За сваки лош кредит други лек

Прошло је већ седам месеци од како је усвојена Стратегија за решавање проблематичних кредита и одговарајући акциони план, као део пакета сарадње с ММФ-ом, али од тада до данас ништа се није променило. Банкари још увек тврде да им је замрзнуто 3,6 милијарди евра тешко или никако наплативих кредита. Утеха им, наравно, не могу бити званични подаци Народне банке који то управо доказују. У свом последњем фебруарском извештају централна банка наводи да је у последњем кварталу прошле године учешће лоших зајмова, познатијих по скраћеници НПЛ, повећано за 0,3 одсто и да је у новембру износило 22,3 одсто.

Бранко Грегановић, председник Извршног одбора НЛБ банке каже да је „ограничени” део НПЛ кредита још увек у билансима банака.

– Банке су у последњих неколико година те износе свеле на ниво који, и по мишљењу НБС, више не угрожава њихову капиталну адекватност, каже овај банкар.

Директор Управе за надзор над финансијским институцијама Ђорђе Јевтић на Копаоник бизнис форуму, потврдио је да је удео проблематичних кредита око 22 одсто у односу на укупан број кредита.

– Банке су у 2014. и 2015. продале или уступиле 94 милијарде динара НПЛ-ова, уз накнаду од 46 милијарди динара што је око 50 одсто. Од тога 35 одсто је остало у банкарском сектору, јер су их банке међусобно куповале једне од других, а 65 одсто је изашло из тог сектора, рекао је Јевтић.

У НБС кажу да је циљ Стратегије, коју је усвојила влада, обезбеђивање подстицаја и уклањање препрека у систему које спречавају правовремено решавање проблематичних кредита, као и успостављање система који ће спречити њихову акумулацију до нивоа који може имати негативне ефекте на кредитну активност уз угрожавање потенцијалног економског раста. НБС, у складу са својим акционим планом за спровођење Стратегије, предузима активности, које се у највећој мери односе на унапређење капацитета банака за решавање питања проблематичних кредита у предвиђеним роковима.

– Упркос кризи, банкарски сектор је високо капитализован и ликвидан, при чему учешће проблематичних кредита представља извор ризика, али њихов ниво не угрожава стабилност финансијског сектора, посебно имајући у виду покривеност тих кредита регулаторним резервисањима. Проблематичних кредита крајем 2008. било је 11,3, а на крају 2014. година 21,5 одсто, што значи да је постојећи ниво проблематичних кредита кумулиран више од шест година уназад. Чињеница да се у периоду од усвајања Стратегије до данас не бележи значајан раст нивоа проблематичних кредита говори да се у институцијама ипак нешто дешава. Мерљиви ефекти активности предвиђених Стратегијом могу се очекивати тек у наредном периоду, наводе у централној банци.

Маринос Ватис, председник Извршног одбора Војвођанске банке, каже да је, с обзиром на то да је ова стратегија усвојена августа 2015, још увек рано за оцене. „Стратегија, уз недавну процену квалитета активе, коју је спровела централна банка, представља полазну тачку за решавање проблематичних кредита. Међутим, не можемо да имамо универзално решење. Проблематичан кредит може да буде појединац који је изгубио свој посао те не може да отплати свој хипотекарни кредит, или менаџер који је лоше управљао са кредитом који је компанија добила или пак компанија која је изгубила удео на тржишту услед кризе. Сваком од њих је потребан другачији приступ, као и решење скројено према њиховим потребама”, каже Ватис.