене без објашњења, па не знамо да ли је то због тога што је увидео да поверени посао не може да одради или је посреди нешто друго. Идеја о замени скупих зајмова јевтинијим актуелизована је након што је Европска централна банка својим мерама додатно оборила цену новца у еврозони што има за последицу још ниже камате на задуживање.

Економија

14.03.2016 у 22:00

Кад ЕУ штампа новац и ми имамо користи

Европска централна банка (ЕЦБ) предузела је прошле седмице додатне мере како би подстакла привредни опоравак, повећала инфлацију и смањила незапосленост у еврозони. Новим мерама повећан је програм откупа корпоративних и државних обвезница, познатији као штампање пара, са постојећих 60 на 80 милијарди евра месечно. Референтна камата сведена је на нулу, а банке ће убудуће за држање новца код ЕЦБ морати да плате веће пенале него до сада. ЕЦБ је са драстичним лабављењем монетарне политике почела у марту прошле године најављујући могућност да те мере појача и продужи зависно од тога да ли је европска привреда почела да се опоравља. С обзиром на нове мере нема сумње да позитивни помаци још нису на видику. Од лабавије монетарне политике ЕЦБ Србија је већ прошле године имала користи. Вишак

Претходна Следећа

Почетна / Јована Рабреновић

14.06.2026 у 19:55

Швајцарска полиција испалила сузавац на демонстранте у Женеви

14.06.2026 у 19:38

ДНК из семенки грожђа старих 2.000 година указује на порекло модерног винарства

14.06.2026 у 19:28

Милован Веснић победио, Ђорђе Веснић после удеса освојио друго место

14.06.2026 у 19:27

Споразум с Ираном могућ упркос израелским нападима

14.06.2026 у 19:25

Ректор Ђокић седео у Хиландару док су верници стајали

14.06.2026 у 19:19

Кина већ обучава руске војнике за рат у Украјини